.webp){kind=icon}
Nemačka preduzeća su kroz pandemijsku krizu uglavnom prošla glatko, prevashodno zahvaljujući državnim subvencijama. Narednih godina, međutim, preti više bankrota, posebno velikih firmi, procenila je osiguravajuća kuća Allianz Trade.
Više je uzroka takve tendencije - rat u Ukrajini, novo pandemijsko zatvaranje u Kini, prekinuti lanci snabdevanja, nestašice, veći troškovi rada i više cene, posebno energenata i sirovina.
Iako kompanija u poslednje vreme registruje manje slučajeva bankrota, već nekoliko godina je prisutan model većeg obustavljanja plaćanja novčanih obaveza, kažu ekonomisti iz Allianz Trade.
"Preduzeća ne treba da se zavaravaju da su sigurna. Kad dođe do kraha, to je to", rekao je šef Allianz Trade za Nemačku Milo Bogaerts. Tačno je, dodao je, da je broj insolventnih firmi 2021. pao dvanaestu godinu zaredom, ali su zato dugovi bankrotiranih firmi i štete koje iz tih bankrotstava proizilaze rekordni.
Šta to znači? Sveukupno gledano, bankrota je manje, ali su zato tu ona posebno velika, objasnio je Bogaerts.
Ukupna dugovanja svih insolventnih firmi u Nemačkoj su prošle godine porasla treću godinu zaredom, i to za 10,5 odsto na 48,1 milijardu evra, što je najviše od 2009. godine, kada je zabeležen rekord od 73 milijarde evra. Prethodnih godina su dugovi već enormno porasli - 2019. za 25,7 odsto i 2020. za 65,3 odsto.
Broj firmi kojima preti bankrot je pao. "Iako je mnogo izazova, finansijsko stanje nemačkih preduzeća je sada prilično snažno, a samim tim i njihova otpornost", rekao je Bogaerts. "Udeo onih koja su pod pretnjom bankrota je prošle godine pao na šest odsto, a državna pomoć ide dalje."
Ove godine, procenjuje Allianz Trade, broj insolventnih firmi će blago porasti, za četiri odsto na oko 14.600, ali sledeće će ih biti za 10 odsto više, odnosno 16.130. Pri tom, krajem 2023. biće ih znatno manje nego pre krize.
Međutim, ekonomisti kažu da je država pomaganjem kompanijama u vreme pandemije broj bankrota "veštački" smanjila, što se ne uklapa u ukupno stanje privrede. Uz razne oblike finansijske pomoći, u vreme pandemije su uvedena i posebna pravila o podnošenju zahteva za stečaj, što je sprečilo talas bankrota.
