.webp){kind=icon}
Generacija Z, koja obuhvata osobe rođene između 1997. i 2012. godine, predstavlja novu kohortu koja tek ulazi u poslovni svet, i koja će zbog osobina koje je čine posebnom promeniti tržiše rada.
Prvu generaciju koja ne zna kako izgleda svet bez interneta oblikovale su društvene mreže, klimatske promene i različiti identiteti, a na njihovo odrastanje uticala je i pandemija kovida 19. Jedan deo njih već je postao deo radne snage i na putu je da izgradi svoje karijere, a u kancelarijama se prepoznaju po tome što su laki za saradnju i pragmatični, pokazuje istraživanje Stanforda.
"U kontekstu tržišta - generacija Z će uspešno nametnuti: apsolutno agilno poslovanje, intenzivan razvoj inovacija, otkrivanje novih znanja, drugačiji pristup zaposlenom… Izvanredni poslovni rezultati pojaviće se kao finiš doprinosa jedine generacije koja može u stopu pratiti neverovatno brz savremen život i njegov razvoj", kaže za Bloomberg Adria BiH Elma Slabić, studentkinja Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu.
Opširnije
Mladi misle da će finansijski proći gore od njihovih roditelja
Više od polovine mladih radnika u SAD ne očekuje da će proći dobro kao njihovi roditelji u finansijskom pogledu.
02.06.2023
Srbija prati evropski trend - sve manje mladih je bez posla
Prošle godine oko 4,5 miliona mladih starosti od 15 do 29 godina bilo je nezaposleno u Evropskoj uniji.
25.05.2023
Generacija Z ne veruje u nepisano pravilo hibridnog rada
Novo istraživanje King's Collegea pokazalo je da 40 odsto mladih od 16 do 24 godine smatra da je lakše raditi od kuće.
26.11.2022
Za Generaciju Z klimatske promene glavni uzrok lošeg mentalnog zdravlja
Novo istraživanje Instituta za zdravlje McKinsey otkriva da je mentalno zdravlje generacije Z u Evropi na nižem nivou nego što je bio slučaj sa prethodnim generacijama, pa čak i sa milenijalcima.
30.10.2022
Opada broj mladih u Srbiji, a zaposlenje u struci postalo lutrija
Nezaposlenost osoba starijih od 15, a mlađih od 24 godine dvostruko je veća nego kada se posmatra opšta populacija.
04.09.2022
U Srbiji većina pripadnika ove generacije, koja sada ima između 11 i 26 godina, spada u kategoriju stanovnika van radne snage - oni su ili premladi da rade, ili nisu zaposleni, nisu raspoloživi za rad ili uopšte ne traže posao, tako da se očekuje da njihov uticaj bude snažniji što više budu prodirali na tržište rada.
Kako je ocenio direktor Microsofta u Srbiji Milan Gospić na konferenciji "ESG Šampioni: 2023" najbolja osobina 'zumera' i ono što ih odvaja od drugih je 'growth mindest' (otvoren, napredan način razmišljanja). "Razlike koje postoje među ljudima, da li su u pitanju generacijske ili su u pitanju bilo kakve druge razlike, doprinose stvaranju boljeg iskustva, širenju znanja i inovacijama", rekao je direktor te kompanije, koja inače zapošljava puno mladih. "Mislim da ćemo videti sve manje razlika između generacija kako tehnološka revolucija nastavlja dalje".
Digitalna pismenost
Digitalna pismenost generaciju Z čini prirodno sposobnim za prilagođavanje novim tehnološkim alatima i trendovima u poslovnom svetu, što je svakako prednost na tržištu rada.
Kako je naša redakcija ranije pisala, Fakultet FEFA u Beogradu skoro je sproveo anketu među pripadnicima ove generacije. Rezulati su pokazali da je njihova glavna razlika u poređenju drugim generacijama, očekivano - njihov odnos prema digitalnom svetu, budući da su bili izloženi internetu i društvenim mrežama od svog detinjstva.
Drugačiji set vrednosti
Pored toga, generacija Z pokazuje snažnu potrebu za smislom i svrhom u svom radu. Zbog toga su za njih važne vrednosti kao što su održivost, društvena odgovornost i inkluzivnost. Oni žele da rade u kompanijama koje podržavaju njihove vrednosti.
Tu tezu podržava i Deloittovo "Istraživanje o milenijalcima i generaciji Z za 2023. godine" koje je pokazalo da njihovo nastojanje da ostvare veću ekološku održivost i društveni uticaj usmeravaju način života i odluke o karijeri. "Ispitanici preduzimaju niz aktivnosti, kao što su kupovina električnog vozila ili potpuno izbegavanje vožnje automobila, unapređenje energetske efikasnosti stanova, vegetarijanska ili veganska ishrana i izbegavanje brze mode i kupovina polovne odeće", navodi se u istraživanju.
Ovo istraživanje sprovedeno je i među pripadnicima milenijalaca, inače starije generacije, te možemo pretpotaviti da su kod mlađih ove vrednosti još izraženije.
Više od polovine ispitanika reklo je da istražuju politike brenda i njegov uticaj na životnu sredinu pre nego što prihvate posao u toj kompaniji, dok jedan od šest ispitanika kaže da je već promenio radno mesto ili sektor zbog zabrinutosti u vezi sa klimatskim pitanjima. Generalno, sposobnost da se pokrenu promene u vezi sa socijalnim pitanjima je potencijalni prelomni momenat u zapošljavanju i zadržavanju pripadnika ovih generacija.
Skoro četiri od 10 ispitanika navodi da su odbili radne zadatke zbog etičkih pitanja i dilema. Otprilike polovina pripadnika generacije Z i milenijalaca izjavilo je da vrše pritisak na svoja preduzeća da preduzmu korake u vezi sa klimatskim promenama, ali se manje od jednog u šest ispitanika oseća sposobnim da utiče na aktivnosti svoje organizacije usmerene na održivost. U Srbiji se situacija nešto razlikuje.
Ono što srpske zumere bitno razlikuje od vršnjaka širom planete jeste odnos prema pitanju održivosti. Anketa fakulteta FEFA je pokazala da, dok generacija Z na svetskom nivou daje prioritet akcijama zaposlenih usmerenim na životnu sredinu - u Srbiji to nije slučaj. Kod nas je samo negovanje mentalnog zdravlja nematerijalna korist koju mladi cene kada traže posao. "Svega trećina anketiranih pripadnika generacije Z u Srbiji traži poslodavce posvećene održivosti", piše u istraživanju. Međutim, ovde nije reč o tome da je taj izazov irelevantan za ovdašnju omladinu, već oni smatraju da je vlast ta koja treba da preuzme odgovornost za klimatske promene.
Fleksibilni modeli rada
Takođe, generacija Z voli da ima fleksibilan radni dan i da lakše održava ravnotežu između poslovnog i privatnog života. Ova generacija ceni rad na daljinu i fleksibilno radno vreme.
Za razliku od prethodnih generacija, oni su manje vezani za tradicionalne kancelarije i veruju da je produktivnost i uspeh nešto što se može postići na različite načine.
Prema istraživanju Deloitta, približno trećina ispitanika sa punim ili kraćim radnim vremenom tvrde da su veoma zadovoljni odnosom radnog i privatnog života, dok je 2019. godine takav odgovor dao samo jedan od pet ispitanika.
Dok skoro polovina pripadnika generacije Z i većina milenijalaca kažu da im je posao i dalje glavni faktor identiteta, u centru pažnje im je balans između posla i privatnog života – glavno pitanje koje razmatraju prilikom izbora poslodavca.
Bloomberg
Mnogi ispitanici rade na daljinu ili u hibridnom režimu rada, a to je benefit koji dosta cene.
Pripadnici generacije Z i milenijalci bi voleli da njihovi poslodavci ponude bolje mogućnosti za napredovanje zaposlenima sa nepunim radnim vremenom, i da generalno ima više poslova sa nepunim radnim vremenom. Takođe žele fleksibilnije radno vreme za zaposlene sa punim radnim vremenom (npr. zgusnutu četvorodnevnu radnu nedelju).
Iako priznaju da su poslodavci postigli napredak poslednjih godina, ispitanici smatraju da tu još ima šta da se uradi. I brinu da će se taj zamajac zaustaviti dok se preduzeća ne obračunaju sa spoljnim izazovima kao što su ekonomska neizvesnost i uticaj rata u Ukrajini.
"Ova generacija kristalizovala je nove prioritete; holističko blagostanje, društveni i ekološki aktivizam i ličnu satisfakciju. Poslodavci koji žele da ostanu konkurentni na tržištu talenata s normama koje se brzo razvijaju moraju prilagoditi svoje zapošljavanje, beneficije, prioritete i definiciju samog posla. Oni koji ne shvate ove seizmičke promene boriće se da privuku najbolje radnike", kaže Slabić, inače pripadnica te generacije. "Pripadnici generacije Z kažu da rade da bi živeli - a ne obrnuto".
