Saveznici Ukrajine rade na rešavanju posledica dugog rata pred nama

Glavni saveznici Ukrajine počinju da se mire sa onim što će biti potrebno da podrže vladu u Kijevu u ratu za koji se očekuje da će biti dug.

Ta spoznaja bila je fundamentalna za skoro svaku diskusiju na godišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji na kojoj su se visoki zvaničnici iz transatlantske odbrambene zajednice borili sa pitanjem kako da zadovolje znatno povećanu potražnju za municijom i oružjem koju takav rat podrazumeva.

Takođe su se borili oko toga kako da sprovedu ekonomske sankcije Moskvi i kako da ubede globalni jug da stane na stranu Ukrajine i kakvu će ulogu Kina odlučiti da igra u ratu.

Ruski zvaničnici nisu prisustvovali događaju u Minhenu prvi put posle decenija kao znak da se mnogo toga promenilo od prošlogodišnjeg događaja, održanog samo nekoliko dana pre nego što je predsednik Vladimir Putin naredio invaziju.

Tada je Volodymyr Zelenskiy kritikovao saveznike svoje zemlje zbog njihovog "smirenja" Rusije. "Sada se sve ovo ispravlja", rekao je ukrajinski predsednik putem video-linka na početku konferencije u petak.

Među više od 45 šefova država i vlada koji su prisustvovali, neki su se čudili kako su se promenila očekivanja od poslednjeg sastanka, održanog samo nekoliko dana pre početka invazije.

Ukrajina nije pregažena za nedelju dana, a NATO se nije podelio oko toga da li da pošalje oružje u Kijev ili da sankcioniše Moskvu. Putin nije eskalirao ka nekonvencionalnnom ratovanju nakon što su njegove navodne crvene linije pređene više puta, dok je sama Rusija izložena kao manje moćna vojna sila nego što se očekivalo.

Buduće članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu smatrali su se, u najboljem slučaju, dalekim izgledima pre rata. Sada se uzimaju kao datosti.

"Ne može više biti sivih zona", rekla je estonska premijerka Kaja Kallas, tvrdeći da bi njena zemlja do sada bila suočena sa istom sudbinom kao Ukrajina da nije ušla u NATO.

Situacija u Ukrajini je i dalje sumorna, a Rusija ubacuje novomobilisane trupe u istočni region Donbasa dok pokušava da povrati ofanzivni zamah koji je izgubila u jesen. Dosad je ruski napredak bio spor i imao je visoku cenu kada je reč o žrtvama na obe strane.

Zelenskiy i drugi ukrajinski zvaničnici u Minhenu pozvali su na veću brzinu isporuke oružja i municije, ali na konferenciji je bilo malo napetosti u javnosti. Nemački kancelar Olaf Scholz, koji je nekada ismevan jer je na Putinovu invaziju odgovorio ponudom šlemova, čak je pozvao druge da budu brži u isporuci tenkova Ukrajini.

Uprkos tome, raspoloženje da se deluje odlučnije je bilo potkrepljeno dubokom zabrinutošću za budućnost, i to ne samo na ratištima.

Kao prvo, duži rat će se protezati na sledeću kampanju za predsednika SAD, što znači da će odluke o Ukrajini njenog najvećeg vojnog i finansijskog podržavaoca sve više biti komplikovane unutrašnjom politikom.

Kallas, otvorena pristalica Ukrajine koja će se i sama suočiti sa izborima sledećeg meseca, naglas je zabrinuta zbog uticaja javnog mnjenja u Evropi kako inflacija i druge brige rastu. "Svi imamo svoje domaće probleme i oni će se pojaviti", rekla je ona.

Dopunjavanje zaliha

Ona je takođe zabrinuta zbog sporog odgovora evropskih odbrambenih kompanija u povećanju proizvodnje, posebno municije, dok nacije troše svoje zalihe za snabdevanje Ukrajine.

Izgradnja novih kapaciteta će neizbežno potrajati dve do tri godine, rekao je Francois Heisbourg, bezbednosni analitičar i bivši savetnik francuskog ministarstva odbrane, koji je opisao trezveno raspoloženje na konferenciji. Ipak, to ne mora biti loše za Ukrajinu, rekao je on. Čim se vlade obavežu, i proizvođači će, u tom trenutku ministarstva odbrane će moći da otpuste više zaliha u Ukrajinu, i tako biti sigurni da će zalihe biti zamenjene.

Najveći šok koji je osvanuo u alijansi kao rezultat rata, rekao je Heisbourg, jeste to što navodno standardna oprema NATO-a, kao što su granate od 155 milimetara, zapravo nije standardna. Proizvođači ili prilagođavaju municiju svom oružju, ili prihvataju odgovornost samo ako se koristi njihova vlasnička municija. To će zahtevati veliku političku intervenciju da se popravi, rekao je on.

"Naša municija u stvari nije zamenljiva, to je ogroman problem za koji do sada nismo shvatili da ga imamo", rekao je Heisbourg.

Kako vreme odmiče, sadašnja politika podrške Ukrajini "šta god je potrebno" može takođe postati komplikovanija na međunarodnom nivou.

SAD su saopštile da imaju informacije da Kina razmatra da pruži oružje Rusiji, razvoj koji bi mogao drastično da promeni i tok rata i njegove posledice.

Najviši kineski diplomata Wang Yi otputovao je u Minhen, navodeći mirovni plan za okončanje koji je Peking objavio 24. februara, na dan kada je Rusija započela invaziju pre godinu dana.

"Ovo je očigledno način da se pomogne Rusiji, jer bi sadašnje rešenje bilo loše za Ukrajinu", rekao je Ivan Krastev, predsednik Centra za liberalne strategije, istraživačkog centra sa sedištem u Sofiji, u Bugarskoj. "Ali ako SAD i Evropa odbiju inicijativu, onda će za veliki deo sveta postati strana rata, a Putin je taj koji želi mir. Biće veoma teško."

David Petreus, penzionisani američki general i bivši direktor CIA, rekao je u uglavnom optimističnim komentarima o izgledima Ukrajine za pobedu da će joj hitno trebati više protivvazdušne odbrane i precizne municije da prođe kroz nekoliko teških meseci dok se bori protiv sve jače ruske ofanzive. On je takođe rekao da će Ukrajina možda morati da traži mir pre nego što povrati svu teritoriju koju je Rusija zauzela od 2014.

Novoizabrani češki predsednik Petr Pavel naglas je zabrinut za budućnost u kojoj rat nastavlja da se ruši kroz ukrajinske živote dok su jedan za drugim učesnici panela priznavali da će se rat za Ukrajinu zaista završiti tek kada Rusija odluči da je invazija bila greška. I malo je znakova da se to dešava.

"Bolje je biti realan", rekao je Pavel.

Velike tehnološke kompanije

Tehnološke kompanije su se ovog vikenda takođe okupile na konferenciji o odbrani u Minhenu, pošto njihova uloga u podršci ukrajinskoj borbi protiv ruske invazije u drugoj godini postaje sve istaknutija.

Minhensku bezbednosnu konferenciju sponzorišu kompanije kao što su Microsoft i Google, kao i tradicionalni odbrambeni igrači, a ugostila je svetske lidere i zakonodavce tokom trodnevnog događaja u tom bavarskom gradu.

Tokom vikenda, Microsoft je pristao da omogući besplatan pristup svojoj Azure platformi za računarstvo u oblaku za ukrajinske istražitelje kako bi ih koristili u analizi dokaza o mogućim ratnim zločinima, rekao je ukrajinski generalni tužilac Andriy Kostin.

"Microsoftov velikodušni gest podrške Ukrajini će ojačati sposobnost ukrajinskih tužilaca i istražitelja da istraže zločine koje je počinila ruska vojska", naveo je on u saopštenju.

Prošle godine, skup je održan samo nekoliko dana pre nego što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu. U godini nakon toga, uloga tehnološke kompanije u podršci Ukrajini postala je centralna za konferenciju.

Tehnologija je "sveprisutna i pripada razgovoru o bezbednosti", rekla je za Bloomberg vršilac dužnosti nacionalnog sajber direktora Bele kuće Kemba Walden. "Ukrajina nam je pokazala da je u sajber-domenu odbrana zaista novi napad".

Apple, Amazon, Microsoft, Meta i Alphabet su bili prisutni na konferenciji, koja je takođe ugostila proizvođače poluprovodnika i proizvođače tehnologije dvostruke namene - proizvoda civilne i vojne namene, kao što su izviđački dronovi.

Bila je to prilika za umrežavanje na visokom nivou između evropskih i američkih zvaničnika koji žele da iskoriste tehnologiju za pomoć odbrani Ukrajine u hibridnom ratu koji se vodi na terenu i u sajber-prostoru.

Povećano tehnološko prisustvo dolazi kada startapovi koji stvaraju tehnologije dvostruke upotrebe odbijaju trend manjih rundi finansiranja, pri čemu je više od sedam milijardi dolara upumpano u američke avio-kosmičke i odbrambene kompanije koje podržava preduzetnički kapital (VC) u 2022. do oktobra, prema podacima koje je prikupio Pitchbook.

Sličan trend se primećuje u Evropi, sa investicijama koje su dostigle najviši nivo od skoro 780 miliona evra.

Bloomberg Mercury

 

U Minhenu su se rukovodioci tehnološkog sektora sastali sa ukrajinskom delegacijom. Od ruske invazije na Ukrajinu, američke firme poput Microsofta, Googlea i Palantira radile su na jačanju ukrajinske odbrane i sajber-bezbednosti.

Odnos između privatnih kompanija, uključujući tehnološke kompanije, i državnih organa, posebno u oblasti nabavki u sektoru odbrane, bila je tema o kojoj se žestoko raspravlja na konferenciji, rekli su prisutni.