Strah od letenja je neprijatnost koju mnogi ljudi, prirodno naviknuti na odsustvo krila, osećaju zatvoreni u metalnu cev koja, zahvaljujući misterioznoj fizici, šumi među oblacima; osećaj nedostatka kontrole nad sopstvenom sudbinom u avionu mogu dodatno pogoršati vazdušne turbulencije. Zbog toga bi nervozni evropski putnici mogli razmisliti o izbegavanju aerodroma u Švajcarskoj, kao i u Milanu i Ljubljani.
Ti aerodromi, odnosno avionske rute prema njima, nalaze se među mestima s najjačim turbulencijama u Evropi.
Prema podacima sa sajta Turbli, koji prikuplja podatke o turbulencijama u globalnom vazdušnom saobraćaju, let od Ciriha do Milana i nazad bio je među dva evropska leta s najviše turbulencija u poslednje dve godine.
Opširnije
Zašto Boeing gubi 100 miliona dnevno?
Najduži štrajk Boeinga u poslednjih 16 godina traje od sredine septembra, pregovori su propali.
09.10.2024
Air Serbia od januara dva puta nedeljno leti za Šangaj
Air Serbia od 11. januara sledeće godine uvodi treću redovnu avionsku liniju između Srbije i Kine.
08.10.2024
Air Serbia prevezla dva miliona putnika od početka godine
Od početka godine Air Serbia je obavila 22.155 letova, što je za 1.713 letova više nego 2023. godine.
08.07.2024
Air Serbia - borba za broj jedan regionalnog avio-prevoznika
Air Serbia je nacionalna avio-kompanija Republike Srbije, naslednica prve nacionalne kompanije Aeroput, osnovane u Beogradu 1927. godine.
23.06.2024
Podaci za 2022. i 2023. godinu uglavnom pokazuju da su najturbulentniji letovi oni koji povezuju švajcarske aerodrome Cirih, Ženevu i Bazel s Milanom ili relativno bliskim destinacijama poput Nice i Marseja u Francuskoj, kao i Ljubljanom. To je logično, jer vazdušne struje koje nastaju u Alpima snažnije utiču na avio-saobraćaj iznad njih nego, na primer, vremenske prilike iznad ravničarskih krajeva ili mora.
Tri najturbulentnije vazdušne linije prošle godine bile su Milano-Ženeva, Milano-Cirih i Ženeva-Cirih. Prvih pet dopunjavaju letovi između Marseja i Ciriha te između najvećeg švajcarskog grada i obližnje Ljubljane.
Ipak, evropski vazdušni saobraćaj nije najturbulentniji na svetu. Prema podacima koje objavljuje Turbli, najneprijatnija avio-linija za nervozne putnike u svetu već dve godine zaredom je ruta između glavnog grada Čilea, Santjaga, i najvećeg grada u Boliviji, Santa Kruza. Ta dva grada deli 1.900 kilometara, što znači da let iznad Anda traje oko tri izazovna sata.
Pored te južnoameričke veze, na samom vrhu u svetu nalazi se i let između Almati i Biškeka, najvećih gradova Kazahstana i Kirgistana. U 2022. godini ta je ruta bila na trećem mestu najturbulentnijih na svetu, a prošle godine na drugom. Na vrhu letova s najviše turbulencija nalaze se i neke kratke rute u Japanu i centralnoj Kini.
Rangiranje zemalja prema prosečnim turbulencijama uglavnom potvrđuje da su najnemirniji letovi u državama s dominantnim planinskim lancima. Na prvom mestu je Urugvaj, na drugom Švajcarska, a na trećem Argentina. Listu pet najturbulentnijih zemalja dopunjuju Španija i Portugal.
Od država u regionu, očekivano, Slovenija se nalazi nedaleko od vrha, na 15. mestu u svetu. Severna Makedonija je na 36. mestu, Hrvatska na 45, a Bosna i Hercegovina na 58. mestu. Nervozni putnici u regionu biće najmirniji iznad Srbije, koja se po turbulencijama u avio-prometu nalazi na 70. mestu u svetu. Na samom dnu svetske liste nalaze se Rusija, koja se odlikuje ogromnim prostranstvima, kao i Grenland i Antarktik, iznad kojih su turbulencije najmanje.
Nervozni letači
Stranicu Turbli, koja je u poslednje dve godine postala čest izvor informacija o turbulencijama u vazdušnom saobraćaju, održava i razvija inženjer Ignacio Gallego-Marcos, koji je na švedskom Kraljevskom institutu za tehnologiju obranio doktorat iz područja dinamike fluida.
Korisnici mogu na stranici pronaći čak i informacije o aktuelnim vremenskim uslovima i proveriti kakva je situacija sa potencijalnim turbulencijama na njihovoj ruti pre leta.
Što se tiče turbulencija, iako to nervoznim putnicima često nije previše utešno, stručnjaci u avio-saobraćaju uvek napominju da one izazivaju neprijatan osećaj kod putnika, ali u najvećem broju slučajeva ne predstavljaju nikakvu pretnju sigurnosti leta.
U redovnom saobraćaju, kad se mogu predvideti, kao što su olujni oblaci, avio-kompanije i piloti najčešće izbegavaju područja gde se očekuju.
Međutim, turbulencije se ne mogu uvek predvideti i ponekad mogu biti vrlo snažne, što je neprijatno pokazao i let Singapore Airlinesa početkom leta, kada su zbog vrlo jakih turbulencija povređeni brojni putnici, a jedna osoba je čak preminula. U trenutku propadanja aviona zbog snažnih turbulencija, nepričvršćeni predmeti u trupu mogu postati opasna pretnja, a nevezani putnici mogu biti dodatno ugroženi.
Piloti objašnjavaju da avion u redovnom letu, čak i u najgorim turbulencijama, može oscilirati samo nekoliko desetina metara, iako putnici to osećaju mnogo jače. Posebno nervoznim putnicima koji se neugodno osećaju zbog turbulencija neće biti drago da čuju da stručnjaci predviđaju kako će klimatske promene uzrokovati češće i jače turbulencije u avio-saobraćaju. Pre leta, preporučuje se da se provere uslovi za putovanja, što može pomoći u psihološkoj pripremi. S obzirom na to da avio-kompanije često naplaćuju dodatke za udobniji let, barem su turbulencije besplatne.