Umesto filma i filozofije odabrao polje. Sad je najbolji ekopoljoprivrednik u EU

Dok mladi sve više beže od poljoprivrede i sa sela David Pejić je krenuo sasvim drugim putem. Uprkos tome što je u Njujorku studirao film i kasnije filozofiju na Cambridgeu, svoje karijerno ostvarenje pronašao je u živopisnom selu nadomak Zagreba. Da radi dobar posao potvrđuje i to što je proglašen najboljim evropskim ekološkim poljoprivrednikom, a ove godine i najboljim mladim poljoprivrednikom u Hrvatskoj.

U Habjanovcu, svega 60-ak kilometara od Zagreba, na 20 hektara površine prostire se njegovo eko imanje Zrno. Teško ga je ne primetiti u mestu sa svega par porodičnih kuća. Ipak, čini se da problema s radnom snagom nema, jer je ispred imanja parkirano desetak automobila vrednih radnika, većinom žena iz susednih opština. Čini se da nema ni problema s uslovima rada jer nas vedro pozdravljaju dok prilazimo ovom zanimljivom poljoprivrednom imanju. Prema podacima Fine, ukupni prihodi Zrna 2022. godine iznosili su 1,26 miliona evra, što je godišnji rast od 4,04 odsto, uz neto dobit od 32.522 evra.

Jutarnje sunce već ozbiljno prži. Do velike drvene senice u kojoj nas u hladovini čeka Pejić došli smo pod budnim očima njegova četiri psa koje je naš dolazak nakratko omeo u sunčanju.

"Priznanja i nagrade koje smo dobili u zadnjih godinu dana velika su čast i dokaz da je vredno nagrađivanja ono što smo moj tim i ja gradili. Te nagrade su nam dodatan vetar u leđa i potvrda da ono što radimo ima smisla i da smo na pravom putu. Zahvalni smo na pažnji koju smo dobili i guramo dalje prema svojim planovima i rastu u proizvodnji", kaže za Bloomberg Adriju David Pejić, koji je vođstvo najstarijeg ekološkog imanja u Hrvatskoj preuzeo 2015. godine.

David Pejić kaže da su mu osvojene nagrade dale vetar u leđa za dalji rad/Bloomberg Adria

Naime Pejić je prošle godine u Briselu, prema izboru Evropske komisije, proglašen najboljim evropskim ekološkim poljoprivrednikom u konkurenciji 200 kompanija i pojedinaca iz 26 zemalja. Priznanje nije izostalo ni ove godine kada se ponovno okitio titulom najboljeg mladog hrvatskog poljoprivrednika. Međutim, njegova životna i karijerna priča mogla je ići u sasvim drugom smeru.

Pitamo ga kako je nakon studija filma u Njujorku i filozofije na Cambridgeu, nakon povratka u Hrvatsku zaorao u poljoprivredu.

"U pozadini uma mi je stalno bila činjenica da je iza mene u Hrvatskoj porodični biznis iz kojeg sam proizašao i čiji sam i sam bio deo kroz svoje odrastanje. Znao sam da su moji roditelji stvorili nešto jedinstveno, unikatan poslovni ekosistem. Deo mene je znao da se želim vratiti tome i pridonesem daljem razvoju. Kada sam se vratio u Hrvatsku, pitao sam roditelje gde sam im najpotrebniji. Odgovorili su – Zrno. Duboko sam zaronio u to, krenuo da učim i razvijam posao", prisetio se početaka rada na najvećem no-till biointenzivnom vrtu u regionu koji je fokusiran na energetsku samodovoljnost, istraživanje i inovacije.

Na 20 hektara uzgaja 60-ak poljoprivrednih kultura/Zrno

Poslovni ekosistem koji spominje, odnosno porodični biznis, sastoji se od četiri poslovna subjekta koje vodi s roditeljima Zlatkom Pejićem i Jadrankom Boban Pejić.

Biovega je njihova najveća kompanija unutar koje posluje lanac trgovina zdravom hranom Bio&Bio. Tu su i izdavačka kuća Planetopija s lancem knjižara, pa edukativna ustanova Makronova i Zrno eko imanje sa Zrno bio bistroom, jedinim sertifikovanim ekološkim restoranom u Hrvatskoj.

Podaci Fine pokazuju kako je 2022. u Biovegi radilo 158 ljudi, a njihovi ukupni prihodi su iznosili 17,1 miliona evra, što je 2,87 odsto više nego godinu ranije. Ali uprkos ovom rastu, zabeležen je neto gubitak od 357.024 evra. Nasuprot tome, lanac knjižara Planetopija imala je prošle godine prihod od 1,34 miliona evra i neto dobit od 78.599 evra. Makronova je 2022. zaključila s 103.027 evra prihoda i minusom od 4.673 evra.

"Gledamo na sve to kao celinu i kao porodica smo posvećeni razvoju navedenog jer to za nas nije samo posao. Nama je taj poslovni ekosistem prilika da izrazimo i manifestujemo razmišljanje o tome kakav bi svet i društvo trebali da budu ili barem u kojem bi smeru trebalo ići", govori nam s iskrom u očima dok mu se psi pod nogama skrivaju od sve jačeg sunca koje nemilosrdno tuče po imanju koje urednošću više liči na nekakav aristokratski park.

Živopisno imanje je teško ne primetiti/Zrno

Zbog svega što rade na Zrno eko imanju, a i celog poslovnog ekosistema koji su izgradili njegovi roditelji nameće se pitanje mogu li uopšte moderni poljoprivrednici, posebno u Hrvatskoj, imati ozbiljnije stope rasta i prilike za razvoj bez poslova koji daju dodatnu vrednost osnovnoj poljoprivrednoj delatnosti.

"Ako pogledamo strukturu poljoprivredne proizvodnje u Hrvatskoj, vidimo da je sve veći izazov živeti isključivo od primarne proizvodnje konvencionalnih ratarskih kultura kao što su kukuruz i pšenica. Nužni su različiti oblici dodavanja vrednosti. To se može postići na razne načine. Na primer, kroz preradu i, naravno, dodatne aktivnosti, ali i različitim oblicima primarne proizvodnje poput ekološke poljoprivrede. To se može postići i inovativnim oblicima poput biointenzivnog vrtlarenja koji je jedan od naših pionirskih projekata, gde na vrlo malim površinama postižemo uzgoj ekološkog povrća u vrlo velikim količinama. To pak može biti vrlo atraktivno mladima koji tek treba da dođu do svojih prvih površina. Sve u svemu, mnogo je načina koji nam mogu pomoći da se pomerimo s nulte tačke proizvodnje konvencionalnih ratarskih kultura. Našim poslovanjem na Zrnu pokušavamo biti simbol tih različitih metoda, naravno u kontekstu ekološke proizvodnje."

Ekološka poljoprivreda brine o zdravlju okoline i ljudi/Zrno

Napominje kako Zrno eko imanje posebnim čini to što ima četiri vrste proizvodnje. Uz primarnu poljoprivrednu proizvodnju, gde na 20 hektara uzgajaju 60-ak poljoprivrednih kultura, tu je i prerada na samom imanju, gde te poljoprivredne kulture prerađuju u različite oblike zimnice. Na imanju se bave i pekarstvom pa proizvode više od 50 različitih pekarskih proizvoda, a najponosniji su na jedini sertifikovan ekološki bezglutenski hleb od kiselog testa. Četvrta delatnost koja zaokružuje priču je ugostiteljstvo, odnosno Zrno bio bistro u Zagrebu koje se može pohvaliti time što je prvi i jedini sertifikovani ekološki restoran u Hrvatskoj.

"Kroz ta četiri proizvodna pogona i delatnosti imamo više od 150 sertifikovanih ekoloških proizvoda, a način na koji proizvodimo omogućuje nam ono stvarno 'od polja do stola' iskustvo", objašnjava nam Pejić dok degustiramo neke od spomenutih proizvoda. Tart od jabuka je stvarno izvrstan.

Zahvaljujući ovim različitim vrstama proizvodnje, Pejić kaže da je lakše balansirati i amortizovati različite izazove, posebno ekonomske.

U ekološkom uzgoju nisu dozvoljeni sintetički pesticidi/Zrno

"Ako je poljoprivredna sezona loša poput ove, možemo staviti veći naglasak na pekarstvo ili ugostiteljstvo, što nam omogućuje da prebrodimo moguće financijske izazove. Svesni smo da je to naša prednost i nešto čime drugi poljoprivrednici možda ne raspolažu. Tu je i naš širi poslovni ekosistem koji nam omogućava direktan plasman proizvoda", otkriva Pejić, ali ističe kako i to ima drugu stranu.

"Kompleksnost svega što radimo je izazov za sebe. Ne možemo se potpuno fokusirati samo na jednu stvar, što mnogi manji i 'jednostavniji' proizvođači mogu. Ja lično nekad sanjarim o tome da se možemo fokusirati na manje toga, ali sve ima svoje prednosti i nedostatke. Naš kontekst je specifičan i omogućava nam da funkcionišemo i na nerazvijenim tržištima kao što je možda hrvatsko."

Direktor imanja kaže da u Hrvatskoj postoji nedostatak poverenja u ekološke proizvode i proizvodnju, a kupci često ističu razliku cena konvencionalnih i ekoloških proizvoda.

Porodica Pejić proizvodi više od 150 sertifikovanih ekoloških proizvoda/Zrno

"Ekološka proizvodnja, pogotovo povrća, dolazi uz neke svoje zakonitosti, pravila i dodatan angažman. Naravno da to generiše veće troškove, zato je i cena tih proizvoda veća. Upravo je u tome poenta. Na taj se način sistem balansira. Često se spominje ta razlika u ceni, ali zanimljive su dve stvari. Naime, prošle je godine usled krize s Ukrajinom i inflacijskih pritisaka razlika između konvencionalnih i ekoloških proizvoda bila smanjenja. To je zato što konvencionalni proizvodi zavise od mineralnih đubriva, a ta đubriva su naftni derivati. Kako su cene naftnih derivati porasle, tako je porasla i cena konvencionalne proizvodnje. Ekološka proizvodnja nije u toj meri bila izložena tome", govori Pejić, i dodaje:

"Druga stvar, cena konvencionalnih prehrambenih proizvoda ne uključuje ceo aspekt štetnosti za okolinu i pojedince. Kada bismo obračunali koliko gubimo, odnosno koliko nas košta konvencionalna proizvodnja u smislu štete na okolinu i zdravlje, cena bi bila puno veća. Idemo ka tački u kojoj više ne možemo da doživljavamo ove eksternosti kao nešto što nije deo priče. Mislim da će se razlika u ceni sve više smanjivati. Cena konvencionalnih proizvoda će rasti, a pošto je sve više organskih proizvođača i veća dostupnost, mislim da će se cena organskih proizvoda polako približavati cenama konvencionalnih proizvoda."

Na imanju proizvode jedini sertifikovani ekološki bezglutenski hleb od kiselog testa/Zrno

Ova godina bila je vrlo izazovna za poljoprivrednike širom Hrvatske, a posledice su se osetile i na njegovom imanju. Naime, kišno proleće i početak leta ugrozilo je razne procese, pogotovo u suzbijanju korova budući da je to posao koji obavljaju mehanički, a za to im treba donekle osušeno zemljište. Najveću štetu naneo im je grad koji ih je pogodio pre mesec dana.

"Oštećen je veliki deo naših zasada i useva, šteta je veća od 100.000 evra. To će sigurno imati posledice koje će se osetiti, ali opet kroz sve ove različite aspekte našeg sistema i proizvodnje moći ćemo to da prevaziđemo. Realnost je da poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju oblikuju nepredvidivost i sve ekstremniji vremenski uslovi. To je svakako nešto čemu pokušavamo da se prilagodimo, ali je izazov. Na primer, prošle godine smo investirali u sisteme za navodnjavanje misleći da je to ono što će biti potrebno jer je prošla godina bila prilično sušna. Ove godine, međutim, ulažemo u odvodnjavanje. Ovo možda najbolje ilustruje realnost poljoprivrede", kaže nam on.

Na imanju radi 30-ak ljudi, većinom žene iz susednih opština/Zrno

U Adria regionu sve je više ekoloških poljoprivrednika, a to nam potvrđuje i Pejić, pa nas je zanimalo da li sarađuje s kolegama iz susednih država.

"Kroz društvene mreže smo u površnom kontaktu, ali i tu se vidi da ima sve više onih koji dele načela i metode slične našima. Nešto intenzivnije smo u kontaktu sa sličnim proizvođačima u Americi ili Zapadnoj Evropi, gde je tržište razvijenije. Tamo imamo dosta aktivnih kontakata s kojima razmenjujemo savete."

Poljoprivreda je veoma stresna delatnost koja zaista može da proždre čoveka u celini, a povratak je često neizvestan, poverio nam se David Pejić. On smatra da upravo zbog toga mnogi napuštaju poljoprivredu. Međutim, emigracija iz ruralnih područja i bekstvo od proizvodnje hrane nije dugoročno održiva situacija. Svojim primerom želi da motiviše druge, posebno mlade poljoprivrednike, jer iz prve ruke zna da se od organske poljoprivrede može kvalitetno i održivo živeti.

Pejić želi mladima da pokaže da je ekološka poljoprivredna atraktivna i perspektivna delatnost/Zrno

Štaviše, kaže da kroz ciljeve Evropske unije za organsku poljoprivredu do 2030. vidi mogućnosti za organsku poljoprivredu u Hrvatskoj.

"Evropska unija je sebi postavila ambiciozan cilj za razvoj organske poljoprivrede, prema kojem bi do 2030. godine 25 odsto svih površina trebalo da bude u organskoj obradi. To Hrvatskoj pruža jedinstvenu priliku, ne samo za poljoprivrednu proizvodnju koja prelaskom na organsku omogućava zaštitu naše okoline i ekosistema, ali i u kontekstu činjenice da je Hrvatska turistička zemlja. Naime, to je i ogromna prilika za razvoj ekoloških ekonomija koje imaju i turistički značaj. Kada gosti putuju u Hrvatsku, žele da vide precizno zaokružene ekološke ekonomije. To se vidi iz potražnje za obrazovnim ili ugostiteljskim sadržajima. Nema sumnje da je u interesu Hrvatske i našeg društva da se opredeli za ekološku poljoprivredu. Pitanje je samo jeste da li ćemo prepoznati ovaj potencijal", zaključio je naš sagovornik.