Četvorodnevna radna nedelja ostaje, pokazuje istraživanje

Najveća proba četvorodnevne radne nedelje pokazala je da se većina britanskih kompanija koje su u njoj učestvovale, ne vraća na standardnu petodnevnu radnu nedelju, a trećina njih je spremna da ova promena postane trajna.

U studiji je učestvovala 61 organizacija i oko 2.900 radnika koji su dobrovoljno prihvatili rad tokom skraćene radne nedelje od juna do decembra 2022. Samo su tri organizacije odlučile da pauziraju ovaj eksperiment, dok dve još uvek razmatraju kraće radno vreme, pokazali su podaci objavljeni u utorak. Povećanje prihoda, pad fluktuacije zaposlenih i manje pojave sindroma izgaranja na poslu, ubedili su ostatak organizacija da je "četiri dana novih pet dana", kada je reč o radnim danima.

Činjenica da je hiljadu zaposlenih usvojilo kraći raspored je značajna, s obzirom na to da se istraživanje odvijalo za vreme ekonomskih okolnosti koje su vršile pritisak na mnoge britanske kompanije, kao što su brži rast inflacije, politička nestabilnost i posledice Bregzita. Pokretanje programa smanjenja radne nedelje usred ekonomske krize, povremeno se dovodilo u pitanje.

"Pitala sam se da li bi kompanijama bilo teže da uvedu četvorodnevnu radnu nedelju, a odgovor je, čini se, ne", tvrdi vodeća istraživač Juliet Schor, ekonomista i sociolog sa Bostonskog koledža. Njeno istraživanje je otkrilo da petodnevne radne nedelje više ne odgovaraju načinu života i obavezama modernih zaposlenih, pogotovo onima koji se brinu o deci. "Ove organizacije su obavile odličan posao i veoma su zadovoljne njime."

Ovi podaci iz Velike Britanije čvrsto potvrđuju rezultate manjih proba u kojima su učestvovale kompanije sa sedištem u SAD, Irskoj i Australiji, a čiji su rezultati objavljeni u decembru. To istraživanje je pokazalo da je porast prihoda i produktivnost zaposlenih jednaka, kao i smanjenje nedolazaka na posao i fluktuacije zaposlenih. Takve probe su bile manje, a u njima je otprilike učestvovala polovina kompanija koja je bila deo probe u Velikoj Britaniji, kao i trećina zaposlenih.

"U suštini, naši rezultati su veoma slični", izjavila je Schor. "Razlike su bile zanemarljive, zaista nisu bile vredne bilo kakvog razgovora."

Depositphotos

 

Rezultati iz Velike Britanije druga su velika objava podataka u nizu proba četvorodnevne radne nedelje čiju koordinaciju vodi "4-Day Week Global", neprofitna organizacija sa sedištem na Novom Zelandu. Svakom novom objavom, istraživači prilagođavaju svoje kolekcije podataka, a počinju i da prate dugoročne efekte lakšeg rasporeda.

Iako su studije dobro dizajnirane i uključuju organizacije iz širokog spektra industrija, slaba tačka je to što su one organizacije koje učestvuju pristrasne i što probe nisu nasumične: sve organizacije koje učestvuju ulažu velike napore u obuku i planiranje, što znači da se lideri zalažu za kraću radnu nedelju.

Manje rada u vreme krize troškova života

Zaposlenima koji su mogli da okuse kraću radnu nedelju tokom ove probe, veoma se dopalo ovo iskustvo. Zbog novog rasporeda, radnici su prijavili poboljšanja na svim poljima, od stresa, iscrpljenosti i zdravlja, do privatnog života. Vreme koje su muškarci proveli brinući se o deci, povećalo se dva puta više u odnosu na isto to vreme koje su provele žene tokom probe. Nijedan od 2.900 učesnika nije rekao da želi da odbaci četvorodnevnu radnu nedelju, a 15 odsto njih je čak izjavilo da ih nijedan dodatni iznos novca ne može naterati da se vrate na pet radnih dana. Većina kompanija je usvojila ovaj četvorodnevni raspored, mada je mali procenat glasao za skraćeno vreme tokom pet dana, ili, kada je reč o sezonskim poslovima kao što je posao u restoranu, za godišnji četvorodnevni model u kojem bi duže radno vreme tokom leta nadoknadilo kraće zimske dane.

Međutim, nedavni dokazi ukazuju na to da većina ljudi u Velikoj Britaniji želi da radi više sati. Mnogi u tome vide mogućnost da povećaju svoju zaradu u vreme krize troškova života, navodi Ovlašćeni institut za razvoj kadrova (CIPD), organizacija koja obučava radnike u sektoru ljudskih resursa.

Depositphotos

 

"Poenta probe je da se od raznih kompanija prikupe dokazi koji bi osporili mišljenje da ovo nije moguće", rekao je Jon Boys, viši ekonomista u CIPD-u. "Veliki rizik je što smanjenje radnih sati za 20 odsto, zahteva povećanje produktivnosti za 25 odsto kako bi se održao stabilan rezultat."

Najnoviji britanski rezultati od utorka pomažu da to postane argument za četvorodnevnu radnu nedelju. Prihodi kompanija su porasli 35 odsto u odnosu na godinu dana ranije, a tokom probe su porasli za 1,4 odsto. Iako je teško meriti produktivnost više kompanija, ove kompanije su rekle da je uticaj četvorodnevnog rasporeda pozitivan, davši mu ocenu od 7,5 na skali od 10. Nedolazak radnika na posao se smanjio sa dva dana mesečno, na 0,7, dok je fluktuacija zaposlenih opala za više od pola, iako mali broj uzoraka i šira dinamika na tržištu rada otežavaju izolaciju efekta probe. Kompanije su ocenile ukupno iskustvo ocenom 8,3 od 10.

Savetovalište za životnu sredinu Tyler Grange, koje je trajno usvojilo četvorodnevnu radnu nedelju za svojih 100 zaposlenih nakon probe, tvrdi da je kraći raspored povećao produktivnost više od pet puta, i smanjio broj dana koji su izgubljeni zbog bolesti na mesečnom nivou na 18. Zaposleni su takođe rekli da im je dodatni dan kod kuće pomogao da smanje troškove čuvanja dece i putovanja do posla.

Dobre i loše strane fleksibilnosti

Nakon pandemije je fleksibilnost, kada je reč o ravnoteži poslovnog i privatnog života, postala neophodna kako bi većina kompanija osvojila i zadržala radnike na zategnutom tržištu rada. Sada, neki smatraju da je četvorodnevna radna nedelja novo oružje u borbi za talente.

Broj ljudi koji šalje svoje radne biografije organizaciji Tyler Grange, skoro se udvostručio od početka probe, uprkos relativno malom broju slobodnih mesta.

"Četvorodnevna radna nedelja je ključna strategija za privlačenje i zadržavanje zaposlenih", navodi se u saopštenju organizacije.

Zaposleni u neprofitnim organizacijama i u oblasti profesionalnih usluga vide veliku prednost dodatnog vremena u vremenu za vežbanje, a građevinski radnici tvrde da je najveća prednost smanjenje problema sa spavanjem i smanjenje sindroma izgaranja, pokazuju rezultati probe u Velikoj Britaniji.

Depositphotos

 

Ženama je dodatni slobodni dan posebno koristio. Dok su i žene i muškarci prijavili bolje rezultate, žene su u većoj meri bile zadovoljnije životom i poslom. Ovo takođe menja dinamiku domaćinstva, jer su muškarci rekli da su preuzeli veću brigu o detetu i domaćinstvu, ali oni ipak još uvek nemaju 50 odsto udela u tome.

Ipak, kada je u pitanju veza između radnih dana i fleksibilnosti, neki su skeptični po pitanju da je manje više.

"Uz četiri dana gubite fleksibilnost", rekao je Matthew Crummack, izvršni direktor kompanije Domestic & General, koja nudi usluge osiguranja i popravke uređaja. "Mi smatramo da je neminovno da petog dana nešto iskrsne, i da ćete na kraju morati da radite."

Umesto ovog modela, Crummackova kompanija je odabrala da usvoji potpuno fleksibilan model rada nakon pandemije, koji u potpunosti dozvoljava radnicima da sami odluče o tome da li će raditi u kancelariji.

Kompanije koje žele da pređu na četvorodnevnu radnu nedelju takođe će naići na druge praktične probleme, na primer, da li da daju povišicu od 25 odsto radnoj snazi u Velikoj Britaniji koja već radi četiri dana nedeljno ili manje, navodi CIPD.

"Ovaj eksperiment će se verovatno smatrati uspešnim ako se nivoi produktivnosti i prihoda održe, kao i drugi merni podaci, kao što je dobrobit. Na kraju krajeva, preduzeća mogu malo toga izgubiti od proba i eksperimenata", rečeno je iz CIPD-a. "Za većinu biznisa, novac je moć."