Grupa velikih tehnoloških firmi, uključujući Amazon.com i Apple, rekla je Evropskoj uniji (EU) da ispunjavaju uslove da budu podložni značajnim digitalnim antimonopolskim pravilima bloka, što bi moglo imati veliki uticaj na način na koji rade.
Grupa uključuje Meta Platforms, Alphabetov Google i Microsoft, Samsung Electronics i vlasnika TikToka Bytedance, rekao je evropski komesar za industriju Thierry Breton u tvitu u utorak.
Sedam platformi je obavestilo EU da ispunjavaju pragove da budu imenovani kao takozvani "čuvari vrata" (engl. gatekeeper), što znači da imaju prodaju širom bloka od najmanje 7,5 milijardi evra (8,2 milijarde dolara) ili tržišnu kapitalizaciju od 75 milijardi evra ili više.
Opširnije
EU: Twitter mora da uloži još u poštovanje propisa bloka
Rok za usklađivanje sa pravilima Evropske unije je 25. avgust.
23.06.2023
Evropski parlament usvojio pravila o veštačkoj inteligenciji
Cilj je da upotreba veštačke inteligencije bude usklađena s vrednostima i pravima koja postoje u EU.
14.06.2023
Metina kazna od 1,3 milijarde dolara mogla bi još više da zaboli
Meta je dobila najveću novčanu kaznu do sada zbog povrede politike privatnosti Evropske unije, u visini od 1,2 milijarde evra.
22.05.2023
EU odobrila Microsoftovo preuzimanje Activision Blizzarda
Microsoftovo preuzimanje Activision Blizzarda, vredno 69 milijardi, dolara dobilo je odobrenje Evropske unije.
15.05.2023
Twitter, YouTube, Facebook, Instagram... svi će se suočiti sa novim pravilima EU
Evropska unija (EU) objavila je da će 19 velikih onlajn platformi i pretraživača biti podvrgnuto dodatnoj kontroli u skladu sa novim pravilima.
25.04.2023
EU novim paketom subvencija uzvraća udarac Americi
Preduzeća iz EU mogu da dobiju onoliko državnih sredstava koliko je predviđeno američkim paketom subvencija za zelenu energiju.
10.03.2023
Jednom kada se platforma odredi za "gatekeepera", komisija mora potvrditi konkretnu uslugu koja svaka kompanija pruža i da li ta usluga treba da potpada pod određena pravila.
Da bi se kvalifikovale, takve osnovne platformske usluge će morati da imaju više od 45 miliona mesečno aktivnih krajnjih korisnika i više od 10.000 aktivnih poslovnih korisnika godišnje u bloku.
U skladu sa obavezama, koje stupaju na snagu od marta 2024. godine, platforme će se suočiti sa nizom stvari koje treba i ne treba raditi. Među njima, digitalnim servisima biće zabranjeno da unapred instaliraju određene aplikacije i favorizuju sopstvene usluge.
Firme će se suočiti sa ograničenjima za način na koji kombinuju lične podatke između usluga. Takođe moraju dozvoliti sisteme plaćanja trećih strana na svojim platformama i dozvoliti korisnicima da preuzimaju aplikacije iz alternativnih onlajn prodavnica na svojim telefonima.
Meta izgubila sudsku borbu u EU
Kompanija u čijem vlasništvu je Facebook, Meta Platforms, izgubila je borbu na najvišem sudu EU za rušenje nemačke antimonopolske odluke koja je nametnula reviziju poslovnog modela američke tehnološke kompanije.
Sud pravde EU presudio je da nemačka Savezna kancelarija za kartel nije prekoračila svoja ovlašćenja kada je kaznila kompaniju za društvene mreže svojom naredbom iz 2019. Ovaj potez usledio je nakon revolucionarne antimonopolske istrage koja je istovremeno uključivala navodna kršenja strogih pravila EU o zaštiti podataka od strane Facebooka.
Slučaj od utorka se posmatra kao test koliko daleko evropski antimonopolski regulatori mogu da odu kako bi se uverili da kompanije iz Silicijumske doline ne rukovode velikim skupovima podataka prikupljenih od korisnika kako bi učvrstile svoju tržišnu moć.
Kada nadzorni organi za zaštitu konkurencije razmatraju potencijalne zloupotrebe tržišne dominacije od strane kompanija poput Mete, oni takođe mogu ukazati na kršenje Opšte uredbe EU o zaštiti podataka, presudio je sud EU sa sedištem u Luksemburgu. U takvim slučajevima antimonopolske agencije moraju sarađivati sa drugim organima, dodao je sud.
Meta se suočava sa nadzorom EU na više frontova, podložna je nacionalnim antimonopolskim istragama i onih Evropske komisije, kao i istragama o zaštiti podataka. U maju je Meta bila pogođena rekordnom kaznom EU za privatnost od 1,2 milijarde evra (1,3 milijarde dolara) i dobila rok da prestane da šalje podatke korisnika u SAD nakon što su regulatori rekli da nije zaštitila lične podatke od američkih bezbednosnih službi.
U slučaju EU od utorka, Metu je prošle godine optužilo nemačko antimonopolsko regulatorno telo da je nezakonito pomešala zaštitu podataka i antimonopolski zakon kako bi tražila reviziju bez presedana poslovnog modela kompanije.
Nemački sud je zatražio mišljenje Tribunala EU o obimu pravila bloka u ovom slučaju, što je predstavljalo novi pristup regulatora u kom koriste antimonopolsku istragu kako bi se takođe pozabavili problemima privatnosti podataka.
Kompanija je saopštila da procenjuje odluku suda EU i da će imati više da kaže u dogledno vreme.
GDPR (engl. General Data Protection Regulation) EU, koji je stupio na snagu 2018. godine, dao je nadzornicima podataka neviđena ovlašćenja za kažnjavanje i takođe je te vlasti učinio glavnim nadzorom za njih.
Slučaj je: C-252/21, Meta Platforms e.a.