Kako je Španija privukla investicije farmaceutskih magova

Velike farmaceutske kompanije poslednjih nedelja oštro su kritikovale države širom Evrope, nazvavši, između ostalog, Veliku Britaniju "neinvestibilnom" i upozorivši da čitav region brzo gubi prednost u odnosu na Kinu.

Ipak, iako se Evropa prilagođava raznim promenama – bilo da je reč o potražnji za kineskom biotehnologijom ili, u poslednje vreme, nastojanju da se udovolji predsedniku SAD Donaldu Trumpu – jedna zemlja dokazala je da još postoji način da se izgradi farmaceutska industrija: pružanjem kompanijama ono što žele.

Španija se našla na vodećoj poziciji u Evropi za klinička ispitivanja time što je omogućila poreske olakšice i efikasan regulatorni proces kojim kompanijama obezbeđuje da se vreme od početka ispitivanja leka do njegovog odobrenja smanji. Prema rečima investitora, kao prednost se ističe i to da se relevantni rezultati iz ispitivanja prikupljaju po nižoj ceni od konkurentnih. 

Ova kombinacija faktora pomogla je da kompanije kao što su AstraZeneca Plc, Novartis AG, Roche Holding AG i druge prošire svoje poslovanje i na Španiju u poslednjih nekoliko godina. Premijer Španije Pedro Sanchez želi da privuče još investicija, pa je početkom ove godine okupio predstavnike kompanija poput Johnson & Johnson, Daiichi Sankyo Co., Eli Lilly & Co. i Sanofi u Palacio de La Moncloa u Madridu na pregovore. 

European Medicines Agency

AstraZeneca je 2023. godine izabrala Barselonu, gde je upravo proširila svoju Alexion diviziju za retke bolesti, za osnivanje novog istraživačkog centra, a kao jedan od razloga otkud baš ovaj grad navode dobar zdravstveni ekosistem i kvalitet života za zaposlene.  

U početku je kompanija obećala investiciju od 800 miliona evra (864 miliona dolara) i otvaranje 1.000 novih radnih mesta od 2023. do 2027. godine. Taj cilj je dostignut već prošle godine, pa je AstraZeneca udvostručila svoj plan i povećala ulaganje na 1,3 milijarde evra. Predsednik AstraZeneca Spain, Rick R. Suarez, izjavio je u februaru da je kompanija na putu da dostigne broj od 2.000 zaposlenih dve godine ranije, što otvara mogućnost daljeg širenja.  

Depositphotos

"Španija je postala ključno tržište za AstraZeneca i širom sveta i u Evropi", rekao je Suarez u intervjuu, ističući značaj "snažne državno-privatne saradnje". Prema njegovim rečima, u pitanju je svojevrsna "ključna promena". 
Vlada Španije je, takođe, omogućila saradnju sa državnim bolnicama startapovima i naučnicima. Gradonačelnik Barselone se takođe uključio u čitav proces, a lokalne vlasti su pomogle novim zaposlenima, koji rade po lokalnim ugovorima o radu, da dobiju zdravstveno osiguranje, stambeni prostor i čak vozačke dozvole.  

Izvršni direktori biotehnoloških kompanija, naučnici i investitori ispričali su za Bloomberg kako su španski zvaničnici pripomogli u privlačenju investicija. Španski mediji su izvestili da Sanofi planira da izabere Barselonu za novi istraživački centar, iako francuska farmaceutska kompanija nije želela da komentariše.  

Konkurencija

Međutim, iako je Španija pokazala da može da pobedi u igri sa nultim zbirom, kad kompanije odlučuju gde će investirati, vladu čekaju problem kad je reč o tome kako zadržati ovu prednost. Farmaceutske kompanije mogu brzo promeniti lokacije svojih poslovanja ukoliko im se pruži povoljnija prilika za to.  

IQVIA

Velika Britanija je to iskusila kada je AstraZeneca ove godine odustala od planova za izgradnju fabrike vakcina zbog nedovoljnog nivoa javnog finansiranja. Mnogi projekti kompanije povezani su sa partnerstvima sa lokalnim vlastima, rekao je izvršni direktor Pascal Soriot. "Jednostavno se dogodilo da nismo dobili podršku." Usred javnih prepirki, novoizabrana laburistička vlada rekla je da je razlika između njene ponude i one koju je AstraZeneca ugovorila sa prethodnom konzervativnom administracijom "izuzetno mala" - i da je kompanija zapravo smanjila svoje planove za istraživanje i razvoj na toj lokaciji.  

Po mišljenju kritičara, to je bio još jedan znak pada Velike Britanije - i primer koliko se brzo trendovi mogu promeniti. Sa počasnog mesta koje je imala pre deset godina, sada Velika Britanija zaostaje po pitanju dostupnosti lekova i kliničkim ispitivanjima, koja se smatraju pokazateljem zdravlja industrije bionauka. Nedavno je tu državu jedna industrijska lobistička grupa označila kao "neinvestibilnu" zbog rastućih troškova.  

Vodeća pozicija  

Španija je krenula suprotnim putem i sada zauzima prvo mesto u Evropi po kliničkim ispitivanjima, sudeći prema podacima istraživačke firme IQVIA. Većina aktivnosti odvija se u Madridu i Barseloni, gde se nalaze bolnice, istraživačke institucije i biotehnološke kompanije.  

Finansiranje je ključni faktor. Vlada nudi poreske olakšice od oko 33 odsto na troškove istraživanja i razvoja za velike kompanije, što je znatno iznad evropskog proseka od 15 odsto, prema Tax Foundation Europe.  

Isto tako, postoje i poreske olakšice za zaposlene koji se sele u Španiju, uključujući tzv. Bekamov zakon, nazvan po bivšoj zvezdi Real Madrida Davidu Beckhamu, koji omogućava strancima da plaćaju niži porez na dohodak tokom određenog perioda.  

Za manje kompanije, poput Oxolife koja se bavi fertilitetom, država čini oko 50 odsto njihovog finansiranja, rekla je izvršna direktorka Agnès Arbat za Bloomberg. Dodaje da je Španija takođe jedna od najpovoljnijih zemalja u Evropi za klinička istraživanja i znatno je jeftinija od Nemačke ili Francuske.  

Španija je prva članica EU koja je usvojila regulativu Unije o kliničkim ispitivanjima, što ju je učinilo konkurentnijom, rekao je Oscar Salamanca, predsednik Španskog udruženja ugovornih istraživačkih organizacija. Na primer, od podnošenja dokumentacije za odobrenje do početka lečenja prvog pacijenta potrebno je tri do četiri meseca, u poređenju sa najmanje šest meseci u drugim zemljama. 

European Medicines Agency

Nekoliko rukovodilaca ističe kako konkretno Barselona pruža razne prednosti po kompanije. Belgijska naučnica Valerie Vanhooren došla je iz ličnih razloga, ali je brzo prepoznala poznate prednosti: dobre bolnice, državnu podršku i vrhunsko istraživanje.  

Izvršna direktorka biotehnološke kompanije Ona Therapeutics rekla je da je proboj njene firme došao zahvaljujući imejlu iz obližnje bolnice Hospital Clinic de Barcelona, koja je imala uzorke za potencijalnu metu leka, ali joj je bila potrebna pomoć u razvoju tretmana.  

Sara Secall, generalna partnerka u investicionom fondu Inveready, rekla je da se bionaučni sektor veoma promenio u poslednjih deset godina. Dok su ranije samo lokalni investitori pokazivali interesovanje, Španija je sada "konačno zauzela svoje mesto na mapi", istakla je.  

Izazovi  

Španski ministar zdravlja Javier Padilla rekao je da je ključ za rast industrije bionauka te države njen javni zdravstveni sistem. Iako njime upravlja 17 regionalnih vlada, ovaj zdravstveni sistem je jedan od najintegrisanijih u Evropi i pozicionira Španiju među 10 najboljih zemalja u svetu po kupovini lekova. 

"Nije to zemlja koja nudi visoke marže, ali ima veliki obim", rekao je. To je čini privlačnom farmaceutskim kompanijama, dok istovremeno daje vladi i pregovaračku moć.  

Međutim, iako je Španija povećala sredstva za ispitivanja i razvoj za više od 50 odsto između 2017. i 2023. godine, još troši manje u odnosu na BDP Nemačke, Velike Britanije i Danske. Recimo, danska kompanija Novo Nordisk A/S ostvarila je ogroman profit zahvaljujući svom leku za mršavljenje "ozempic", što je podstaklo ekonomski rast i razvoj biotehnološkog sektora.

Španija, s druge strane, zaostaje za konkurentima poput Nemačke, Švajcarske i Francuske u primeni odobrenih lekova, kaže Salamanca, i navodi da vlada često odugovlači s procesom kako bi izbegla dodatne troškove.

"Ako ste pacijent koji učestvuje u kliničkom ispitivanju, dobićete najnoviji lek", rekao je. "Ali ako odete na redovan lekarski pregled, možda za taj lek još ne postoji određena cena za refundaciju, pa ne možete da ga dobijete."

Vlada nastoji da reši neke od ovih problema, kaže Padilla. Radi sa kompanijama poput Johnson & Johnson na sistemima finansiranja, a razmatra i načine za povećanje ulaganja u osnovna istraživanja. Takođe planira da ubrza proces uvođenja novih lekova.

Pitanje je da li će španski uspon biti održiv, uzevši u obzir rastuće izazove, poput privlačnosti neiskorišćenog naučnog potencijala u Kini ili potrebe farmaceutske industrije da se prilagodi Trumpovim carinskim politikama. AstraZeneca je, na primer, nedavno najavila otvaranje novog istraživačkog centra u Pekingu vrednog 2,5 milijardi dolara.

Sanchezov sastanak s liderima farmaceutskih kompanija u februaru bio je nastavak sličnog susreta iz 2022. godine - pasivnost nije opcija ako premijer želi da nastave da ulažu u Španiji.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar