Air Serbia ima šansu u Kini dok se Zapad bori sa sankcijama Rusiji

Air Serbia dobila je saglasnost kineskih vlasti ove godine za još dva direktna leta, a uspehu tih linija mogla bi da doprinese činjenica da avio-kompanije iz SAD i Zapadne Evrope nisu spremne da drastično povećaju broj letova za Kinu uprkos otvaranju jer su im zbog sankcija Rusiji troškovi letenja veći nego kineskim kompanijama.

Srpski nacionalni-avio prevoznik dobio je ovog leta dve dozvole Kineske civilne vazduhoplovne administracije, i to za nove linije između Beograda i Šangaja i Beograda i Guangdžoua. Za Šangaj je dozvoljeno Air Serbiji da leti dva puta nedeljno, a za Guangdžou, peti najveći grad u Kini koji se nalazi na manje od 200 kilometara od Hongkonga, Air Serbia ima dozvolu da leti tri puta nedeljno, navodi se u zvaničnim dokumentima Kineske civilne vazduhoplovne administracije.

Ranije ove godine, izvršni direktor Air Serbije Jiri Marek izjavio je da povećanjem prisustva u Kini, Air Serbia želi da se okrene proširenju svoje svetske mreže, kao i da otvori vrata za nove mogućnosti.

Nacionalni avio-prevoznik doživeo je rekordan rast ove godine otvaranjem novih linija, što je pri tom dovelo do većeg broja tranzitnih putnika na beogradskom aerodromu. Udeo tranzitnih putnika u ukupnom broju putnika Air Serbije je oko 30 odsto, rekao je Marek za poljski portal Rynek Lotniczy, ali je napomenuo da cilj kompanije nije fokus na tranzit.

Samo u prvih šest meseci ove godine, Air Serbia je imala profit od 22,4 miliona evra, što se poredi sa 21 milionom evra u celoj 2022. godini. Samo u prva dva kvartala tekuće godine, srpska nacionalna avio-kompanija prevezla je oko 1,7 miliona putnika, što je za 87 odsto više nego prošle godine, odnosno za 59 odsto više u odnosu na do sada rekordnu pretpandemijsku 2019. godinu, navode iz kompanije.

Kada je Kina opet dozvolila grupna putovanja za Srbiju u martu ove godine, ovdašnji turizam je profitirao. Tome je dodatno doprinela velika medijska kampanja Srbije kao destinacije u Kini, ali i činjenica da građani Kine nisu masovno mogli da putuju u mnoge države Zapada. Međutim, to se promenilo. Od 10. avgusta, kineske grupe mogu da putuju u Sjedinjene Američke Države, Japan, Australiju i Ujedinjeno Kraljevstvo, što su inače popularne destinacije među kineskim turistima.

Problem letova

Ipak, pitanje je kako će te grupe dolaziti do željenih destinacija posle postpandemijskog otvaranja mogućnosti putovanja grupa jer je drastično smanjen broj letova ka Zapadu u odnosu na period pre pandemije. Jedan razlog za to je sama pandemija, drugi je drugačija politika Zapada u odnosu na politiku Kine po pitanju rata u Ukrajini, a treći je slab oporavak međunarodnih putovanja Kineza.

Naime, avio-industrija, koja je već bila pogođena pandemijom, prošle godine počela je da trpi dodatni pritisak na letovima za Kinu jer Zapadne kompanije zbog sankcija Rusiji ne lete više preko te zemlje, što povećava troškove goriva. One čak tvrde da su kineske kompanije u povoljnijem položaju jer one mogu da prekrate put ka SAD preko Rusije.

Kako je pisao Bloomberg Businessweek u maju, broj nedeljnih letova između SAD i Kine u tom trenutku bio je 24. To se poredi sa 340 letova nedeljno pre pandemije. U avgustu, ove dve zemlje postigle su dogovor o povećanju broja letova, ali trenutni najavljeni maksimum je po 24 leta za svaku zemlju, koliko će imati od kraja oktobra. 

Air France bi želeo da više nego duplira broj letova za Kinu ove godine na sa šest na 14 nedeljno, a iz kompanije su se žalili francuskoj vladi zbog nefer prednosti kineskih avio-prevoznika jer oni lete preko Rusije.

Jedan broj prevoznika, uključujući British Airways i Emirates, počeli su ponovo da lete za Kinu, a emiratski prevoznik planira do sledećeg marta da skoro pa dostigne broj letova za Kinu koji su imali pre pandemije, naveo je za japanski Nikkei u maju komercijalni direktor te kompanije Adnan Kazim.

Istovremeno, sa rastom mreže Air Serbije, svaki dodatni let može služiti kao transferni koji će dopuniti manjak letova ka Evropi. Uz jedan let nedeljno ka Tjenđinu i nove letove, ukupan broj letova nedeljno iz Kine za Srbiju (i obrnuto) dostićiće pet.

Air Serbia još uvek nije zvanično objavila kada će početi da leti za Šangaj i Guangdžou. Iz kompanije do objave ovog teksta nisu odgovorili na upit o planovima za te letove.

Ipak, ostaje problem oporavka kineskog turizma koji je važan za celu svetsku ekonomiju. Kineski putnici su potrošili 277 milijardi dolara u inostranstvu 2018. godine, a još 255 milijardi dolara 2019. godine, što je činilo skoro 20 odsto ukupnih međunarodnih turističkih troškova, navodi se u podacima Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UNWTO).

Bloomberg

 

Čak i mesecima nakon ukidanja restrikcija zbog virusa, odlazak na turistička putovanja u inostranstvo je ograničen. U prvom polugodištu ove godine, kineski turisti su bili zaslužni za oko 40,4 miliona putovanja u inostranstvo - uglavnom u Aziju - što predstavlja 26 odsto nivoa pre pandemije, navode iz Kineske akademije za turizam. Kapacitet domaćih letova je u julu dostigao 17 odsto više od nivoa pre pandemije, ali međunarodni kapacitet je još uvek otprilike na polovini nivoa iz 2019. godine, pokazuju podaci avio-analitičke kompanije Cirium.

Istovremeno, oporavak u dolasku kineskih turista u Srbiju je primetan, ali još uvek nije dostigao 57.286 iz 2019. godine. U prvih šest meseci ove godine, Srbiju je posetilo 37.615 turista iz Kine.