Upoređivanjem broja radnih sati u različitim zemljama može se steći uvid u kulturu radnih navika i normi, ekonomsku produktivnost, pa čak i radno zakonodavstvo.
U tom kontekstu, Visual Capitalist, globalni digitalni medij koji prikuplja i obrađuje informacije iz oblasti ekonomije, tehnologije i energetike, objavio je rangiranje zemalja po broju radnih sati u godišnjem proseku, a među njima je Hrvatska na visokom 10. mestu na rang-listi.
To uključuje sve zaposlene, kako sa punim, tako i sa skraćenim radnim vremenom.
Opširnije
LinkedIn se kladi da će veštine biti važnije od diploma na tržištu rada
LinkedIn se kladi da će se način zapošljavanja i način na koji ljudi nalaze posao radikalno promeniti.
10.06.2023
Nezaposlenost u Srbiji ponovo skočila iznad deset odsto
Stopa nezaposlenosti je u prva tri meseca ove godine porasla na 10,1 odsto.
10.06.2023
Virtuelna stvarnost preuzima ulogu nastavnika i u Srbiji
VR nalazi primenu kroz gejming, medicinu, turizam, ali se koristi i kao alat za učenje veština koje bi mogle da vam nađu posao.
13.06.2023
Radna nedelja od četiri dana je retka privilegija u Srbiji
Raditi četiri dana umesto pet verovatno je san svakog radnika u Srbiji, ali zasad nema nade da će to postati stvarnost.
16.06.2023
Na vrhu liste je Meksiko, gde prosečan radnik beleži preko 2.000 radnih sati godišnje. Ovo odražava radnu praksu tamo, koja uključuje šest radnih dana u nedelji. U Meksiku se godišnje radi 2.128 sati, a jedina zemlja koja još beleži više od 2.000 sati je Kostarika sa 2.073 radna sata.
Radi boljeg razumevanja, treba napomenuti da je 2.136 radnih sati jednako 267 osmočasovnih radnih dana.
Hrvatska je na visokom desetom mestu među 44 uključene zemlje sa 1.835 godišnjih radnih sati.
Visual Capitalist
Na samom dnu rang-liste su, zanimljivo, Nemačka i Danska, koje u proseku beleže 1.349 i 1.363 radna sata godišnje.
Ovo očigledno odražava snažno radno zakonodavstvo u ovim zemljama, kao i važnost ravnoteže između posla i slobodnog vremena.
Na primer, u Nemačkoj radni dan ne sme da ima više od osam sati, odnosno radni dan može da se produži na 10 sati samo ako šestomesečni prosek dnevnog radnog vremena ostane osam.
Naravno, manji broj radnih sati ne znači da je određena država manje produktivna. Nemačka je poznata po industrijama, kao što su farmaceutski proizvodi ili automobili, gde roboti i druge tehnologije u velikoj meri povećavaju produktivnost. To pokazuje i bruto domaći proizvod po stanovniku, koji je u Nemačkoj znatno porastao od početka ovog veka.
Visual Capitalist
Ograničenje prikupljanja podataka za ovu skalu je upravo činjenica da uključuje i zaposlene sa punim i skraćenim radnim vremenom. Naime, u zemlji poput Japana, gde je 40 odsto radne snage privremeno ili po ugovoru, prosečan broj radnih sati je nagnut naniže.
Japan je poznat po zahtevnoj radnoj kulturi i sasvim je izvesno da mnogi radnici rade više sati nego što ukazuje prosečan broj od 1.607 godišnje.
.webp){kind=icon}
