.webp){kind=icon}
Hrvatski projekat robotaksija dobio je u četvrtak odobrenje za finansijsku infuziju od Evropske komisije. Ali biće potreban mnogo snažniji finansijski napor da se ova autonomna električna vozila postave na put, posebno ako nameravaju da prate najave da će robotaksi služba u Zagrebu postati komercijalna od 2025. Ipak, postoji mogućnost da proizvođač najbržih automobila na svetu zakasni na tržište gde se atmosfera zahuktava.
Projekat koji je pokrenuo generalni direktor Rimac Groupa Mate Rimac prvobitno je trebalo da bude završen do kraja 2023. godine, ali je produžen do kraja 2024. godine, a kako se sada čini, ni do tada neće biti prikupljena sva sredstva potrebna za razvoj. Naravno, jasno je da se razvoj odvija u fazama i da ne treba sav kapital da se ulije odjednom, ali je pitanje da li će tako skorašnji rok i tako velika suma potrebna za realizaciju projekta ipak ometati njegov napredak.
U saopštenju za javnost koje je u četvrtak stiglo na adrese redakcija uz vest da je Evropska komisija odobrila izdvajanje 179,5 miliona evra za Project 3 Mobility, najavljeno je da će Project 3 Mobilityju uložiti još najmanje 350 miliona evra sopstvenih sredstava pre izlaska na tržište. Kako su saopštili iz te kompanije, deo tog novca su već prikupili od privatnih investitora, a ostatak će stići u naredne dve godine.
Opširnije
Rimac: Još pišemo prvo poglavlje, nije vreme za IPO
"Sve bih uradio drugačije. Moji investitori uložili su više od milion evra u moje obrazovanje, tako da je ono dosta dobro."
19.05.2023
Rimac osniva kompaniju za razvoj revolucionarnih baterija
Beterija će, uz smanjenje gubitaka energije do 50 odsto, zauzimati 40 odsto manju površinu.
04.05.2023
Projekat, koji se u javnoj raspravi naziva "Robotaksi", sveobuhvatan je, uključujući razvoj autonomnog električnog vozila, specijalizovane infrastrukture i platforme za upravljanje uslugama. U Hrvatskoj je u sklopu njega planirana izgradnja fabrike za masovnu proizvodnju autonomnih električnih vozila. Odobreni grant će pokriti oko 45 odsto prihvatljivih troškova, a ukoliko projekat bude uspešan i ostvari dodatni prihod, kompanija će morati da vrati deo granta Hrvatskoj zbog takozvanog mehanizma povrata novca.
"Ako bude uspešan, taj bi se model gradske mobilnosti mogao proširiti na druge gradove EU", pojasnili su iz Evropske komisije koja takođe računa na Rimčevu ekipu jer se savršeno uklapa u briselsku digitalnu i zelenu agendu.
Možda se uvođenje usluge robotaksija na zagrebačke ulice može činiti kao naučnofantastični scenario, ali to zapravo nije tako. Brzina je tu prilično bitna jer je svetska konkurencija nemilosrdna. Ako svetski igrači krenu u ekspanziju, napori Rimčevog tima u osvajanju evropskog tržišta moraće biti još i veći.
'Uberizacija' robotaksija
Iako se događa na drugom kraju sveta, za zagrebačku kompaniju je i te kako bitna ove nedelje objavljena vest da Waymo i Uber udružuju snage. Googleova autonomna vozila Waymo, koji trenutno u Finiksu imaju najveću mrežu autonomnih vozila u svetu, ušli su u strateško partnerstvo s Uberom, pa se očekuje da će do kraja godine u tom američkom gradu raditi zajedno.
Korisnici Ubera moći će da koriste usluge samovozećih automobila Waymo za usluge prevoza i za dostavu hrane pri korišćenju aplikacije Uber Eats. Vožnje će se moći da naruče i aplikacijom Waymo One. Podsetimo, Waymova mreža u Finiksu proteže se na 290 kvadratnih kilometara.
Pokaže li Waymo da ima kapaciteta za brzinsko širenje gradovima gde je Uber prisutan, biće to robotaksi pandemija koja će ozbiljno pretiti zagrebačkim inovatorima u širenju na evropsko tržište.
Na američke ulice ambiciozno je izmilio i Cruise, robotaksi u većinskom vlasništvu General Motorsa, koji je ovih dana objavio da usluge širi na još dva američka grada, Hjuston i Dalas.
Cruise će za početak prevoziti zaposlene i imaće vozača za svaki slučaj, a potom će postati dostupan i javnosti. Kad automobil postane uistinu autonoman, naplaćivaće vožnje, objasnila je kakav je plan za nova dva grada portparolka te kompanije. Podsetimo, u San Francisku se od juna prošle godine prevoz Cruiseom naplaćuje. Usluge prevoza nude se i u Ostinu, gde su vozači prestali biti u taksiju svega nekoliko meseci nakon dolaska u grad, a priprema se teren da se ponude i u Finiksu.
Većina od 300 Cruiseovih samovozećih taksija vozi u San Francisku, a kompanija ima strateški cilj do 2025. godine, kada bi hrvatski robotaksiji trebalo tek da izađu na tržište, da ostvaruje prihod od milijardu dolara.
General Motors (GM) na razvoj te tehnologije godišnje izdvaja dve milijarde dolara, što samo pokazuje s kakvom se opakom konkurencijom takmiči zagrebačka kompanija. GM to ne čini iz znatiželje, naumio je do 2030. godine na samovozećem automobilu da ostvaruje 50 milijardi dolara prihoda, što je ključan faktori u ostvarivanju cilja konglomerata da prihode dotad udvostruči na 240 milijardi dolara.
Milionske vožnje
Na drugoj strani sveta, Baiduova robotaksi usluga Apollo Go u martu je dobila dozvolu da vozi u kineskoj metropoli. Osim Pekinga, Apollo Go već nudi autonomne vožnje stanovnicima Vuhana i Čongkinga. Prošlog leta imala je milion autonomnih vožnji, a samo u januaru ove godine taj broj je premašilo dva miliona vožnji.
Baidu je do pre nekoliko godina bio poznat samo kao kineski pretraživač, ali od tada se fokusirao na električna vozila, veštačku inteligenciju i tehnologije autonomne vožnje. Apollo je otad sklopio stotinu partnerstava s raznim proizvođačima i dobavljačima u automobilskoj industriji poput Toyote, Forda i Volkswagena.
Među glavnim konkurentima na globalnom tržištu robotaksija je i AutoX, kompanija koja je druga na svetu nakon Cruisea dobila dozvolu za rad u Kaliforniji. Sa svojom flotom prisutni su i u Šendženu, Šangaju, Gaungdžou i Pekingu.
Matu Rimca često nazivaju hrvatskim Elonom Muskom, ali čini se da ga i taj američki milijarder prestiže. Investiciona kompanija Ark Invest objavila je da bi prvi potpuno autonomni robotaksiji iz fabrika Tesle mogli ugledati svetlost dana već ove godine.
Procena kada bi Tesla mogla da stavi robotaksije u komercijalnu upotrebu | Ark Invest
Ark Investment Management Cathie Wood procenjuje i da će cena akcije Tesle do 2027. biti dve hiljade dolara, to je najveća ciljana cena na Wall Streetu, a sve to zahvaljujući uverenju investicione kompanije da su robotaksiji budućnost. Prema njihovim projekcijama, autonomni prevoz će Tesli 2027. godine doneti četiri biliona dolara prihoda i povećati vrednost kompanije za 14 biliona dolara. Ark, naime, predviđa da će platforma za autonomnu vožnju biti zaslužna za 67 odsto od 6,1 biliona dolara, koliko smatraju da će dotad biti tržišna kapitalizacija Tesle.
Dok govorimo o pustim dolarima, osvrnimo se na trenutak na poslovanje Project 3 Mobilityja u kojem je, prema podacima Fine, trenutno zaposleno 57 ljudi.
Prošle godine su imali prihod od 231 hiljade evra, čime su im prihodi porasli za 991,80 odsto. Naime, u 2021. prihod se kretao oko 21 hiljadu evra. S godinama i povećanim ulaganjima rastao je i gubitak koji se usedmostručio od osnivanja kompanije do prošle godine, kada je iznosio 7,5 miliona evra.
Iako nedostaje bar još po tri nule ovim iznosima da bi se mogli meriti s globalnim rivalima, ali Rimac je već pokazao da može uspeti iako je u nepovoljnijem položaju. U ovom je projektu deo njegovog tima s kojim je već učinio prve poslovne korake u Rimac Automobilima. Uz njega, Project 3 Mobility osnovali su 2019. godine nekadašnji glavni dizajner Rimac Automobila Adriano Mudri i Marko Pejković koji je u toj kompaniji bio direktor za strategiju.
Njima su se postupno pridruživali i ulagači – Kia, Infinum, Rimac Group, Abdul Latif Jameel General Technology Ventures Company, Al-Attiyah Abdulaziz Mohd i Neurone Holdings, koji je u julu prošle godine uložio 30 miliona evra u Rimac Grupu.
