U Srbiji već postoje karbonski neutralna preduzeća

Umesto o profitu, kompanije sada moraju da brinu i o karbonskoj neutralnosti, jer je globalni cilj da ugljenični otisak do 2050. bude sveden na nulu, a 2030. godine prepolovljen. Dve firme iz Čačka već su dostigle krajnji cilj, kaže Dragoljub Damjanović, generalni direktor Schneider Electric HUB-a u intervjuu za Bloomberg Adriju.

Svi će morati da slede taj primer jer ubuduće će podaci o ispunjavanju ESG standarda biti od iste važnosti kao i finansijski i računovodstveni podaci za svaku kompaniju.

- Kako optimizovati poslovanje u Srbiji? Na Forumu menadžera ste naveli da već neke fabrike u Srbiji imaju nultu emisiju CO2. Koje su to kompanije?

Kompanije Elektrovat i SNE Energy u Čačku već duži niz godina rade na nultoj emisiji CO2 i implementirale su ta rešenja kod sebe, ali su ih i instalirale u mnogim drugim proizvodnim pogonima i zgradama. To je dokaz da u Srbiji postoje iskusni inženjeri i preduzeća koja mogu da projektuju i isporuče postrojenja koja će podići energetsku efikasnost i smanjiti CO2 emisiju.

- Koliko su kompanije u Srbiji energetski efikasne i da li su svesne koristi koju mogu da imaju smanjenjem karbonskog otiska i da to postaje jednako važno kao i dobri finansijski rezultati?

Rekao bih da još nisu dovoljno upoznate sa tim benefitima. Potrebno je uložiti dodatne napore na njihovom informisanju o važnosti ESG pristupa, kao i direktnim i posrednim pozitivnim uticajima na poslovanje, vrednost, ali i imidž firme.

- Schneider Electric je nedavno u Novom Sadu otvorio novu zgradu razvojnog centra koji je opremljen po najsavremenijim standardima tehnologije. Dakle, po čemu je jedinstvena ova zgrada i da li u potpunosti koristi obnovljive izvore energije?

Jedinstvena je po mnogo čemu. To je reciklirana stara fabrička hala, opremljena najsavremenijim sistemima za upravljanje zgradom, data centrom, trafostanicom, solarnom elektranom koji su integrisani i omogućuju najefikasniji rad zgrade.

Bloomberg

 

Zgrada će imati LEED GOLD sertifikat do kraja godine i smatra se ugljenično neutralnom, jer za potrebe grejanja, hlađenja i ventilacije koristi električnu energiju isključivo iz obnovljivih izvora. Objekat se snabdeva zelenom energijom iz sopstvene proizvodnje solarne energane (1.500 m2 solarnih panela) postavljene na krovu objekata, a ostatak energije sa zelenim sertifikatom nadoknađujemo kupovinom iz mreže. Procenjujemo da će oko 20 odsto ukupne godišnje potrošnje energije biti dobijeno iz sopstvene proizvodnje.

- Kolika je očekivana godišnja ušteda energije i za koliko je skuplja izgradnja ovakve zgrade u odnosu na standardne?

Kako smo se tek uselili u naš objekat i počeli da ga koristimo, i dalje nemamo precizne podatke o nivou uštede energije. Izgradnja ovakvog objekta je bila skuplja za nekih 15-20 odsto, ali dugoročno će se ova razlika i te kako isplatiti.

- Da li su srpski inženjeri zaslužni za ovo tehnološko rešenje?

 U potpunosti, od arhitektonskih rešenja do projektovanja, kao i izvođenja svih sistema u zgradi.

Schneider Electric Novi Sad 

 

- Za koliko bi mogli da budu smanjeni gubici na elektromreži u Srbiji primenom softvera Schneider Electrica?

Prema urađenoj studiji, očekujemo smanjene gubitaka za nekih 10 odsto nakon implementacije svih planiranih rešenja.

- U kojoj meri evropske kompanije prelaze sa potrošnje gasa na električnu energiju i koliko se to isplati?

Ovaj trend je postao prilično snažan i isplatiće se preduzećima koja se odluče da ga slede usled konkurentnije cene struje nego gasa, ali i sigurnosti napajanja kao i benefita koje će dobiti kroz ESG parametre usled smanjenja "carbon footprinta".

- Kako evropske kompanije koje su pet ili šest puta plaćale skuplji gas i struju nego pre rata u Ukrajini mogu da budu konkurentne u odnosu na američke kompanije koje su imale poskupljenje energenata oko 30 odsto?

EU kompanije moraju značajno da rade na poboljšanju energetske efikasnosti, kao i da vrše pritisak na administraciju EU i svojih vlada da pokušaju da pokriju barem deo subvencija koje se mogu dobiti u SAD. Takođe, uveren sam da će neka preduzeća biti prinuđena da izmeštaju svoju proizvodnju iz Evrope.

- Da li će i u kojoj meri evropski "Industrijski plan Zelenog pakta za eru neutralnosti" pomoći da evropska industrija i energetika postanu efikasnije?

Hoće, na duže staze, neophodno je da EU donese kratkoročne mere u cilju očuvanja konkurentnosti evropske industrije i njenog apetita za dalje investiranje u Evropi.