Kako i gde ulažu porodične kancelarije: Ortega igra na sigurno, Bezos se kocka

Kada neko raspolaže milijardama dolara, poput Billa Gatesa ili Jeffa Bezosa, u praksi je nemoguće da sam donosi sve finansijske odluke. Zato okuplja tim stručnjaka čiji je zadatak da novac pametno rasporedi, zaštiti od gubitaka i pronađe nove prilike za rast, ali i jačanje renomea. Vremenom su ti timovi prerasli u vrlo moćne investicione centre koji učestvuju u velikim globalnim poslovima. Njihova uloga posebno dolazi do izražaja u nestabilnim periodima, poput rata na Bliskom istoku, kada u nedostatku drugih kupaca - porodične kancelarije (eng. family offices) često preuzimaju glavnu ulogu.

Za razliku od fondova ili banaka, porodične kancelarije ne rade sa tuđim novcem i ne moraju da se pravdaju investitorima; upravljaju isključivo bogatstvom jedne porodice i upravo im ta "zatvorenost", ili ekskluzivnost, daje veliku prednost - mogu da odlučuju brzo, diskretno i dugoročno. Ako procene da je pravi trenutak da kupe firmu, zgradu ili uđu u novi sektor, ne moraju da čekaju saglasnost ili prolaze kroz komplikovane procedure.

Šta ih razlikuje od drugih investitora

Prednost porodičnih kancelarija nije samo u količini novca, već u tome što mogu da ulažu dugoročno, bez pritiska brzih rezultata, i da krize koriste kao priliku, a ne kao signal za povlačenje. Ako za primer uzmemo aktuelni rat u Iranu, koji traje mesec i po dana, u tom vremenskom okviru nije zabeleženo povlačenje kapitala iz ključnih sektora, već naprotiv, skok cena energije do čak 30 odsto (gas i struja) i rast ulaganja u naftu, infrastrukturu i takozvane defanzivne industrije - ukazuju na to da veliki investitori, uključujući porodične kancelarije, koriste krizu za jačanje svojih pozicija.

Iako su porodične kancelarije nastale da bi najbogatije porodice sačuvale bogatstvo kroz generacije ili da bi milijarderi ostavili svoje bogatstvo u nasleđe, koncept se vremenom menjao: tako su ove porodične strukture prerasle u složene, razvijene investicione sisteme koji, osim ulaganja, obuhvataju i poresko i pravno planiranje, pa i filantropiju. Danas upravljaju ogromnim kapitalom i funkcionišu kao zatvoreni sistemi sa sopstvenim investicionim i analitičkim timovima, zbog čega mogu da ulažu tamo gde drugi ređe ulaze - u privatne kompanije, infrastrukturu i energetiku.

Kako im cilj nije brza zarada već dugoročno očuvanje i rast bogatstva, porodične kancelarije najčešće izbegavaju oslanjanje isključivo na berzu i okreću se direktnim ulaganjima. Kupovina firmi ili ulazak u njih u ranoj fazi daje im veću kontrolu nad investicijom i potencijalno veći prinos, što je posebno važno u nestabilnim vremenima. Takođe, sve više ulažu u veštačku inteligenciju (AI) i biotehnologiju, uz nekretnine kao sigurnu luku.

Ko su vodeći igrači na tržištu

Među najvećim porodičnim kancelarijama dominiraju američke i evropske porodice, ali s izrazito globalnim portfolijima. Walton Enterprises, koji upravlja bogatstvom naslednika Walmart imperije, najjasniji je primer koncentracije privatnog kapitala, sa portfolijom koji obuhvata gotovo sve klase imovine. Cascade Investment se izdvaja po diverzifikaciji u infrastrukturu i energetiku, dok Bezos Expeditions agresivno ulaže u tehnologiju budućnosti, uključujući svemir.

 

 

U Evropi, Pontegadea Inversiones je postao sinonim za globalnu dominaciju u komercijalnim nekretninama, dok KIRKBI transformiše industrijski kapital u ulaganja u obnovljive izvore energije i inovacije. Mousse Partners, s druge strane, pokazuje kako porodica iza brenda Chanel ne zadržava kapital samo u modi, već ga kroz svoju investicionu strukturu ulaže u različite sektore - od nekretnina do fondova i kompanija; cilj je smanjenje zavisnosti od jednog biznisa i dugoročno uvećavanje bogatstva.

Ono što je zajedničko svim ovim strukturama jeste strateški zaokret ka privatnim tržištima. Konkretno, porodične kancelarije se oslanjaju na model ulaganja u već izgrađene firme (eng. private equity) i model ulaganja u rane, brzorastuće biznise (eng. venture capital). Oba modela su podjednako značajna, jer im omogućavaju direktni ulazak u vlasništvo kompanija, te veći uticaj i potencijal zarade u odnosu na "klasične" akcije.

Kako rat menja pravila igre

Rat u Iranu i poremećaji oko Ormuza u proteklim nedeljama još jasnije su istakli razlike u ponašanju investitora. Dok su mali ulagači reagovali panično - povlačeći novac iz akcija transportnih, avio-kompanija i industrija koje zavise od stabilnih lanaca snabdevanja - porodične kancelarije su svoju pažnju preusmerile ka sektorima koji direktno profitiraju od krize. To se, pre svega, odnosi na energiju: naftu i gas.

Cascade Investment već ima snažnu izloženost infrastrukturi i transportu, dok Pontegadea Inversiones nastavlja da ulaže u vrhunske nekretnine u globalnim centrima, jer se takva imovina smatra sigurnijom u vremenima nestabilnosti. Paralelno, deo kapitala ide i u poljoprivredu i logistiku - sektore koji direktno odgovaraju na poremećaje u snabdevanju hranom i robom.

Taj pristup se jasno video i u prethodnim krizama. Tokom finansijske krize 2008, dok su mnogi investitori panično prodavali imovinu, porodične kancelarije su kupovale firme i nekretnine po nižim cenama; slično se dogodilo i za vreme pandemije 2020, kada su ulagale u tehnološke firme i logistiku, prepoznajući da će digitalizacija i onlajn trgovina ubrzati rast tih sektora.

 

 

Za razliku od njih, mali investitori se u žešćim krizama najčešće povlače: prodaju akcije koje su izložene zaraćenim regionima, izbegavaju volatilne sektore i okreću se "sigurnim lukama", poput zlata ili štednje.

 

 

Najviše se izdvaja Pontegadea Inversiones, jer ima najjasniju i najdosledniju strategiju - gotovo sav fokus je na vrhunskim nekretninama širom sveta. Dok drugi diverzifikuju, Ortega praktično igra na jednu kartu, ali vrlo disciplinovano: kupuje najprestižnije zgrade i time čuva vrednost kapitala. To ga čini jednim od "najkonzervativnijih", ali i najstabilnijih igrača.

Sa druge strane spektra je Bezos Expeditions, koji se izdvaja po spremnosti na rizik i ulaganje u buduće tehnologije - od startapa do svemira. Njegov pristup je suprotan Orteginom: fokus je manje usmeren na očuvanje, a više na rast i transformaciju kapitala.

Cascade Investment je poseban jer kombinuje veličinu kapitala sa fokusom na "tradicionalnu ekonomiju" - infrastrukturu, energiju i poljoprivredu. To su sektori koji možda nisu atraktivni, ali su stabilni, posebno u krizi.

KIRKBI se izdvaja po tome što agresivno ulaže u obnovljive izvore energije i zelenu tranziciju, što ga pozicionira kao jednog od lidera u tom segmentu među porodičnim kancelarijama. Mousse Partners je takođe zanimljiv jer pokazuje kako kapital iz luksuzne industrije može potpuno da promeni pravac i postane globalno diverzifikovan, bez jasnog fokusa na jednu industriju.