Nove svetske prilike mogle bi da poguraju M&A aktivnosti u Srbiji

Deluje da je tržište isprva reagovalo prilično dobro na reizbor Donalda Trumpa za američkog predsednik, kaže osnivač i vlasnik konsultantske firme East Side Financial Advisory (ESFA) Dragan Bosiljkić, dodajući da je to bilo ispraćeno generalno boljim makroekonomskih uslovima, uključujući smanjenje referentnih kamatnih stopa u nekim delovima sveta. Evropska centralna banka (ECB) krajem prošlog meseca spustila je troškove zaduživanja za 25 baznih poena.

 

Sa prošlogodišnjim zamahom spajanja i akvizicija (engl. mergers and acquisitions - M&A) na svetskom nivou, posmatrači tržišta se ovih dana pitaju kakva će kretanja na tom polju usloviti dolazak nove američke administracije. Utisak je da većina očekuje da će povratak starog-novog američkog predsednika postaviti plodno tlo za više M&A transakcija. To bi moglo povoljno da se odrazi na Srbiju, ali i ceo Adria region, smatra sagovornik Bloomberg Adria TV.

"Najave carinskih ratova i tarifnih problema šalju talase nepoverenja na tržište, ali zasad deluje da će ono biti stabilno i u porastu i sledeće godine. Optimizam investitora globalno je veliki, to se može videti i kroz rast transakcija u prošloj godini, koji je globalno bio otprilike 15 odsto veći u odnosu na 2023. i vidimo ubrzanu ekonomsku aktivnost i aktivnost M&A transakcija ove godine kod nas", rekao je Bosiljkić za Bloomberg Adria TV.

Izveštaj o izgledima za M&A u 2025. jedne od vodećih svetskih bankarskih grupacija Goldman Sachs pokazuje da prekogranična M&A počinju da se oporavljaju, a za tekuću godinu predviđaju da će sklapanje takvih poslova nastaviti da raste, kako kažu, "i po dubini i po širini".

"U okviru šireg porasta aktivnosti u regionu Evrope, Bliskog istoka i Afrike (EMEA), tokovi između SAD i Evrope zabeležili su najjači zamah - čineći 44 odsto obima, uključujući i poslove kao što je predložena prodaja britanske kompanije za pakovanje DS Smith američkoj kompaniji International Paper Co. za 9,8 milijardi dolara", navodi se u publikaciji.

Ugovaranje takvih poslova ne donosi uvek pozitivne rezultate na berzi

Međutim, M&A aktivnosti ne impresioniraju berzu kao što je to bilo ranije, naročito početkom dvehiljaditih, pa vesti o takvim aktivnostima u nekim slučajevima čak dovode i do pada akcija kompanija.

Bosiljkić navodi da ne smatra da i dalje relativno visoke kamatne stope previše utiču na zabrinutost ulagača u tom pogledu, već da su profesionalni investitori i M&A stručnjaci dosta iskusniji nego ranije i s velikim oprezom posmatraju M&A (naročito one gde je vrednost ugovora velika), iz nekoliko razloga.

Prvenstveno, veliki je broj neuspešnih akvizicija, to jest kompanija koje ne napreduju nakon akvizicije zbog, recimo, neusklađenih korporativnih kultura, neuspele integracije ili loših međuljudskih odnosa. Dosta široke procene govore da je od 30 do 70 procenata tih kupoprodaja neuspešno.

Depositphotos

"Smatram da nijedna od tih statistika nije precizna jer je teško izdvojiti statistički uzorak za analizu, ali investitori znaju da se ne jede sve što leti i vrlo pažljivo gledaju ko kupuje i ulažu u kompanije koje imaju dobar 'track record' prethodnih investicija. Potrebna je velika umetnost menadžmenta da prepoznaju sinergije, dobro ih procene, saberu i sprovedu u realnost nakon akvizicije", kaže Bosiljkić.

Šta donosi Trump

Hoće li doći do carinskog rata i kako će se uvođenje carina odraziti na privredu zemalja kojima se uvode, pitanje je koje muči mnoge. Nedavno je, podseća on, Harvard Business Review izašao sa veoma interesantnom studijom prethodnog carinskog rata Trumpove administracije s Kinom i zaključak je da su u tom ratu obe države izgubile, s tim što je Amerika izgubila više, jer su američki potrošači kupovali robu po višim cenama.

Bloomberg

Svedoci smo odlaganja carinskog rata s Kanadom i Meksikom, ali ako bi došlo do tog scenarija, problem bi imale kompanije orijentisane na izvoz proizvoda i usluga u SAD i pad njihove profitabilnosti i prihoda uticao bi na smanjenje procena vrednosti tih kompanija i verovatno bi demotivisao njihove vlasnike da ih prodaju. S druge strane, ako su takve kompanije zadužene, to bi otvorilo dosta prostora za takozvane špekulativne M&A, smatra Bosiljkić.

Srbija kao 'tihi šampion'

"Broj transakcija u regionu je u poslednje četiri godine stabilan i veći je tridesetak odsto u odnosu na period pre kovida. Imamo stabilno oko 140 do 160 transakcija godišnje. Prošla godina, koja je globalno bila bolja za pomenutih oko 15 odsto, nama je donela neznatan porast u broju sklapanja ugovora. U regionu je taj porast vidljiv samo u Hrvatskoj. Promene na globalnom tržištu stižu malo kasnije kod nas i mislimo da ćemo efekte rasta u 2024. mi u punoj meri videti tek u ovoj godini, ova godina izgleda dosta dobro u tom pogledu", navodi on.

Prema njegovim rečima, Hrvatska, sa ulaskom u evrozonu i Šengen, zabeležila je gotovo dvostruko veći broj transakcija u 2024. u odnosu na 2023.

Na pitanje koji sektori privrede su bili najaktivniji po pitanju M&A, on kaže da se otprilike polovina ovdašnjih transakcija odnosi na proizvodnju robe široke potrošnje i na usluge, kao i na industrijsku proizvodnju i industrijske usluge, dok ostatak čini IT. "Te tri industrije čine 75 odsto sklopljenih sporazuma u našem regionu."

Bloomberg Adria TV

Sektor industrijske proizvodnje i usluga je onaj koji je najviše potcenjen, smatra on. Tu postoji veliki broj inovativnih kompanija koje proizvode i izvoze dobre proizvode, ali su potcenjene zbog geografskog prisustva.

"U okviru samog regiona postoje razlike, ista ili slična kompanija vredeće više u Sloveniji nego u Srbiji, a u Srbiji će vredeti više nego u Bosni i Hercegovini ili Severnoj Makedoniji, ali s većim zasićenjem tržišta centralne Evrope, sve veći broj investicija će se prelivati u te sektore i kompanije u našim zemljama i samim tim će one postati cenjenije. U Hrvatskoj je taj slučaj najočigledniji, a mislimo da je tihi šampion koji će u budućnosti beležiti najveći broj transakcija Srbija", rekao je sagovornik Bloomberg Adria TV.

Optimizam za region u 2025. Bosiljkić bazira na velikom interesovanju investitora usled pada cene kapitala i smanjenja geopolitičkih rizika. Sem toga, investicioni fondovi bi mogli biti aktivniji zbog boljih makroekonomskih uslova, a zanimljivo je da se dešava i tranzicija na području porodičnih kompanija u državama Adria regiona. 

"Naše porodične kompanije su u najvećem broju osnovane devedesetih godina prošlog veka i njihovi vlasnici ulaze u sedamdesete, osamdesete godine i tragaju za rešenjem, za tranzicijom. Vidimo da su osnivači sve češće opredeljeni da potraže odgovor na tržištu za prevođenje njihove kompanije u neki novi život", rekao je prvi čovek ESFA.

Inflacija bi mogla poremetiti planove

Ipak, treba reći da postoje i oni koji veruju da bi Trumpova ekonomska politika mogla da ima suprotan efekat na te aktivnosti, naročito ukoliko dođe do novog rasta inflacije. U evrozoni potrošačke cene u januaru su porasle za 2,5 odsto međugodišnje, u poređenju sa 2,4 odsto koliko je očitano u decembru. Bazna inflacija, koja isključuje cene hrane i energenata, ostala je viša nego što se očekivalo - na 2,7 odsto.

Kada je reč o Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), zvanični podaci za prvi mesec ove godine još nisu objavljeni, a inflacija je u toj zemlji u decembru porasla najviše u devet meseci, usred viših troškova za energente. Indeks potrošačkih cena porastao je za 0,4 odsto na mesečnom nivou i za 2,9 odsto međugodišnje. Bazna inflacija je pala na godišnjem nivou sa 3,3 na 3,2 odsto, dok je na mesečnom porasla za 0,2 odsto.

Ovakvi podaci idu naruku projekcijama američkih Federalnih rezervi (Fed) o manjem broju smanjenja kamatnih stopa ove godine, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.

- U pisanju pomogli Jelisaveta Lazarević i Marko Perožić

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar