Još uvek se ne vidi kraj najgoreg pada na američkom tržištu obveznica u prethodnih pola veka.
Obveznice su nastavile da beleže gubitke u Aziji u četvrtak, dan nakon što je predsedavajućih Federalnih rezervi (Fed) Jerome Powell pokušao da ublaži udarac najvećeg povećanja kamatnih stopa centralne banke od 1994, govoreći kako ne očekuje da slične odluke postanu pravilo u budućnosti.
Neki znaci ukazuju da tržište tek očekuju najveći izazovi. Powell je rekao da je prerano da se proglasi pobeda nad inflacijom, koja je dosegla najviši nivo u prethodne četiri decenije, i da je rano da se u praksi vide pokazatelji za smanjenje privredne aktivnosti koje bi moglo da je obuzda. Centralni bankari su revidirali očekivanja za prosečnu Fedovu kamatnu stopu na kraju godine sa 2,8 odsto na 3,8 odsto. Petoro ih je predvidelo da će kamatna stopa biti viša od četiri odsto.
Takav razvoj događaja bi verovatno doveo do još većih gubitaka na tržištu obveznica, koje je već u najgoroj situaciji od ranih sedamdesetih, i do još viših kamatnih stopa. Prinosi na dvogodišnje i desetogodišnje obveznice, trenutno na oko 3,3 odsto i 3,4 odsto, najčešće su dostizale vrhunac zajedno sa Fedovom referentnom kamatnom stopom, pa investitori očekuju da će porasti na oko četiri odsto.
"Veoma je jasno da će Fed učiniti sve što je potrebno da nasilno smanji inflaciju i da će kamatna stopa na kraju godine biti blizu četiri odsto ili više," rekao je Peter Yi, pomoćnik direktora za kreditna istraživanja u kompaniji Northern Trust Asset Management. "Fed je na putu ka višim kamatnim stopama i, iako je Powell pokušao da umanji značaj još jednog povećanja od 75 baznih poena sledećeg meseca, rekao je da su kamatne stope i dalje izuzetno niske."
Pozitivan trend u sredu je bio predah u odnosu na brz rast prinosa na obveznice koji su uticali na druga finansijska tržišta. Prinosi na dvogodišnje obveznice, koje reaguju na promene monetarne politike, pali su za 24 bazna poena, a i desetogodišnje obveznice su se kretale na sličan način. Indeks S&P 500 je porastao za 1,5 odsto i tako prekinuo petodnevni niz gubitaka.
Međutim, tržišta su bila izuzetno promenljiva, a mnogo investitora je navelo da se može očekivati najviši skok prinosa na desetogodišnje obveznice od 2010. Iako je Powell rekao da je Fed apsolutno rešen da održi inflaciona očekivanja na dva odsto, obveznice koje predviđaju petogodišnju inflaciju su rasle i za devet baznih poena u sredu na 3,03 odsto.
"Prinos od četiri odsto na desetogodišnju obveznicu nije nemoguć", rekao je Charles Curry, generalni direktor kompanije Xponance Inc., koji upravlja sredstvima od oko 15 milijardi dolara. "Biće promena u prinosima dok Fed ne dostigne željeni cilj, što je iznad 3,5 odsto, po našem mišljenju, a možda i četiri odsto, uzevši inflaciju u obzir."
Vreme izuzetno niskih prinosa koje se sada naglo završava bilo je izazvano stimulusima centralnih banaka nakon krize iz 2008. U tom periodu, centralni bankari se nisu susretali sa većim pritiscima jer je inflacija bila relativno niska. Međutim, dinamika se ubrzano menja širom sveta, dok potrošačke cene rastu, a centralne banke prodaju obveznice iz ogromnih portfolija koje su akumulirale, ubacujući novac u finansijske sisteme kroz takozvane kvantitativne olakšice. Poslednja velika centralna banka koja se opire trendu, Japanska narodna banka (BOJ), nalazi se u problemu jer investitori insitiraju da podigne limit na prinosima od obveznica.
Bilo kakva promena od BOJ-a, koja takođe ima sednicu ove nedelje, mogla bi da dodatno da utiče na obveznice u SAD, jer je to tržište imalo koristi od stranih kupaca dok su prinosi na stranim tržištima bili ispod nule. Međutim, japanski investitori su počeli da prodaju strane obveznice ranije ove godine, trend koji bi mogao da se ubrza ako BOJ dozvoli da prinosi porastu.
George Goncalves, direktor za makrostrategiju za SAD u kompaniji MUFG, rekao je da bi povećanje ograničenja na prinose sa 0,25 odsto na 0,5 odsto od BOJ-a moglo da dovede do skoka prinosa od 50 baznih poena na desetogodišnje obveznice u SAD. On je takođe rekao da bi to stvorilo šansu za investiranje.
Koliko će obveznice rasti, najviše će zavisiti od stanja privrede i Fedovih pokušaja da utiče na inflaciju. Iako su prinosi porasli ove godine, razlika u prinosima na kratkoročne i dugoročne obveznice se povremeno smanjivala, dok su prinosi neko vreme bili u inverziji. To znači da postoje očekivanja da će rast kamatnih stopa usporiti rast privrede ili dovesti do recesije već u sledećoj godini.
"Može se desiti da kamatne stope znatno porastu pre nego što Fed uspe da smanji rast cena dok se kriva ne obrne, što na kraju dovodi do recesije," rekao je Curry iz Xponance.
.webp){kind=icon}
