.webp){kind=icon}
Nova politika Evropske centralne banke o klimatskim dugovima mogla bi da podstakne kompanije da promene svoje ponašanje prema životnoj sredini pošto zaduživanje postaje sve skuplje, naveli su iz investiciono-bankarskog ogranka Natixis SA.
ECB planira da promeni svoj portfolio korporativnih obveznica kako bi favorizovala izdavaoce koji manje zagađuju. Tajming promene, kada centralna banka takođe podiže kamatne stope po prvi put posle više od decenije, čini ovo "posebno revolucionarnim", naveo je tim analitičara.
"Odluke ECB označavaju prekretnicu jer bi mogle da pruže podsticaj bez presedana za tranziciju ka ekonomiji sa niskim sadržajem ugljenika“, rekli su Miriam Azzouz i Cedric Merle, deo bankinog centra za zeleno i održivo poslovanje. Te politike "mogu snažno podstaći kompanije da poboljšaju svoje klimatske performanse i transparentnost kako bi se zaštitile od porasta kamatnih stopa i ukidanja akomodativne monetarne politike".
Opširnije
ECB će nastaviti veće podizanje kamatnih stopa, kaže Kazaks
S obzirom na nesigurnost, inflacijske dinamike i mnoge rizike Kazaks kaže kako ECB treba biti otvoren za dijalog.
25.07.2022
ECB iznenadila, podigla kamate za 0,5 pp
Tri ključne stope će tako iznositi 0,5 odsto, 0,75 odsto i nula odsto, navodi ECB u saopštenju.
21.07.2022
Promene bi trebalo da počnu da stupaju na snagu u oktobru, a veliki deo detalja o njima tek treba da bude objavljen. Stvaraoci politike rekli su da će se klimatski plan primenjivati na reinvestiranja vredna oko 30 milijardi evra (30,5 milijardi dolara) svake godine, ili oko 10 odsto korporativnog portfelja ECB. Kompanije u evrozoni već se sve više okreću zelenim dugovanjima.
Bloomberg
Politika ECB može čak ići dalje od nastojanja Evropske unije za održivim finansijama, dodavanjem pritiska na kompanije koje nisu članice EU koje izdaju obveznice denominirane u evrima, kažu analitičari Natixisa. Takve su prednosti kupovine od strane ECB, kompanije sa sedištem van evrozone su strukturisale prodaju duga kako bi ispunile njene kriterijume.
"Iako primarna odgovornost za borbu protiv klimatskih promena pripada vladama, globalna i sveobuhvatna priroda izazova zahteva šire uključivanje svih kreatora politike, uključujući centralne banke", rekli su oni.
