Hladniji radni prostori za zaposlene, sporije pokretne stepenice i smanjene brzine vozova - to su neke od mera koje razmatra pariska uprava za javni prevoz RATP u suočavanju sa energetskom krizom ove zime. S obzirom na to da ruska invazija na Ukrajinu naglo povećava cene goriva u Francuskoj, rekla je vlast u saopštenju ranije ovog meseca, njeni troškovi energije ove godine će verovatno biti za trećinu veći nego 2021 - dodatnih 70 miliona evra (67,5 miliona dolara).
Upravljanje ovim porastom neće biti lako. Smanjenje usluga je neizvodljivo i, iz perspektive uštede energije, kontraproduktivno, u gradu koji sve više zavisi od tranzita; nedostatak mašinovođa i usporavanja uzrokovana lošom infrastrukturom već izazivaju trenja u regionu Pariza. U međuvremenu, trebalo bi da cene porastu 2023. nakon petogodišnjeg zamrzavanja. Tačan iznos povećanja još nije preciziran, ali je malo verovatno da će pokriti nedostatak. Dakle, kao i vlasnici kuća i preduzeća širom Evrope, RATP čini sve što može da uštedi.
Posmatrano po putniku, javni prevoz je daleko energetski efikasniji od solo upotrebe automobila. Međutim, sistemi RATP-a, koji su 2019. godine prevezli 3,4 milijarde ljudi širom najnaseljenije metro oblasti u Evropi, mašina su koja troši energiju: Agencija troši 2.400 gigavata električne energije godišnje, što je ekvivalent 1,2 miliona domaćinstava — dovoljno da obezbedi sve energetske potrebe za veliki francuski grad kao što su Bordo ili Lil.
Da bi smanjila taj iznos, agencija razmatra mere kao što su snižavanje temperature u stanicama metroa i vozovima, autobusima, kancelarijama i data centrima - iako na još uvek podnošljivih 19 stepeni Celzijusa (66 stepeni Farenhajta) na radnim mestima. Brzina pokretnih staza i pokretnih stepenica - kao i samih vozova - takođe može biti smanjena, dok RATP razmatra da svoje sisteme za obnavljanje vazduha sa 100 odsto svežeg vazduha vrati na standard pre pandemije od 80 odsto.
Te mere mogu izgledati zanemarljivo, ali tranzitna agencija već nekoliko godina ulaže dublje napore da smanji potrošnju energije. RATP se obavezao da će smanjiti emisije ugljenika za 50 odsto između 2015. i 2025. i potrošnju energije za 20 odsto. Potezi koji su usvojeni u tom cilju uključuju prelazak autobuske flote na sve sa niskim ili nultim emisijama do 2025. godine i instaliranje LED svetla koja štede energiju. Uvedene u sistem 2016. godine, ove LED diode su već omogućile smanjenje potrošnje struje na stanicama i autobuskim stanicama za 50 odsto; trebalo bi sada da svetla budu ažurirana još efikasnijim modelima, da bi se smanjila potrošnja struje za osvetljenje za dodatnih 15 odsto.
Pomaže i novija oprema za voz. RATP je 2020. uveo vozove MP14 opremljene sistemima za regenerativno kočenje na potpuno automatizovanoj liniji 14, smanjujući potrošnju električne energije za 17 odsto. Do 2032. godine, kaže RATP, vozovi sa sistemima za regenerativno kočenje biće uvedeni širom mreže. U međuvremenu, vozači autobusa i vozova metroa su obučeni za „hypermile“ - da pređu što je moguće više kilometraže održavajući stabilne, umerene brzine i izbegavajući naglo ubrzanje i kočenje gde je to moguće.
RATP takođe uvodi sistem za praćenje energije za svoje lokacije kako bi identifikovao mogućnosti očuvanja.
Na neki način, RATP igra sustizanje zelenih inicijativa: regenerativno kočenje je već široko rasprostranjeno među vozovima u londonskom metrou, na primer, dok trenutni cilj RATP-a da zadovolji 10 odsto svojih potreba za električnom energijom iz izvora vetra i sunca do 2025. bledi u poređenju sa ciljem Transporta za London da koristi 100 odsto obnovljivu energiju do 2030. godine.
Međutim, druge mere usvojene u Parizu su veoma inovativne: od 2018. godine, na primer, tranzitna agencija koristi višak toplote sa metro linije 11 da obezbedi 35 odsto potreba za grejanjem zgrade od 20 jedinica u centru Pariza.
Stiže zimska energetska kriza jer je RATP već pod stresom zbog nedostatka osoblja. Korisnici metroa su već pod stresom zbog dužih čekanja, a ova zima bi mogla da bude vrela za čelnike agencije.
.webp){kind=icon}
