Srpski startap ekosistem prošle godine rastom je nadmašio regionalna tržišta, pokazali su podaci istraživačke organizacije Startup Genome, nedavno objavljeni na sajtu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Ipak, krupni problemi sa kojima se suočava domaća startap scena još su tu, među kojima su izazovi na polju VC (engl. venture capital - rizični kapital) finansiranja, privlačenja stranih startap kompanija i izgradnju šire zajednice. Izveštaj takođe ističe zamršene procese oko dodele vlasničkog udela zaposlenima i manjak ulaganja u svetski rastućim sektorima - čistoj tehnologiji i tehnologiji za poljoprivredu, kao i oblasti autonomnih mobilnih robota.
Kako se navodi u publikaciji, vrednost celokupnog ekosistema (treba naglasiti da izveštaj analizira samo startap scene Beograda i Novog Sada) lane je bila skoro 1,12 milijarde dolara, što je skok od 65 odsto u odnosu na 2022. Ovakvim rastom gradovi su nadmašili rezultate Litvanije, Slovenije, Češke, Poljske i Mađarske.
Šire gledano, srpski ekosistem je prvorangirani u okvirima Zapadnog Balkana, na 10. mestu je u Centralno-istočnoj Evropi, a na nivou cele Evrope zauzeo je 48. poziciju.
"Naš ekosistem pruža veću finansijsku podršku u ranim fazama razvoja inovacija od brojnih drugih evropskih ekosistema, kao što su Viljnus, Prag, Varšava, Ljubljana", istaklo je resorno ministarstvo u saopštenju povodom podataka Startup Genomea.
Lane je zabeleženo šest izlaza (takozvani "exit") u srpskom ekosistemu, u poređenju sa jednim koji je ostvaren godinu pre.
Prosečna starost osnivača startapa u Srbiji je 35 godina, što je za tri godine manje u odnosu na evropski prosek. Istovremeno, procenat žena u osnivačkom timu je iznad evropskog i svetskog proseka. Među osnivačima, njih 33 odsto su serijski osnivači, to jest oni sa već stečenim iskustvom u osnivanju i razvoju inovativnih ideja.
Kao uspehe startap ekosistema Startap Genome navodi najveću vrednost ekosistema dosad, rastuću zajednicu sa visokim procentom etabliranih stručnjaka, izvanredne talente koji stvaraju raznolike kompanije i timove, kao i iskusne osnivače koji se vraćaju u ekosistem. Na listi dobrih strana takođe se nalazi finansiranje u ranoj fazi razvoja startapova koje je ostalo otporno i u periodima svetskog hlađenja tržišta, izražena ambicija, svetski način razmišljanja i dobre performanse u početnim procesima napredovanja startap kompanija, uz naglasak na pomake u značajnim naprednim tehnologijama poput veštačke inteligencije.
"Istraživanje je pokazalo da ekosistemi koji imaju izdvojeno koordinaciono telo koje prati ekosistem i daje preporuke za njegovo unapređenje, imaju veću vrednost exit-a i veći broj startapa iz Serije A. Kreiranje ovakvog tela u R. Srbiji značajno bi doprinelo prelasku srpskog startap ekosistema u narednu fazu razvoja, iz faze aktivacije u fazu globalizacije", saopštilo je ministarstvo.
.webp){kind=icon}
