Prvo veliko istraživanje o četverodnevnoj radnoj nedelji došlo je do kraja, a pitanje je sada je li rezultat iznenađenje ili ne: nijedna od 33 kompanije koja je prešla na novu dužinu radne nedelje ne želi da se vrati na staro.
Prema objavljenim podacima, sve firme koje su se odlučile na četvorodnevnu radnu nedelju svedočile su rastu prihoda i produktivnosti.
Takođe, zaposleni su bili skloniji radu iz kancelarije nego od kuće.
"Ovo su važna saznanja jer dvodnevni vikend (više) ne funkcioniše dobro za ljude. U dosta zemalja imamo radnu nedelju strukturiranu još 1938. koja ne korespondira sa savremenim načinom života. Za dobrobit zaposlenih mislim da bi se trebalo pozabaviti ovim pitanjem", rekla je rukovodilac istraživanja Juliet Schor, ekonomista i sociolog s Boston Collegea koji je napravio istraživanje u koje su još bili uključeni University College Dublin i Univerzitet Cambridge.
Istraživanje je prvo u seriji takvih projekata u različitim delovima sveta. Ovo je temeljeno na prikupljenim podacima u SAD, Irskoj i Australiji, prateći 969 zaposlenih tokom 10 meseci u različitim vrstama poslova, od restoranskog lanca do proizvođača vozila za kamping ili rada u klimatskim udruženjima.
Svi pokazatelji, od produktivnosti do osećaja blagostanja ili zamora, poboljšali su se u uključenim firmama. Istraživanje se upravo pojavljuje u trenutku kada se veliki broj kompanija bori za postpandemijski oporavak, a mnogi se zaposleni žale zbog prevelikog stresa i umora.
Ocena 9 od 10
Prihodi su u proseku rasli oko osam odsto tokom razdoblja istraživanja. Kompanije su ocenile uticaj četvorodnevne radne nedelje prosečnom ocenom 7,5 na lestvici do 10.
Izostanci zaposlenih s radnog mesta pali su u proseku s 0,6 na 0,4 dana mesečno, broj otkaza je blago pao, a celokupno iskustvo firme su vrednovale ocenom devet na lestvici do 10.
"Definitivno vidimo veću angažovanost zaposlenih, bitno manju fluktuaciju zaposlenih i brže i lakše zapošljavanje novih radnika, a to su verovatno tri najvažnija faktora koja mogu uticati na produktivnost", rekao je Jon Leland iz crowd-funding kompanije Kickstarter.
Dodao je da su zaposleni motivisaniji ostati na duži rok s novim oblikom radne nedelje, te da on, kao član uprave koji mora raditi više od četiri dana, lakše obavi stvari u vezi sa poslom unutar tri dana predviđena za odmor.
"Koristi su velike i bitno nadmašuju napor koji je potreban da bi se promena uvela", rekao je Leland.
Nije da svako veruje da je četvorodnevna radna nedelja nešto poželjno ili moguće, odnosno da firme to zaista žele.
"Da su firme zaista predane ovoj ideji, onda bi već sada od ljudi tražile da ostanu isključeni iz sistema na dane u kojima ne rade ili da ostave svoje laptopove u kancelariji. No, ne vidim da iko to radi", kaže David Lewis iz konsultantske firme za ljudske resurse OperationsInc.
Bloomberg Mercury
Slabost istraživanja je u tome da su firme koje su učestvovale to činile dobrovoljno, odnosno bilo je jasno da im se četvorodnevna radna nedelja čini dobrom idejom. No, zaposleni su odabrani nasumce i 97 odsto njih je reklo da želi nastaviti da radi tako, argumentujući to manjim stresom ili zamorom, kao i boljim snom.
Ni za povišicu
Štaviše, prosečni nivo njihovog vežbanja porastao je u proseku 24 minuta nedeljno, a zaposleni kažu da su imali manje problema pomiriti rad i slobodno vreme i da su se vraćali kući svežiji za obavljanje nekih porodičnih obaveza.
Što je posebno zanimljivo, slobodan dan više nije korišćen za dodatni posao već za hobije, kućne poslove ili brigu o sebi.
Firme obuhvaćene studijom imale su mlađe zaposlene i relativno manji broj zaposlenih, između 10 i 400 ljudi. No, istraživači žele iduće godine sprovesti istraživanje i u velikim kompanijama koje imaju do 35 hiljada zaposlenih.
Takođe, obuhvaćeni zaposleni nisu rekli da sada moraju raditi intenzivnije, već su prošli radionice u kojima im je rečeno da nije cilj raditi u većoj brzini, već znati kako ostaviti sa strane nepotrebne i neefikasne radne zadatke ili kako izbeći dupliranje posla.
Istraživači tvrde i da je četverodnevna radna nedelja dobra za okolinu.
"Imamo razloga verovati da to smanjuje emisije ugljeničnih gasova", kaže Schor, navodeći kao razlog redukovano vreme provedeno u putovanju na posao.
Zanimljivo je da su zaposleni u istraživanju rekli da bi se vratili na petodnevnu radnu nedelju jedino u slučaju znatne povišice, a deo njih je izjavio da ih nikakav novac ne bi motivisao da se vrate na 40-satnu radnu nedelju.
.webp){kind=icon}
