Da li ste zreli za (finansijsku) terapiju ili za berzu

Nikada pre nismo toliko razgovarali o novcu kao danas. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, 70 odsto svih malih investitora mlađe je od 45 godina. Ipak, samo polovina njih je finansijski pismena.

Jasno je da stanje na računu ne donosi sreću, ali može li zdrav odnos prema novcu to da učini? Šta znači imati zdrav odnos prema novcu i ko, uopšte, ima takav odnos; da li smo možda svi zreli za finansijsku terapiju i kako vaspitavati decu da bi razumno raspolagala novcem; da li su mali investitori zreli za berzu ili pre za terapiju - o svim ovim pitanjima razgovarali smo sa stručnjacima koji kažu da se finansijska pismenost nalazi na pola puta između psihologije i ekonomije.

Ljudi se, na osnovu odnosa prema novcu, mogu podeliti u četiri psihološka tipa. Možda imate nezdrav odnos prema novcu, a toga niste ni svesni. U tom slučaju, posebno je bitno da znate šta nude finansijske terapije koje se pojavljuju na tržištu i na šta treba obratiti pažnju. Zatim, postavlja se pitanje kako odgajati decu da razviju zdrav odnos prema novcu, postanu finansijski pismena i zašto, uopšte, novac doživljavamo kroz emocije.

U emisiji Zoom in govorili smo o finansijskoj pismenosti i spoju psihologije i ekonomije. Konkretne primere iz prakse, najčešće greške investitora, odnos između malih investitora, nivo finansijske pismenosti i berzi, kao i ideje za investiranje, predstavila je Ana Vujašinović iz kompanije Triglav Skladi. O odnosu prema novcu i psihologiji govorio je Žan Lep, docent na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani i iz Centra za primenjenu epistemologiju Pedagoškog instituta.

S obzirom na sve veću pojavu finansijskih terapija na tržištu, ceo razgovor sa njim objavljujemo u nastavku, dok emisiju možete pogledati u priloženom video-snimku.

- Koje psihološke tipove ličnosti u vezi sa novcem poznajemo i kakav je njihov odnos prema novcu?

Postoji, naravno, više različitih tipologija. Jedna od njih, koja se koristi i u nekim vrstama finansijske terapije, kaže da postoje četiri tipa ljudi, koji se oblikuju na osnovu određenih formativnih iskustava, na primer iz detinjstva, ili na osnovu međugeneracijskog prenosa stavova, odnosa prema novcu i šireg kulturnog okruženja.

Jedan od tih tipova su osobe koje izbegavaju novac, koje ga doživljavaju kao nešto prljavo, nešto što kvari ljude. Za njih je karakteristično da ne žele da razgovaraju o novcu i da se bave svojim finansijskim stanjem. Zbog toga često ne upravljaju novcem na najbolji način, ponekad ga i troše samo da ga se reše. Ovo je naročito tipično za one sa nižim socio-ekonomskim statusom, možda sa slabijim obrazovanjem i manje finansijskih sredstava. Oni, zatim, formiraju uverenja da će ih novac pokvariti i da su bogati pohlepni i žele da naude drugima.

S druge strane, imamo ljude koji novac izuzetno cene. Njima se čini da je novac izvor životne sreće. Treći tip ljudi novac vidi kao način da gradi svoj društveni imidž, odnosno da im novac donosi status i poštovanje. Obe ove grupe žele sve više novca. Problem je u tome što, iz psiholoških istraživanja, znamo da novac sam po sebi ne donosi sreću, i kada dostignemo određeni nivo prihoda u domaćinstvu, sreća se ne povećava, već zavisi od drugih faktora.

Četvrti tip je preterano pažljiv prema novcu, što može voditi do zdravih finansijskih odluka. Dakle, ti ljudi su promišljeniji u svom finansijskom ponašanju, ali s druge strane mogu biti stalno zabrinuti. Čini im se da je svaka odluka koja ne donese željeni ishod katastrofalna, što može voditi ka nižem nivou blagostanja ili lošijem mentalnom zdravlju.

- Kako na osnovu ovih tipova oblikovati zdrav odnos prema novcu i koje bi osobine pojedinci koji pripadaju ovim tipovima trebalo da imaju da bismo mogli govoriti o zdravom odnosu?

Ako polazimo samo od ovih tipova, lako možemo naići na problem, jer ti tipovi mogu voditi ka određenim oblicima dobrog ili lošeg finansijskog ponašanja. Dakle, promišljeno upravljanje novcem ili preterano promišljeno upravljanje i odlaganje (donošenja odluka) su prilično slične manifestacije ponašanja, ali vode ka različitim ishodima. U okviru ovog pravca finansijske terapije, koji pretpostavlja ova četiri tipa, reklo bi se da je neophodno istražiti odakle potiče naš odnos, odnosno naša uverenja ili obrasci, i potrebno uvesti promenu. Ne menjati same obrasce, jer ne možemo promeniti prošlost, već naš odnos prema njima. Ili pak treba da oblikujemo nova uverenja.

Kada dođemo do uverenja, to se uklapa u šire ideje o tome šta je finansijska pismenost. Savremeni modeli kažu da je to, zapravo, stalni proces. Dakle, finansijska pismenost nije nešto što se postigne i ima zauvek. Ona prevazilazi tradicionalno shvatanje da je finansijski pismen onaj koji nešto zna. Finansijska pismenost uključuje znanje i razumevanje. Na primer, vezano za to kako funkcionišu kamate, kako rade različiti finansijski instrumenti..

Nije reč samo o odnosu već i o ličnim osobinama, odnosno sposobnosti samokontrole i orijentaciji ka budućnosti, jer zdravo finansijsko ponašanje neretko podrazumeva odlaganje zadovoljenja trenutnih želja i potreba. Treći važan deo su finansijske veštine, što znači da ljudi imaju iskustva sa određenim finansijskim instrumentima i finansijskim upravljanjem, i da na osnovu svog znanja i uverenja znaju da izaberu prave obrasce ponašanja.

Depositphotos

- Finansijska terapija je trenutno aktuelna na tržištu. Šta treba da znamo o tome, ko bi trebalo da se bavi time i kako, a ko bi trebalo da potraži pomoć?

Pitanje je šta finansijska terapija, zapravo, jeste. Kada govorimo o terapiji ili različitim vrstama psihoterapije, mnogi bi finansijsku terapiju razumeli kao jednu vrstu psihoterapije. Na tržištu postoji mnogo pružalaca usluga koji nude usluge koje stručnjaci možda ne bi nužno prepoznali kao psihoterapiju.

Evo i jednog primera: savetovanje može biti finansijsko, a može biti i psihosocijalno. Možda se ne bavimo rešavanjem dubljih problema, već problemom koji je ovde i sada, i nudimo određene strategije.

- Koje sve aspekte finansijske terapije treba sagledati?

Kada govorimo o finansijskom savetovanju, opet smo na području finansija. S druge strane, terapija se fokusira i na nečiju prošlost, na menjanje dubljih obrazaca i - ako zamislimo terapiju kao lečenje kroz razgovor - postoji niz metoda koje mogu ili moraju biti kvalifikovane kao terapija. Finansijska terapija u ovom klasičnom, psihološkom smislu bila bi istraživanje odakle potiču naša uverenja i odnos, i njihova promena. Dakle, menjanje trajnih obrazaca mišljenja i procenjivanja koji vode ka boljem ponašanju. Finansijska terapija se bavi i rešavanjem eventualnih neprijatnih osećanja ili psiholoških problema povezanih sa novcem, kao i nedostatkom novca koji može dovesti do stresa i različitih psiholoških poteškoća, za koje su najstručniji psiholozi i psihoterapeuti. Kada govorimo o savetodavnom aspektu finansijske terapije, odnosno o tome kako bolje upravljati novcem, tu su stručnjaci sa finansijskim i ekonomskim obrazovanjem, koji možda nisu toliko osposobljeni da menjaju i psihološke sadržaje.

- Finansijska pismenost je važna tema u društvu, ali kako uopšte pristupiti tome i kako menjati obrasce, između ostalog i tako da decu vaspitavamo da kao odrasli imaju zdrav odnos prema novcu?

Konsenzus je da bi obrazovanje o novcu trebalo početi što ranije, a savremena psihološka literatura, koja pristupa finansijskoj pismenosti iz različitih uglova, kaže da nije dovoljno samo naučiti decu u školi da računaju kamate na kamatu, već je važno da u porodicama deca dobiju priliku da raspolažu novcem, na primer kroz džeparac.

U ispitivanim modelima, roditelji su važan izvor finansijske socijalizacije koja vodi ka finansijskoj pismenosti. Važno je koliko su roditelji eksplicitno učili decu o nekim stvarima, koliko su to radili implicitno, da li su bili dobar primer u finansijskom ponašanju, da li su imali zdravu meru kontrole nad time kako deca troše novac i da su ih usmeravali ka boljim finansijskim odlukama. To doprinosi ne samo znanju, već i boljim stavovima koji potom vode ka zdravom ponašanju.

Važno je naglasiti da se u psihologiji ne bavimo time šta je dobra finansijska odluka u ekonomskom smislu, već pre svega u psihološkom smislu. Zdravo finansijsko ponašanje je ono koje zadovoljava potrebe čoveka ili vodi ka dobrim psihološkim ishodima, kao što je finansijsko blagostanje. Ovo je jedna od tema koje se intenzivno istražuju poslednjih godina. U tom procesu nailazimo i na dilemu da li su očekivanja realna ili ne. Ako su društvena očekivanja previsoka, nemoguće ih je zadovoljiti i teško je govoriti o zdravom finansijskom ponašanju koje bi, na primer, vodilo do toga da mladi postanu milijarderi - što je, usput rečeno, jedna od češćih želja mladih.

- Zašto želimo da postanemo milijarderi - da bismo imali finansijsku nezavisnost i slobodu, ili zato što bismo želeli da potrošimo te milione?

Razlozi su, verovatno, prilično heterogeni. Odnos prema radu se menja. Sve više se ceni udoban rad, a ne naporan rad, i s tim povezana udobnost koju donosi novac. Poboljšanje životnog standarda, mogućnost putovanja koja postaju sve dostupnija i poželjnija. Utiske o tome šta je dobar život dobijamo na društvenim mrežama, od influensera. Mladi usvajaju te uzore i to za njih postaje standard koji treba dostići. Važan aspekt finansijskog blagostanja je i poređenje sa vršnjacima, a znamo da mladi na internetu influensere doživljavaju kao svoje prijatelje, svoje vršnjake, upoređuju se sa njima, iako ta poređenja često nisu realna, ali žele da žive sličan luksuzan život kao što vide na internetu.

Depositphotos

- Sve više mladih ulazi na berze. Među malim investitorima 70 odsto je mlađe od 45 godina, ali s druge strane samo 50 odsto njih je finansijski pismeno. Koliko je to rizično i da li biste skočili padobranom ako nemate opremu, znanje i tako dalje?

Jedna od oblasti ekonomske psihologije upravo proučava kako ljudi percipiraju novac. Postoje ekonomska pravila i kako ih ljudi vide. U stvarnosti, percepcija rizika je veoma važan aspekt, jer rizike ne doživljavamo realno. Za dobru procenu rizika potrebna su nam ogromna znanja i informacije. U psihologiji važi da što manje znanja imamo, to ga više precenjujemo. Pogledamo nekoliko videa, poslušamo nekog onlajn gurua i činimo se da sada znamo više od drugih. Takođe, kod procene rizika često smo pristrasni – mislimo da je rizik za nas manji nego što bismo ga procenjivali za prijatelja. Fokusiramo se na priče o uspehu, zaboravljamo na one kojima ulaganje nije uspelo, i sve to zajedno deluje kao brz način bogaćenja, sticanja statusa i željenog životnog stila. Možda zbog svega toga procenjujemo rizik kao manji i ipak se odlučujemo na takve investicije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar