Od uvođenja prve platne kartice u Srbiji (i tadašnjoj Jugoslaviji) prošle su četiri decenije, a inovacije koje od tada neprestano traju nastavljaju se i danas, kad smo na pragu cashless društva. Te 1983. godine, iako na to tada nismo gledali na taj način, Visa je izdavanjem prve debitne kartice u ovom delu sveta započela digitalizaciju plaćanja i dinamičnu promenu ne samo navika, nego i očekivanja celog društva.
Sveopšta digitalizacija, koja je usledila devedesetih i posebno od dvehiljaditih godina naovamo, dovela nas je do sasvim drugačijeg poimanja plaćanja, načina na koji to činimo, kada i gde.
Prvi koraci ka cashless navikama
Plaćanje karticama postalo je uobičajeno nakon što su banke u Srbiji počele aktivnije da nude različite tipove kartica početkom novog milenijuma. U periodu od 2011. do 2015. godine studija nezavisne kuće Moody’s pokazala je povećanu upotrebu elektronskih načina plaćanja, što je uticalo na uvećanje BDP-a naše zemlje za 230 miliona dolara, dok je potrošnja roba i usluga u domaćinstvima povećavana za prosečno 0,19 odsto godišnje. Sledeći aktuelne trendove, važnu prekretnicu u evoluciji plaćanja i poslovanja, donelo je opredeljenje države ka digitalnim rešenjima tokom 2016. godine, a već 2017. godine upravo je kompanija Visa u Beogradu organizovala prvi #SerbiaCashless Forum u Jugoistočnoj Evropi.
Zahvaljujući ovome usledile su značajne reforme, gotovo 20 godina nakon uvođenja PDV-a i prvih GPRS fiskalnih kasa, pilotiranjem onlajn fiskalizacije i elektronskog fakturisanja. Potvrdu opredeljenosti ka digitalnim rešenjima i njihovu neophodnost potvrdile su ubrzo i globalne krize, koje su nametnule nove načine komunikacije i poslovne prakse, ali istovremeno podstakle rast elektronskih usluga i bezgotovinskih plaćanja.
Promo / Visa
Nacionalna Alijansa za Lokalni Ekonomski Razvoj (NALED) odigrala je važnu ulogu u usmeravanju pozitivnih promena i stvaranju povoljne poslovne i ekonomske klime, a Violeta Jovanović, izvršna direktorka, osvrnula se na periode najvećeg napretka domaće privrede od 2000. do danas.
„NALED-ova Siva knjiga, svojevrsna regulatorna biblija, dokumentarno prati i podstiče reforme poslovnog okruženja još od 2008. godine, kad smo pokrenuli kampanju Iz lavirinta, kao prethodnicu državnoj giljotini propisa. Nakon toga sproveden je niz programa koji su doprineli ekonomskom rastu u različitim sektorima tokom godina, da bi se 2016. desio jedan od ključnih koraka - odluka države da se opredeli za digitalna rešenja. Srbija je nakon toga postala lider u oblasti digitalizacije u domenu pojedinih rešenja kakva su eDozvola, eŠalter u katastru ili elektronski sistem za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, ali istovremeno mora da hvata korak sa bezgotovinskom (cashless) ekonomijom, po čemu zaostaje za zemljama Centralne i istočne Evrope“, rekla je Violeta Jovanović.
Prednosti bezgotovinskog društva i ekonomije
Bezgotovinska ekonomija i cashless društvo donose brojne benefite, među kojima su otvaranje pristupa izvorima finansija, digitalna ekonomija, pospešivanje potrošnje i smanjenje operativnih troškova poslovanja. Takođe, elektronsko plaćanje smanjuje troškove centralnih banaka i veoma važno - uvodi novac u legalne tokove, jer poslovanje čini transparentnim. Na taj način eliminiše se značajan procenat sive ekonomije.
Iako broj POS terminala kod nas beleži stalan rast, Srbija ima dvostruko manje takvih platnih terminala u odnosu na prosek EU, što ukazuje na potrebu daljeg širenja infrastrukture za prihvatanje bezgotovinskih plaćanja.
Iz perspektive potrošača u Srbiji, prema anketi koju je NALED sproveo na reprezentativnom uzorku tokom 2022. godine, najznačajnije prepreke za veću upotrebu bezgotovinskih plaćanja predstavljaju nedovoljna informisanost o takvim plaćanjima, nedostatak instrumenata bezgotovinskog plaćanja (npr. baš platne kartice), kao i činjenica da opcija bezgotovinskog plaćanja često nije dostupna u maloprodajnim objektima. Zato je posebno važno da mali i srednji biznisi, koji čine kičmu naše privrede, dobiju podršku da prate ove trendove i da se prilagođavaju novoj realnosti i promenama u ponašanju potrošača, kao i regulative.
Bolji način kao jedno od rešenja
Kako bi se stvorili bolji uslovi za razvoj i podsticanje svih vidova bezgotovinskog plaćanja u privatnom, ali i javnom sektoru, pokrenuta je Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje - Bolji način. Projekat ukazuje na prednosti korišćenja bezgotovinskog plaćanja kao efikasnijeg, pouzdanijeg i praktičnijeg metoda plaćanja u odnosu na keš, jer veća zastupljenost bezgotovinskog plaćanja direktno doprinosi suzbijanju sive ekonomije, bržem ekonomskom razvoju Srbije, unapređenju kvaliteta javnih usluga, digitalizaciji poslovanja i u najširem smislu, poboljšanju kvaliteta života građana.
Kompanija Visa, koja obeležava 40 godina poslovanja u Srbiji, bila je kontinuirana podrška i veoma važna karika lanca za razvoj cashless mindset-a građana, privrede i institucija u Srbiji i katalizator prihvatanja inovativnih načina plaćanja. Tome su značajno doprinela rešenja koja je Visa donela na domaće tržište - od prve debitne kartice u Srbiji, preko digitalne platne kartice i instant plaćanja mobilnim do prihvatanja plaćanja na mobilni telefon bilo kad i bilo gde, putem Visa Tap to Phone usluge.
„Kompanija Visa je jedan od ključnih partnera projekta Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, koja, osim što doprinosi smanjenju sive ekonomije, pomaže i većem uključivanju građana i privrede u finansijske tokove, što za rezultat ima i rast poreskih prihoda i državnog budžeta. Ova inicijativa ima posebnu važnost za MSP sektor i male trgovce koji mogu da se prijave za subvencije i uvedu opcije bezgotovinskog plaćanja, i na taj način značajno unaprede pristup tržištu i povećaju promet. Dodatno, projekat daje podršku da se uvedu bezgotovinska plaćanja i na šaltere institucija (npr. sudovi, lokalne samouprave, policija) kako bi se unapredila finansijska pismenost, efikasnost u pružanju usluga građanima i administriranje uplata i prihoda od taksi“, objasnila je Violeta Jovanović.
Program je usvojen u martu 2023, a za prvih devet meseci kampanje preduzetnici i mali trgovci su zatražili 2.300 POS terminala, koji im nakon instalacije u proseku donose promet od 100.000 dinara mesečno. Cilj je da do 2026. Bolji način pomogne da se opremi do 25.000 malih radnji i šaltera za prihvat kartičnih i instant plaćanja i tako doprinese da svi segmenti društva imaju značajne koristi od ove važne inicijative - da građani imaju izbor prilikom plaćanja, i da mogu da kupuju na bolji, praktičniji i pouzdaniji način; da mali biznisi dobiju priliku da prošire poslovanje i steknu nove kupce; a državi pomogne u suzbijanju sive ekonomije i daljem razvoju i digitalizaciji male privrede.
Širi doprinos Boljeg načina
Uz ekonomsku, Bolji način ima i društvenu svrsishodnost, jer posebno doprinosi finansijskoj inkluziji.
Važno je istaći i podršku koju program i ključni partneri daju društvenom dijalogu i analitičkoj osnovi za izradu strateških dokumenata države poput Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.
Sadržaj nastao u saradnji sa kompanijom Visa
.webp){kind=icon}
