.webp){kind=icon}
Rusija je prošle godine uvezla američke i evropske čipove vredne više od jedne milijarde dolara, uprkos sankcijama čiji je cilj da onemoguće da ruska vojska dođe do tehnologije koja joj olakšava nastavak rata u Ukrajini.
Bloomberg je došao do klasifikovanih podataka ruske carinske službe u kojima se vidi da je više od pola uvezenih količina poluprovodnika i integrisanih sklopova u prvih devet meseci prošle godine proizvedeno u SAD ili od evropskih firmi.
Među tim firmama su američke Intel Corp., Advanced Micro Devices i Analog Devices i evropske Infineon Technologies, STMicroelectronics i NXP Semiconductors.
Opširnije
Srušio se ruski avion sa 65 vojnih zarobljenika iz Ukrajine
Avion koji je prevozio 65 ukrajinskih vojnih zarobljenika i devet članova posade srušio se u okolini Belgoroda blizu granice sa Ukrajinom.
24.01.2024
Kina u čipove uložila 40 milijardi kako bi pobedila sankcije SAD
Uvoz opreme potrebne za proizvodnju kompjuterskih čipova skočio je za 14 odsto u 2023. i iznosio je skoro 40 milijardi.
22.01.2024
Inflacija u Rusiji popustila, ali cilj je i dalje daleko
Malo je verovatno da će ruska inflacija dati zvaničnicima predah uoči predsedničkih izbora.
12.01.2024
Zašto je proizvodnja čipova postala nova trka u naoružanju
Neverovatno složen i važan posao proizvodnje poluprovodnika oduvek je bio bitka korporativnih giganata.
20.01.2024
To ne sugeriše da su te firme prekršile sankcije, niti se u podacima navodi ko je izvezao tehnologiju u Rusiju, odakle su ti proizvodi stigli ili kada su proizvedeni.
Firme ističu da poštuju celokupni režim sankcija i da su prestale da posluju u Rusiji nakon izbijanja rata. Štaviše, napominju da rade na suzbijanju nezakonitog preusmeravanja njihovih proizvoda.
No, sve ovo očito pokazuje sa koliko se poteškoća suoče SAD i Evropska unija (EU) u onemogućavanju isporuka predmeta visoke tehnologije ruskoj vojsci. Rusija zahvaljujući tome može da nastavi s proizvodnjom tenkova i drugog oružja poput raketa za rat u Ukrajini.
Veliki deo tehnologija pod režimom sankcija ulazi u Rusiju izvozom preko trećih zemalja, što uključuje Kinu, Tursku i Ujedinjene Arapske Emirate. SAD i EU rade na blokiranju tih ruta fokusirajući se posebno na proizvode takozvane dvostruke namene.
EU upravo radi na novom paketu sankcija i nekoliko članica podstiče drastičniji pristup prema firmama iz trećih zemalja.
Distributeri upravljaju velikim delom prodaje u industriji čipova i imaju veći broj prodavaca. Od proizvođača se ne traži uvek da prate gde idu njihovi proizvodi nakon prodaje distributerima, mada određeni specifični čipovi za vojnu upotrebu moraju imati papirni trag.
Prema podacima ruske carine, ta zemlja je uvezla u prvih devet meseci prošle godine čipove vredne 1,7 milijardi dolara, od čega se 1,2 milijarde dolara odnosi na proizvode 20 firmi. Ostatak se odnosi na manje proizvođače.
Moskva/Bloomberg
Američke i evropske firme na listi proizvođača čiji su proizvodi uvezeni imali su prošle godine ukupne prihode koji se računaju u desetinama milijardi dolara.
Među prvih 20 nalazi se i manji broj kineskih firmi i tajvanski Realtek Semiconductor. Ništa ne ukazuje da je tajvanska firma izvezla čipove u Rusiju niti da je znala da su njeni proizvodi tamo završili.
Podaci carine nadalje upućuju da je od 2021. pao broj carinskih deklaracija i ukupni godišnji volumen prema težini isporuka čipova što sugeriše da Rusija plaća više za tu robu zbog rasta troškova izbegavanja sankcija ili da je promenjena vrsta predmeta koje Moskva deklariše. Ukupno navedeni podaci ne navode pregled sadržaja svake pojedine isporuke.
Rusija je prestala da objavljuje službene podatke ubrzo nakon invazije na Ukrajinu, a ruska carinska služba je elektronskom poštom odgovorila da privremeno ne daje podatke o spoljnoj trgovini.
Kijevski ekonomski univerzitet objavio je ovog meseca da je Rusija uvezla vojnu opremu vrednu 8,77 milijardi dolara od januara do oktobra prošle godine, što je pad od tek 10 odsto u odnosu na period pre sankcija. Uvoz šire definisanih predmeta kritičnih za odbrambenu industriju iznosio je 22,23 milijarde dolara.
"I dalje se mogu naći strane komponente u oružju koje gađa Kijev i druge gradove", navode iz tog univerzitet.
Intel tvrdi da poštuje sva pravila oko sankcija i sklapa ugovore s klijentima i distributerima u kojima piše da moraju poštovati ista pravila. "Imamo nultu toleranciju prema zaobilaženju tih pravila", navode u toj firmi.
Slično ističu i ostale firme koje proizvode komponente.
Analog Devices, na primer, navodi da je prestao da posluje u Rusiji, Belorusiji i na okupiranim područjima Ukrajine kada je rat počeo.
"Svaka isporuka u ta područja je direktno kršenje naše politike i rezultat neovlašćene preprodaje ili preusmeravanja", kažu iz te firme.
Infineon je naveo da "preduzima ekstenzivne mere zaustavljanja svake direktne ili indirektne isporuke u Rusiju" i da takve instrukcije imaju i njegovi distributeri širom sveta.
