Sonnenschein: Pratimo prenos moći na korporacije

Slogan američkog predsednika Donalda Trumpa "drill baby drill" zvuči smešno i internet je pun mimova, ali činjenica je da će se SAD ponovno povući iz Pariskog sporazuma. Trump je već na početku novog mandata proglasio nacionalnu energetsku krizu i najavio jačanje američkih kapaciteta za proizvodnju i izvoz fosilnih goriva.

Kakve će biti posledice Trumpove politike i nekih populističkih odluka, hoće li uopšte išta biti drugačije i koliko SAD još mogu "izbušiti", budući da su već najveći proizvođači nafte (prošle godine su podizali rekorde u dnevnoj proizvodnji nafte, koja je u proseku viša od 13 milona barela na dan). U decembru 2023. godine proizvodile su 12,9 miliona barela dnevno. Razgovarali smo s ekološkim ekonomistom Jonasom Sonnescheinom iz Umanotere o posledicama Trumpove klimatske politike.

- Kakve će biti posledice Trumpove odluke da se povuče iz Pariskog sporazuma? Hoće li išta biti drugačije i koliko SAD još mogu proizvoditi?

Kada pogledamo formalne obveze SAD u Pariskom sporazumu, malo toga će se promeniti, jer je to dobrovoljni sporazum. Sistem deluje odozdo prema gore, pa je sporazum dobar onoliko koliko su dobre nacionalne obaveze zemalja potpisnica. Ako jedna zemlja odluči da učini manje, ne može biti formalno sankcionisana, jer čini premalo. Ovo je takođe signal drugim zemljama i samo se nadam da druge zemlje neće slediti ovaj primer. To bi moglo uticati na prikupljena sredstva, jer su se SAD takođe obavezale da plate značajan iznos sredstava za borbu protiv klimatskih promena, što je samo pogoršavajuće. Čini se kao da smo u pogrešnom filmu, gledamo sve te požare u Los Anđelesu, a samo nekoliko dana kasnije neko odluči da buši više i napusti Pariski sporazum.

- SAD takođe žele da uštede milione koje bi razvijene zemlje trebalo da dodele zemljama u razvoju. Kako će to osetiti privrede u razvoju, hoće li možda druge zemlje izdvajati više?

Mislim da stvarno zavisi od toga o kom fondu govorimo. Fond za gubitke i štete, koji bi zapravo trebalo da daje novac zemljama u razvoju za klimatske štete koje već osećaju i koje će još osećati, kao i štete koje su prouzrokovale industrijalizovane zemlje, vrlo je mali.  Oko 800 miliona evra, a SAD su se obavezale da daju 17 miliona evra, što je smešno malo. Zato ovde neće biti posebnih posledica.

SAD takođe već duže plaćaju klimatske fondove za tehnološke projekte, transfer tehnologije i tako dalje, a te sume se mere u milijardama. Ako dođe do značajnog smanjenja tih sredstava, to će se osetiti. Međutim, u prošlosti je bilo vrlo teško, bez obzira na to ko je bio predsednik, doći do tih sredstava. Često je taj novac isplaćivan kao razvojna pomoć, a zatim je samo preimenovan u klimatsko finansiranje. Međutim, ako odgovorim: da, ovaj prekid bi bio značajan.

Tu su i sredstva koja SAD, kao članica, zapravo mora da plati instituciji Ujedinjenih naroda, Okvirnoj konvenciji o klimatskim promenama (UNFCCC). Koliko sam shvatio, SAD se neće povući iz ove konvencije, već samo iz Pariskog sporazuma. Ali Trump je jednostavno prestao da plaća članarinu za to u prethodnoj administraciji, a kada je Biden došao na vlast, SAD su morale da otplate dug. Čuli smo da će Michael Bloomberg, milijarder koji je vrlo povezan s vašim uredništvom, takođe intervenisati i uplatiti više privatnih donacija UNFCCC-u kako bi zapravo omogućio njihov rad i sa zemljama u razvoju.

- Da li je uopšte moguće zaustaviti zelenu tranziciju, s obzirom na to da znamo da iza nje stoje velika ulaganja, istraživanja i razvoj?

Ovo je gotovo retoričko pitanje. Kao što ste već naveli u svom pitanju, danas nismo u istoj poziciji kao što smo bili kasnih 1990-ih. Zelena ekonomija je ogromna. Sunčeva energija i energija vetra odavno su nadmašile ugalj i druga fosilna goriva u pogledu ulaganja i primene na globalnom nivou. Energija vetra i sunca gotovo su veće od tradicionalne proizvodnje električne energije u smislu instaliranog kapaciteta na globalnom nivou. U Evropi je energija iz zelenih izvora prestigla gas i ugalj zajedno. Postoji ogromno tržište za električne automobile i tako dalje.

Stoga bih zapravo rekao da se poslednjih godina, nakon pandemije, trka za zelene industrijske politike vodila između SAD, Kine i Evropske unije. SAD su privukle ogromna ulaganja u zelenu privredu. Zakonom o smanjenju inflacije (IRA), ali sada vidimo kako Trump to zaustavlja. Postoji opasnost da SAD izgube ovu igru.

- Šta je s posledicama koje bi Evropa mogla osetiti nakon ovih Trumpovih odluka? Možda bi čak mogle podstaći zeleni prelaz?

Ovo može biti prilika ako evropske vlade i evropske institucije budu pametne i vide te prilike. U Evropskoj uniji smo jako oklevali u ovoj zelenoj industrijskoj trci. Industrijska politika nije bila previše proaktivna i rekao bih da se bojimo rizika, iako smo tehnološki neutralniji. Ako se pokaže da Trump nije samo retorika i SAD zapravo prestanu da finansiraju zelenu industrijsku transformaciju, ovo je prilika za Evropu. Zabrinut sam da Evropska unija trenutno nije u poziciji ili nije spremna sa preduzme hrabre korake prema još agresivnijoj industrijskoj politici kako bi popunila prazninu koju bi SAD mogao ostaviti u budućnosti.

- Kad već spominjete industrijske politike, šta mislite kako će evropska industrija visokog intenziteta, koja je ovde bila pod pritiskom cena energije, reagovati na novi momenat u SAD. Može li se i iz tog razloga proizvodnja preseliti u SAD?

Možda će to razmotriti ako veruju da dolaze dugoročne sistemske promene u američkoj energetskoj politici. No, moramo biti svesni da su i pod Bidenom, pa i pod Obamom sledili navedene energetske strategije. Nisu zaustavili procvat hidrauličkog frakturiranja ("frackinga", op.a.) u SAD, nisu zaustavili otkrivanje novih izvora fosilnih goriva. Možda su bili malo konzervativniji u vrlo osetljivim područjima, s osetljivim ekosistemima i tako dalje. Međutim, to nije takav preokret kako bi ga neki mogli doživeti. SAD je pre imao vrlo niske cene gasa. Ništa se to drastično neće promeniti zbog Trumpa. Stoga ne vidim tako veliku razliku za konkurentnost evropske energetski intenzivne industrije, koja je ionako već bila pod pritiskom.

Bilo da se radi o obnovljivoj energiji, bilo da se radi o nuklearnoj energiji, u Evropi nemamo ogromne količine jeftine energije koje možda imaju drugi delovi sveta, stoga moramo biti inovativniji. Moramo pronaći druge načine na koje druge industrije mogu stvoriti dodatnu vrednost.

- A gledajući kako bi Trumpove odluke mogle uticati na druge čelnike zemalja koje ne podržavaju zelenu tranziciju – mislite li da bi ih to moglo podstaći na iste poteze?

Naravno, ali Trumpov potez vidim kao simptom nečega što se već događa, naime prenos moći s nacionalnih vlada na velike korporacije. Dakle, ako pogledate američke izbore, zemlja je bila u njihovim rukama i pre kampanje. Ako pogledate stotine miliona koje su otišle u kampanju i inauguraciju, među donatorima su i tink-tenkovi poput Instituta Heartland koji podržava Exxon Mobil. U SAD smo dugo bili svedoci sistemskog pokušaja potkopavanja progresivnih ekoloških politika, ali ti pristupi sada dolaze u Evropu, tako da mislim da je ovaj pritisak postojao pre nego što smo ga videli.

Interesne grupe zaista imaju snažan uticaj na novi Evropski parlament. Vidimo poteze mađarskih i austrijskih zastupnika u Evropskom parlamentu koji pokušavaju zaustaviti nove projekte ili čak otkazati postojeće projekte. Možda će zemlje otići i korak dalje. Možda su ovo (Pariski sporazum, UNFCCC, op. a.) simbolični korektivi. Na kraju, klimatska politika se donosi u Evropskom parlamentu, u nacionalnim parlamentima, a ne u okviru UNFCCC-a, koji je međunarodni forum gde se ljudi sastaju, obvezuju i tako dalje. Do pravih promena mora doći na nivou vlada država članica i EU, gde, nažalost, već duže beležimo pad.

- Kako će Trumpova odluka uticati na zemlje i lidere Adria regiona?

Mislim da posebno, donekle, populističke vlade, recimo u Mađarskoj, Italiji ili Srbiji, imaju vrlo ambivalentan stav prema pitanju klime. S jedne strane, zaštitu okoline vide kao pitanje očuvanja prirode. Ne želimo preterivati ​​s korisničkim resursima. S druge strane, čini se da su svi zeleni političari više levo orijentisani. Mislim da će pojačati svoju retoriku protiv klimatskih politika na evropskom nivou. I zbog sentimenta jačanja antievropskih pokreta.

U međuvremenu, na nacionalnim nivoima, pogotovo, ako budemo svedoci daljih katastrofa, kakvima smo svedočili tokom poplava u Sloveniji, ali i u severnoj Italiji, biće vrlo teško argumentovati zašto se ništa ne preduzima na polju rešavanja klimatske krize. To smo videli u Italiji. Giorgia Meloni sa svojom strankom Braća Italije jedna je od potpisnica sporazuma za borbu protiv posledica klimatskih promena stranaka centra i desnice. Uvek postoji jedno “da ali”, pa je teško predvideti sledeće poteze. Ali mislim da će Trumpov potez dati krila populistima da smanje ambicije na polju klimatskih politika.

- I možemo se vratiti na početak, da su zelene investicije previsoke, da bi ih bilo ko zanemario?

Apsolutno. Ako pogledamo da su ulaganja u solarnu energiju, električna vozila dvostruko veća, da je u Norveškoj sada svaki novi prodati auto električni, da imamo nekoliko zemalja u kojima se udeo drastično povećava. Možemo videti da su jedina ograničenja zelenog prelaza u biti mreže ili zakonodavstvo koje može zaustaviti dalju upotrebu solarne energije, jer je solarna energija sada toliko jeftina da je kompanije i ljudi žele.

Ogromna su ulaganja u kapacitet baterije i cene baterija padaju. Na tehnološkom polju odvija se nezaustavljiv razvoj. Možda se može odložiti, ali je dugoročno nezaustavljivo. Mislim da će biti zanimljivo videti kako će se novi talas antiklimatskih politika nositi s ovom industrijskom mogućnošću u budućnosti.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar