Metina kazna od 1,3 milijarde dolara mogla bi još više da zaboli

Mark Zuckerberg je pokrenuo Meta Platforms da poveže svet. Na njegovu nesreću, povezivanje ljudi širom kontinenata sukobljava se sa različitim pravilima o privatnosti.

Njegova kompanija je u ponedeljak dobila najveću novčanu kaznu dosad zbog povrede politike privatnosti Evropske unije, u visini od 1,2 milijarde evra (1,3 milijarde dolara), zbog žalbe na to kako je kompanija obrađivala evropske podatke u SAD. Presuda bi, teoretski, mogla da utiče na druge velike američke tehnološke kompanije, kao što su Alphabet i Amazon.com, jer takođe zahteva da svi evropski podaci koje je Meta prethodno uskladištila - u trajanju od jedne decenije - budu usklađeni sa pravilima u sledećih šest meseci.

Drugim rečima, Meta više nema legalan put za obradu evropskih podataka na američkim serverima. A ako zakonodavci ne pristanu na alternativni aranžman za legalni prenos podataka iz EU u narednih šest meseci, Meta mora da izbriše sve korisničke podatke EU koje je uskladištila u SAD. To nije lak zadatak, s obzirom na to da su inženjeri kompanije u sudskim podnescima priznali da se pronalaženje pojedinačnih Facebook profila - u moru ličnih podataka koje je kompanija prikupila o milijardama ljudi - graniči sa nemogućim.

Dobra vest za Metu je da postoji solidna šansa da neće morati da rastavlja evropske korisničke podatke i da ih briše. SAD i EU trenutno pregovaraju o novom sporazumu o prenosu podataka koji bi današnju presudu učinio spornim. Očekuje se da će dve strane postići dogovor do kraja ovog leta, prema izvorima bliskim Meti i regulatorima EU za zaštitu podataka.

Ako ne postignu sporazum na vreme, a nastojanje kompanije Meta da se žali i odloži sudsku presudu ne urode plodom kako se kompanija nada, onda će Meta morati da se podvrgne neviđenim naporima da ukloni podatke stotina miliona ljudi iz sistema. Koliko će to koštati, ili kako će to raspletanje podataka funkcionisati u praksi, još uvek nije jasno.

S jedne strane, ovo je simbolična pobeda za regulatore privatnosti jer pokazuje da je EU ozbiljna u pogledu sprovođenja svog zakona poznatog kao Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR). Već godinama najveće internet kompanije u Silicijumskoj dolini uspele su da to zaobiđu jer su njihove bezbrojne žalbe vraćale regulatorne odluke na sud.

Ipak, dok je 1,3 milijarde dolara veliki udarac u trenutku kada Zuckerberg pokušava da učini kompaniju efikasnijom, kompanija to još uvek može da pripiše kao trošak poslovanja. Ostvarila je 28,7 milijardi dolara prihoda u prvom kvartalu 2023. Veća kazna od toga, ako je ne preduhitri novi transatlantski sporazum ili sudske žalbe, biće velika promena u načinu na koji Meta obrađuje podatke Evropljana.

Presuda je rezultat slučaja koji je pokrenuo austrijski borac za zaštitu privatnosti Max Schrems, koji je pre 10 godina podneo tužbu protiv Mete zbog toga što nije zaštitila njegova prava na privatnost. "Schrems mi je rekao da mu je teško da doživi osećaj pobede jer uvek postoji velika verovatnoća da će Meta uložiti žalbu i odlagati presudu godinama uz sudske postupke. To je još jedan krug u točku za hrčka", kaže on.

Schrems je takođe upozorio da nema garancija da će SAD i EU postići sporazum o prenosu podataka. "Meta planira da se osloni na novi dogovor za buduće transfere, ali to verovatno nije trajno rešenje", rekao je on.

Portparol Mete rekao je da kompanija i dalje procenjuje odluku i njene implikacije. "Ova odluka je pogrešna, neopravdana i predstavlja opasan presedan za bezbroj drugih kompanija koje prenose podatke između EU i SAD", saopštila je Meta u ponedeljak.

Uglavnom, Meta će verovatno nastaviti da uživa status kvo, unakrsno prenoseći naše podatke preko kontinenta u godinama koje dolaze i ubirajući milijarde dolara profita kroz ciljano oglašavanje. Ali postoji šansa da se stvari ozbiljno preokrenu. Ako političari i sudovi ne budu igrali onako kako Meti treba, presuda od ponedeljka mogla bi postati mnogo bolnija.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar