Emisije Googlea zbog AI-ja za pet godina porasle za 48 odsto

Emisije Googlea porasle su za gotovo 50 odsto u proteklih pet godina. Kao razlog tome navodi se implementacija veštačke inteligencije (AI) u mnoge ključne proizvode, što otežava ostvarenje cilja eliminacije emisija ugljen-dioksida do 2030. godine, navodi se u novom izveštaju o životnoj sredini ovog tehnološkog diva.

Godišnji izveštaj objavljen je u utorak i obuhvata napredak kompanije Google u ostvarivanju svojih ekoloških ciljeva prošle godine. Google, deo Alphabeta, naveo je da su njegovi efekti staklene bašte iznosili 14,3 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida tokom 2023. godine. To je za 48 odsto više nego 2019. godine, kako je navela kompanija, i za 13 odsto više nego 2022. godine.

Budućnost neizvesna

Google je rekao da su uzrok veće potrošnje energije u njihovim centrima podataka i povećane emisije lanci snabdevanja i dodao da njihov trud da integrišu AI u svoje proizvode može otežati smanjenje emisija u budućnosti.

"Kako sve više integrišemo AI u naše proizvode, smanjenje emisija može biti izazovno zbog rastućih energetskih zahteva uzrokovanih većom intenzivnošću AI računanja, kao i emisijama povezanim s očekivanim povećanjem naših investicija u tehničku infrastrukturu", napisao je Google u izveštaju.

Već nekoliko godina kompanija sa sedištem u Mauntin Vjuu u Kaliforniji izjavljuje da planira da eliminiše takve emisije iz svojih operacija do 2030. godine.

AI, posebno generativni koji uzima korisničke ulaze i generiše novi sadržaj poput teksta, slika ili pesama, izuzetno je zahtevan za resurse, kako je nedavno pokazala istraga Bloomberg Newsa. S ubrzanim rastom te tehnologije, potrebno je sve više infrastrukture za izgradnju i upravljanje AI-jem, što dovodi do rasta potreba za električnom energijom.

Masovni rast AI-ja

Drastičan porast potražnje za električnom energijom zbog pristupa Silicijumske doline koji teži rastu po svaku cenu može da ugrozi planove energetske tranzicije celih država, kao i ciljeve za čistu energiju tehnoloških kompanija vrednih milijarde. U nekim zemljama, kao što su Saudijska Arabija, Irska i Malezija, potrebna energija za rad sveukupne infrastrukture premašuje raspoloživu ponudu obnovljive energije, prema analizi Bloomberga na osnovu najnovijih dostupnih podataka.

Google nije prva velika tehnološka kompanija koja navodi brzi rast AI-ja kao prepreku za ostvarivanje ekoloških ciljeva. U maju je Microsoft izjavio da su njegove emisije ugljen-dioksida porasle za 30 odsto od 2020. godine, jer je kompanija sve više ulagala u AI. Taj porast učinio je da kompanija dođe do cilja ispod nule neto emisija do 2030. godine još težim nego što je bio kada je objavljen njen cilj negativnih emisija.

Sasha Luccioni, vođa za klimu u startapu Hugging Face, rekla je da podaci pokazuju da tehnološke kompanije nisu predviđale masovni rast AI-ja kada su postavljale svoje ekološke ciljeve. "Nisu to mogle", rekla je.

"Referentna godina u tom Googleovom izveštaju bila je 2019, definitivno nisu to predvideli." Luccioni je rekla da su kompanije iznenađene koliko je energije potrebno za izgradnju takve tehnologije i koliko energije je potrebno za njen rad.