Srpska privreda porašće u drugom kvartalu manje nego u prvom, a najavljeno usporavanje uz visoku inflaciju i pritiske zbog neuvođenja sankcija Rusiji dodatno će otežati poziciju kreatora ekonomske politike u zemlji.
Sa rasta od 4,3 odsto u prvom tromesečju, srpska privreda spustiće se na 3,7 odsto u drugom kvartalu, prema predviđanjima srpske vlade, dok je Svetska banka revidirala ovogodišnji rast zemlje na 3,2 odsto.
Na rast srpske ekonomije uticaće svakako mnogo faktora – nedostatak ključnog energenta, električne energije, čiji se uvoz nastavlja i po završetku grejne sezone, a Srbiju čeka i novi ugovor sa Gazpromom za kupovinu prirodnog gasa u narednih nekoliko nedelja. Dosadašnja cena od 270 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, po kojoj su je Rusi prodavali Srbiji, sigurno neće ostati na tom nivou, a poznavaoci prilika ne bi se iznenadili ukoliko bi bila i dvostruko veća.
Oporavak i razvoj srpske privrede od novih ekonomskih šokova zavisiće i od napretka privrede evropskih zemalja, pre svega članica Evropske unije, koje čine 60,5 odsto ukupne razmene naše zemlje sa svetom.
Dominantnu ulogu u trgovini sa Srbijom svakako ima Nemačka, koja je naš najveći spoljnotrgovinski partner, ali i najveći investitor.
Prema podacima Repubičkog zavoda za statistiku (RZS), u prva tri meseca najviše robe izvezli smo upravo u Nemačku, u vrednosti od 839,1 milion evra, a po uvozu ta zemlja je na drugom mestu, posle Kine, i vrednost uvezene robe bila je nešto više od milijardu evra.
Takođe, u protekle dve decenije kompanije iz Nemačke investirale su oko 3,6 milijardi evra u našu zemlju, a među najvećim firmama su Stada, Henkel, ZF, Brose, Leoni. Nemačka je, prema podacima Razvojne agencije Srbije (RAS), najveći strani investitor u našoj zemlji, i prema broju projekata, i prema njihovoj vrednosti. Između ostalog, više od 70.000 naših građana radi u nekoj od tih nemačkih kompanija.
Zato je oporavak nemačke privrede važan za dalji razvoj naše privrede.
Kakve su procene oporavka nemačke privrede za drugi kvartal?
Nemačka privreda će u drugom kvartalu ove godine uhvatiti kurs blagog oporavka. Na tu stranu je, po ukidanju pandemijskih mera, snažno guraju rast u uslužnom sektoru i domaća potrošnja, ocenila je u ponedeljak Bundesbanka.
S druge strane, ocenjuju i da je taj oporavak krhak jer "jača negativni uticaj ruskog napada na Ukrajinu", kao i "talasi poskupljenja zbog novih uskih grla u lancima isporuke".
U sopstvenom redovnom istraživanju, Bundesbanka navodi da industrija zbog ukrajinskog rata očekuje veće gubitke od aprila do juna.
Uprkos ekonomskim udarima, nemačko poslovno poverenje raste
Nemački menadžeri ne očekuju da će rat u Ukrajini i problemi u lancima isporuke privredu gurnuti u recesiju, ocena je minhenskog instituta Ifo.
"Nemačka privreda se pokazala otpornom na zabrinutost zbog inflacije, materijalna uska grla i rat u Ukrajini", rekao je predsednik Ifo Clemens Fuest, a preneo Bloomberg. "Trenutno nema vidljivih znakova recesije."
Međutim, uprkos optimističnim očekivanjima, trenutna realna slika u Nemačkoj je da se preduzeća i domaćinstva suočavaju sa rastućim troškovima energije i neizvesnošću u pogledu budućeg snabdevanja ruskim fosilnim gorivima. Najveća evropska ekonomija u velikoj meri zavisi od ruskog gasa. Takođe, sukob u Ukrajini i dalje traje, a zbog pandemije u Kini ponovo postoje problemi u snabdevanju.
Zvaničnici Nemačke izrazili su zabrinutost da se njihova zemlja suočava sa stagflacijom, sa malim rastom i naglim povećanjem cena. Nemački ministar finansija Christian Lindner rekao je da se pretnja ne sme potceniti, a da su berze pale kako investitori nailaze na sve veće prepreke.
Šta očekuju Bloombergovi ekonomisti
"Ifo anketa ukazuje na usporavanje, a ne na recesiju. Očekujemo da će oporavak Nemačke od pandemije biti odložen do kasnije ove godine. Sa rastom od 0,2 odsto u prvom kvartalu, vidimo da se ekonomija širi za 0,4 odsto u drugom, što je pad sa 1,5 odsto u našoj projekciji pre početka rata u Ukrajini", navode Bloombergovi ekonomisti Niraj Shah i Jamie Rush.
Pritisci na Srbiju zbog neuvođenja sankcija Rusiji
Srbija je jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji koje se odnose na ekonomiju, zbog čega, prema rečima srpskih zvaničnika, trpi pritiske. U medijima se spekulisalo i da nemački i drugi evropski investitori mogu da napuste našu zemlju.
Međutim, predsednik Nemačko-srpske privredne komore Milan Grujić rekao je ranije medijima da to nije tačno i da kompanije koje posluju u Srbiji ne planiraju da odu.
.webp){kind=icon}
