ESOP sramežljivo ulazi u srpsku privredu, IT nosilac trenda

Kako borba kompanija za kvalitetnim IT kadrovima raste, tako se unapređuju i benefiti koji se zaposlenima u ovoj sferi nude. Kao jedna od tendencija koja (zasad ipak dosta stidljivo, ali sa velikim potencijalom za popularizaciju) zaživljava u Srbiji ističe se uvođenje ESOP-a (Employee Stock Ownership Plan). Reč je o praksi koja je već uveliko razrađena u zemljama Zapada, a koja podrazumeva davanje vlasničkog udela kompanije njenim zaposlenima.

Izmenom zakona o privrednim društvima krajem 2019, i početkom primene nove regulative u proleće 2020, firmama u našoj zemlji omogućeno je i da implementiraju ovakav model. Prema rečima suosnivača kompanije Vega IT Saše Popovića, oni su prvi koji su, pre više od godinu dana, iskoristili mogućnost pruženu unapređenjem regulative i primenili je za deo zaposlenih.

"Odluka je pala kroz priču sa postojećim partnerima - u tom momentu nas je bila trojica u kompaniji. O tome smo razgovarali i pre nego što je izmena zakona usvojena, pratili smo šta se dešava, videli da država radi na takvim promenama regulative i to nam se dopalo", kaže Popović za Bloomberg Adriju. Podseća da su još pre devet godina jednom kolegi direktno dali pet odsto udela u firmi. "Tada nismo imali mehanizam koji trenutno postoji, sada bi direktno davanje udela bilo dosta komplikovanije i rizičnije, tako da je sjajno što postoji i takav model."

ESOP se zasad pokazao kao dosta efikasan u razvijenijim zemljama. Tamo ga prilično cene i investicioni fondovi, kaže Sava Pavlović iz advokatske kancelarije Živković Samardžić.

"Kod nekih takvih fondova je čak uslov da investiraju u vas upravo to da ste vi već svoje ključne zaposlene nagradili kroz ESOP", navodi on.

Iza davanja pomenutog vlasničkog udela stoji ideja da se stimulišu i nagrade oni koji su za uspeh nekog biznisa zaslužni i potrebni, pojašnjava advokat. Iako je instrument moguće dodeliti i nekom ko nije formalno zaposlen (to mogu biti neki eksterni saradnici, programeri koji su angažovani za određen posao i slično), najčešći je slučaj da se on ipak daje zaposlenima, kako bi ih vlasnici biznisa vezali za kompaniju i dodatno motivisali da se u njoj što duže zadrže.

Depositphotos

 

"Suština je da se vlasnici poslodavca odriču dela svog udela kako bi taj udeo preneli na zaposlene, a u osnovi svega je nešto pozitivno i korisno. Vi nekome priznajete dosadašnji doprinos i stimulišete ga za budući. Pretpostavka je da, ako imate neposredan benefit od dobiti koju kompanija ostvaruje, bićete zainteresovaniji za to da dobit bude veća", pojašnjava Pavlović.

Na engleskom ESOP - na srpskom RSU i PSU

Šta ESOP uopšte podrazumeva u našem pravnom sistemu? U prevodu na srpski, stvar zvuči dosta rogobatnije: u pitanju je institut rezervisanog sopstvenog udela (RSU), na osnovu kog se izdaje finansijski instrument - pravo na sticanje udela (PSU). Postupak sprovođenja upravo bi se stoga mogao podeliti na dve faze - formiranje RSU i izdavanje instrumenta PSU.

"Prva faza počinje donošenjem odluke koju donosi skupština društva. Po osnovu te odluke vlasnici besteretno prenose deo svog udela na društvo. Društvo postaje vlasnik RSU. Procentualno je tako moguće rezervisati do 40 odsto udela u društvu, to je maksimum. Nakon što se formira RSU, vrši se registracija istog u Agenciji za privredne registre (APR). Posle registracije smatra se da je RSU formiran", navodi naš sagovornik, napominjući da čak i poslodavac koji ima samo jednog vlasnika može da formira RSU.

Međutim, u toj fazi zaposleni i dalje nemaju nikakva prava, društvo je sada vlasnik RSU i ono ne može time da raspolaže - recimo, da uloži u korist banke za kredit, ne može da ga proda, prenese besteretno bilo kome. Nakon što se formira RSU, kreće druga faza - emisija finansijskog instrumenta PSU.

"Ta faza počinje odlukom o emisiji finansijskog instrumenta i tu odluku opet, po pravilu, donosi skupština, mada zakon prepoznaje i druge slučajeve. Finansijski instrumenti se potom registruju u Centralnom registru za hartije od vrednosti (CR HoV)", kaže advokat.

Taj finansijski instrument je, naglašava, neprenosiv, što znači da kada ga zaposleni stekne, on ne može da ga proda, založi, pokloni. "Sve što možete je da čekate da se stvore uslovi za njegovu realizaciju - za sticanje udela (čime postajete vlasnik) ili za poništaj."

I tu se vraćamo na sam smisao ESOP-a, a to je da vežete zaposlenog za kompaniju.

"Vi ćete u uslovima za izdavanje finansijskog instrumenta navesti i rok za njegovo dospeće. Mehanizam je postavljan tako da će zaposleni, recimo, određeni procenat dobiti nakon prve godine, pa određeni nakon druge... Mnoge varijacije su moguće. Ideja je u tome da, kroz to čekanje, zaposleni bude tu. Zato je i zakon propisao da on ne može time da trguje, poslodavac je to dao njemu, da on bude tu. Mada je, kao što znamo, u prirodi finansijskih instrumenata da se, po pravilu, njima može trgovati", obrazlaže Pavlović.

Konačno, da bi se krug zatvorio, posle prvog odlaska u APR i potom u CR HoV, potreban je i drugi odlazak u pomenuti APR.

"Ukoliko imalac finansijskog instrumenta izvrši uplatu ugovorene cene u roku dospeća finansijskog instumenta i ispuni sve ostale obaveze predviđene odlukom društva i ugovorom, upisuje se u registar APR kao član društva sa predviđenim procentom udela. Na taj način okončava se postupak sticanja udela u društvu. Drugim rečima, vi ste sada vlasnik, ono na šta se imali pravo sada se realizuje", kaže advokat.

U pionirskom poduhvatu Vega IT-a, administrativna procedura trajala je duže od očekivanog, jer, kako kaže suosnivač kompanije, ni pojedine institucije koje su uključene u proces nisu bile najbolje upućene u stvar. "Kada je prvi put sve prošlo, dalje je to išlo relativno lako. Cela procedura u načelu ne traje toliko mnogo, ali rekao bih da treba uložiti dosta vremena i truda da se pripremi sve od dokumenata. Tu mislim na, recimo, ugovor koji reguliše međusobne odnose vlasnika kompanije, kako se ne bi desilo da iz bilo kog razloga - ne nužno iz loše namere - neki manjinski vlasnik u budućnosti blokira rad firme i slično. Sem toga, treba spremiti još nekoliko dokumenata, a za svaki postoji odgovarajuća forma i aspekt koji taj dokument treba da pokrije."

IT industrija kao nosilac trenda

Opisana praksa poslovanja, jasno, nije nekakvo ekskluzivno pravo IT sektora, ali je trend usvajanja ESOP-a potekao upravo odatle. Konkurencija je u toj oblasti takva da su ljudi najvredniji resurs, a budući da je sama industrija po prirodi stvari okrenuta inovacijama, nije ni neočekivano da se jedan ovakav, inovativni vid benefita - za privlačenje novih i zadržavanje postojećih kadrova - ponajviše tu odomaćio. To se najbolje vidi u razvijenim startap ekosistemima.

"U suštini, startapovi na taj način privlače ozbiljne talente, naročito imajući u vidu da oni u početku finansijski ne mogu da se mere sa nekom velikom korporacijom, ali davanjem zaposlenima udela u firmi, uspevaju da budu konkurentni", navodi Đorđe Vukotić, direktor prodaje i operacija u Jobertyju, platformi za oglašavanje poslova u IT sektoru.

Reč je o srpskoj startap kompaniji koja je nedavno započela proces implentiranje ESOP-a, ali za razliku od Vega IT-a, model će biti sproveden kroz sedište u inostranstvu. Oni, naime, zasad posluju na šest tržišta - u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji i beleže oko 70.000 registrovanih korisnika iz IT zajednice. Plan je, prema Vukotićevim rečima, da se osnuje ogranak u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i u okviru tamošnjeg regulatornog okvira uspostavi ESOP, koji će obuhvatiti sve zaposlene u firmi, a njih je trenutno preko 30.

"Ideja je od početka bila da svi zaposleni mogu da se donekle poistovete s kompanijom i imaju konkretan benefit od rada. Dakle, daćemo udeo svim zaposlenima preko sedišta firme koje se osniva u SAD i taj administrativno-birokratski proces je u toku. Razlog za to nije samo činjenica da u regulatornom smislu stvari tamo lakše idu, budući da je već uspostavljen razrađen mehanizam za implementaciju ESOP-a. Naime, imajući u vidu da planiramo dalje širenje i rast, treba znati da, ukoliko želite da budete interesantni američkim fondovima, morate imati neke veze s Amerikom. U tom pogledu, lakše je doći do njihove pažnje na ovaj način", objašnjava Vukotić.

Deljenje vlasničkog udela zaposlenima nije novina samo u Srbiji, već u celom regionu, napominje on. Stoga je još rano za izvlačenje nekih opštih zaključaka, ali, recimo, zapadna praksa pokazuje da najčešće udeo koji se odvaja za zaposlene bude između 10 i 15 odsto. A individualna je stvar kompanije kako će ona to dalje rasporediti – može ga razdeliti svim zaposlenima, samo top menadžmentu, pojedinačno najbitnijim ljudima... Takođe, dodaje, sa svakom sledećom rundom investiranja dogovara se novi iznos za ESOP, jer je i novim investitorima cilj da se zadrže postojeći i dovedu novi kadrovi.

Depositphotos

 

"Vesting" period, to jest, period sticanja prava, prosečno traje tri do četiri godine, kaže Vukotić.

"Nakon tog perioda, zaposleni ostvaruje pravo na kompletan iznos udela koji je dogovoren. 'Vesting' periodu prethodi 'cliff' period u kom se ne dobija ništa i on obično traje godinu dana. Onda se, od jedne do, recimo, četiri godine, proporcionalno, otprilike na mesečnom nivou, računa udeo koji se dodaje na vlasništvo zaposlenog i nakon četiri godine on ima ukupan udeo koji je dogovoren", pojašnjava, dodajući da, ukoliko zaposleni napusti firmu pre okončanja 'vesting' perioda, njemu ostaje onoliki udeo koliki je prikupio do tog trenutka.

Kada je u pitanju pomenuti Vega IT, na primer, 'cliff' period je u nekim slučajevima bio godinu dana, u nekim dve. "Ljudi s kojima smo dogovorili rok od godinu dana su već dobili prve udele od 0,1 ili 0,2 odsto. Oni će u naredne četiri godine na svakih godinu dana dobijati po još jednu četvrtinu dogovorenog udela", pojašnjava predstavnik te kompanije.

Vukotić i Popović veruju da će u narednom periodu ovo biti popularniji model poslovanja kod nas.

"Rad sa talentima je opšteprisutan, mi to kao Joberty najbolje vidimo, jer povezujemo ljude u IT-ju sa kompanijama kao poslodavcima. Mislim da ESOP ima ozbiljnu šansu da zaživi. Ali kao što je to slučaj sa većinom trendova koja dolazi iz sveta, prvo mora više kompanija to da pokrene, onda će i drugi početi da primenjuju. Startapovi jesu dobar pokretač takvog poslovanja, a naš startap ekosistem se još razvija", ocenjuje direktor u Jobertyju.

Suosnivač Vega IT-a takođe očekuje da će razvoj situacije u ovom slučaju pratiti pravila zakona o difuziji inovacija, popularnog koncepta po kom je u začetku nekog trenda potrebna nekolicima inovatora koja taj trend prvo širi na polje takozvanih ranih usvajača, a potom popularnost novine doživljava eksponencijalni rast. "Mi se sada nalazimo u toj prvoj fazi gde su prisutni samo inovatori."

Iako je uveren da to može biti odlična opcija za pojedine startapove, Popović naglašava da procedura zahteva ozbiljan rad, pa i određenu količinu novca, te ocenjuje da će proći još neko vreme pre nego što praksa zaživi među malim firmama u Srbiji.

"Možda bi bilo korisno da se osmisli kako da se dodatno pomogne tim manjim firmama. Recimo, da se naprave obrasci ugovora, da se procedura pojednostavi i pojeftini", predlaže.

A varijacije primene ESOP-a su, kaže advokat Pavlović, bezbrojne. "U praksi se susrećemo sa najjednostavnijim modelima, ali i ekstremno kompleksnim - njih obično dobijamo od korporacija koje to koriste negde u inostranstvu i onda žele i ovde da implementiraju. Viđali smo ESOP planove od po 200 strana, sa nizom uslova."

Poreske olakšice

Bloomberg

 

Kada je u pitanju poreski tretman dohotka ostvarenog sticanjem udela, Pavlović kaže da je sticanje udela od strane zaposlenog u društvu oslobođeno od oporezivanja porezom na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje ukoliko zaposleni u roku od dve godine od sticanja ne proda svoj udeo. "Tu se opet vraćamo na ideju šta se ovim htelo, a to je dodatna motivacija zaposlenog."

Do obaveze plaćanja poreza i doprinosa dolazi ukoliko pre isteka dvogodišnjeg perioda ugovor o radu zaposlenog bude raskinut - bilo sporazumno ili jednostrano od strane poslodavca ili zaposlenog.

"Uz to, ako onaj ko stiče udeo nije lice koje je zaposleno, što je zakonom takođe omogućeno, on će morati da plati pomenuti porez", zaključuje advokat.