Osam radnih sati su mit – produktivni smo manje od tri sata

Od doba industrijske revolucije i Roberta Owena ostao je slogan "osam sati rada, osam sati rekreacije, osam sati sna". U to vreme ideja tri osmice bila je radikalna, posebno zato što su radnici provodili i po 16 sati na radnom mestu.

Prošlo je sto godina od industrijske revolucije do 1926. godine i poteza Henryja Forda, osnivača Ford Motorsa, koji je taj slogan primenio u praksi. On je prvi uveo 40-satnu radnu nedelju za svoje radnike, pet dana po osam sati radnog vremena.

Ostali industrijalci smatrali su da je taj potez pogrešan, ali Fordov eksperiment pokazao se uspešnim pa su drugi počeli da ga kopiraju. Postao je i opšta društvena norma. U većem delu sveta, 40-satna radna sedmica je zakonsko rešenje.

Međutim, još stotinu godina kasnije, rasprave o dužini radnog vremena ponovno se rasplamsavaju. Istraživanja pokazuju da boravak na poslu osam sati tokom dana ne znači da sve vreme radimo. Naprotiv, istraživanja su zapanjujuća i pokazuju da je radnik produktivan manje od tri sata dnevno.

U proizvodnji će radni dan još dugo trajati osam sati

Istraživanja pokazuju da je radnik potpuno produktivan dva sata i 53 minuta. Šta se događa u preostalom vremenu provedenom u kancelariji?

"Naučno je dokazano da je nemoguće da čovek zadrži jednak fokus tokom osam sati radnog vremena. Pitanje je onda provode li zaposleni koji su osam sati na poslu vreme radeći ili samo boraveći na radnom mestu, radeći bilo šta (čak i tražeći novi posao) i je li pravilno fokusirati se na trajanje radnog dana umesto na ishod rada", kaže za Bloomberg Adriju Viktorija Damčevska, stručnjak iz oblasti menadžmenta ljudskih resursa.

Ipak, takva istraživanja ne mogu se primeniti na sve profesije. U proizvodnji će osmosatni radni dan biti stvarnost još dugo, dok se u drugim profesijama može razmišljati o drugim praksama, kaže za Bloomberg Adriju Angel Dimitrov, izvršni direktor tekstilne kompanije Moda i predsednik Skupštine Udruženja poslodavaca Severne Makedonije.

"Sve zavisi od delatnosti. U prirodi ljudi je da koriste mogućnosti. Sigurno ste primetili da se na gradilištu, od pet radnika, četvorica oslanjaju na lopate, a samo jedan radi. I to je normalno. Ali u proizvodnji, gde postoje mašine, to ne može biti slučaj. Tamo imate proces koji mora teći tokom celog radnog vremena istim tempom", kaže.

Angel Dimitrov, predsednik Skupštine Udruženja poslodavaca Severne Makedonije | Privredna komora Severne Makedonije

Dimitrov objašnjava da su u radno intenzivnim kompanijama radnici u administraciji produktivniji tokom celog radnog dana.

"Ne možete jednima nametnuti norme koje moraju ispuniti, dok drugi sede u kancelariji. Vremena su se promenila u odnosu na socijalizam kad je produktivnost administracije bila vrlo niska. Na primer, ako je tada u računovodstvu radilo osmoro ljudi, sada radi troje", objašnjava.

U takvim delatnostima nije moguće razmišljati o skraćivanju radnog dana jer bi to rezultiralo smanjenom proizvodnjom, manjim izvozom, što bi na kraju dovelo do manje plate.

Tehnologija je doprinela gubitku fokusa

Ipak, Dimitrov priznaje da postoje, prema njegovom mišljenju, takozvane "kreativne" profesije gde radno vreme može biti kraće. To bi čak moglo doprineti smanjenju troškova proizvodnje.

Međutim, Damčevska kaže da menjanje pravila samo za neke radnike može rezultirati većim frustracijama.

"Koliko bi vas frustriralo na primer, ako radite osam sati i morate ići u banku, a zaposleni tamo rade samo pet ili šest sati? Baš zbog toga mislim da će osmosatni radni dan barem zasad ostati stvarnost", kaže.

Jedan od razloga zašto istraživanja svedoče o radnom danu od manje od tri produktivna sata je tehnologija. Ona omogućava veću dostupnost informacija, lako pretraživanje i pruža veliki broj alata kojima se zadaci brže završavaju.

Viktorija Damčevska, stručnjak za ljudske resurse

Međutim, koliko tehnologija pomaže, toliko i odmaže. Utiče na fokus ljudi, smanjuje pažnju. Postoje istraživanja, kaže Damčevska, koja pokazuju katastrofalne rezultate prema kojima se mogućnost fokusiranja smanjila na prosečno 47 sekundi.

"Čak postoje istraživanja koja kažu da je fokus jednak osam sekundi, koliko ima i zlatna ribica. Nesumnjivo je da su naši mozgovi sprženi od strane tehnologije i preplavljenosti stimulansima koji dolaze iz nje. Nije bez razloga da se u poslednje vreme koristi toliko emotikona i na profesionalnim društvenim mrežama poput LinkedIna, na primer. Osim što je to način da se pristupi mlađoj publici, to je i način da se zadrži pažnja, jer duga objava vrlo često može obeshrabriti i da je ne pročitamo", objašnjava.

Kako poboljšati fokus, a time i produktivnost? Prema Damčevskoj, na našu produktivnost kao zaposlenih jako utiče ulazak u tzv. "flow", odnosno stanje u kojem je osoba koja obavlja neku aktivnost potpuno uključena i u njoj uživa.

"Sigurno poznajete onaj osećaj kad ste toliko fokusirani da ništa ne može skrenuti vašu pažnju, postajete iznenađujuće kreativni i u tom trenutku kao da vreme ne postoji i potpuno gubite osećaj za njega, odnosno, vi ste u zoni i nekako se čini da vam sve ide za to vreme. To stanje maksimalne fokusiranosti pokazuje i neverovatne statistike: desetogodišnje istraživanje McKinseya pokazuje da su izvršni direktori bili i do 500 odsto produktivniji u 'flowu'", objašnjava Damčevska.

Tehnike za zadržavanje pažnje i povećanje produktivnosti

Međutim, pitanje je kako ući u to stanje? Samo 20 odsto zaposlenih ulazi u to stanje barem jednom tokom dana. To je povezano s digitalizacijom i tehnologijom, odnosno sa stalnim bombardovanjem notifikacijama sa svih alata koje koristimo, što nam ne dopušta ulazak u stanje 'flowa'.

"Kaže se da prosečni zaposleni skakuće s jedne kartice ili alata na drugu čak 1.200 puta tokom dana, što bi bilo ekvivalentno četiri sata nedeljno. Takođe, prosečni zaposleni proverava svoju elektroničku poštu čak 76 puta da vidi ima li novih mejlova. Na to dodajte ostale alate i priznajmo, svako od nas krade vreme, otvarajući društvene mreže na pet minuta, a ponekad i na sat vremena. Savršena samosabotaža", kaže.

I kompanije su krive za te sabotaže putem stimulacija svake vrste, od zagađivanja komunikacionih kanala do prečestih, često nepotrebnih sastanaka.

"Nedavno sam pročitala rečenicu u The Economistu koja glasi ovako: 'Mnogi radnici gledaju na šanse za sastanak koji traje dva sata s istim entuzijazmom kao što je Prometej svakodnevno čekao dolazak orla, poslatog od bogova da mu kljuca jetru'", kaže Damčevska i dodaje da u nekim slučajevima sastanci zauzimaju čak 58 odsto radnog dana.

Menadžeri bi sada trebalo da prate odmor zaposlenih, a prakse kontaktiranja nakon radnog vremena treba da prestanu.

"Retko kada se događa situacija kada mejl ne može da sačeka do sledećeg dana, pa bi bilo dobro ne slati mejlove nakon radnog vremena. Slanjem dajete poruku zaposlenima da treba da budu dostupni u svako doba i praktično konstantno rade, što dovodi do dugoročnih posledica", kaže Damčevska.

Preporuke stručnjaka idu u smeru da zaposleni imaju pravo na tri osmice vremena prema sociologu Owenu, odnosno na ravnotežu, i ako treba da rade bez distrakcija, onda tako treba i da uživaju u slobodnom vremenu.

Tamo gde posao dopušta, fokus bi trebalo da bude na rezultatima, a ne na vremenu provedenom na poslu, tamo bi trebala biti dopuštena potpuna fleksibilnost u organizaciji radnog vremena, što će zaposlenima, između ostalog, pružiti osećaj kontrole nad vlastitim danom.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar