Duga senka Feda pada na ECB posle prvog rezanja kamata

Evropska centralna banka (ECB) insistira na tome da ne prihvati nikakve naznake od Federalnih rezervi (Fed) o tome kada treba da počne da smanjuje kamatne stope. Međutim, njen kasniji pravac bi ipak mogao biti oblikovan onim što se dešava u SAD.

Trendovima koji pokreću najveću svetsku ekonomiju obično ne treba mnogo da se preliju na druge regione, utičući na uslove finansiranja i devizne kurseve praktično odmah, a potom i na inflaciju, trgovinu i druge pokazatelje. Dakle, kreatori politika u drugim svetskim regionima ne mogu istinski da izbegnu poziciju Feda, kada procenjuju sudbinu svojih ekonomija.

Za zvaničnike ECB, koji će se okupiti sledeće nedelje kako bi razgovarali kada i koliko brzo da povuku svoje agresivno monetarno pooštravanje, to znači da budnim okom motre na SAD, čak iako nastave da ističu da će sami krčiti svoj put.

"ECB apsolutno može da krene ispred Feda", rekao je Piet Christiansen, glavni strateg u Danske Banku. "Pretpostavka da se politike razilaze na duže vreme – recimo, devet meseci i više – teže je zamisliti, jer će se na kraju sve što pokreće odluke u Fedu preliti na Evropu i uticati i na zonu evra", dodao je Christiansen.

Zvaničnici sa predsednicom ECB Christine Lagarde na čelu počeli su da pripremaju tržišta za početno smanjenje kamata 6. juna, pošto pritisci na cene brzo popuštaju.

Dok su se snažno suprotstavljali ideji da budu u skladu sa odlukama predsednika Feda Jeromea Powella nisu se obavezivali na ono što se dešava nakon prvog koraka, tvrdeći da će ekonomski podaci presuditi.

Bloomberg Chartmaker

 

Evropa se ipak oporavlja

Trgovci se klade da će ECB ove godine najverovatnije imati četiri smanjenja, a ostaju u nedoumici da li će Fed smanjiti stope dva ili tri puta, nakon što je Powell u sredu ponovio kako ne žuri sa tim da počne da smanjuje troškove pozajmljivanja.

Više od dve godine od početka ciklusa povećanja stopa, pod palicom Powella, američka ekonomija se pokazala kao izuzetno otporna, a poslodavci i dalje snažno zapošljavaju radnike. Takva dinamika bi, ako se održi, mogla da podrži evropsku ekonomiju, koja je zimus jedva izbegla recesiju.

"Što se tiče inflacije, prerano je reći da li su poslednja očitavanja više od iskakanja", rekao je Powell u sredu, držeći govor na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji. "Ne očekujemo da će biti prikladno da snizimo našu referentnu stopu, sve dok ne budemo imali veće poverenje da se inflacija kreće održivo nadole prema dva odsto." 

Nedavni izveštaji su pokazali znake oporavka u Evropi, pri čemu menadžeri nabavke vide rast u skorije vreme, a poslovno poverenje je takođe poraslo. U međuvremenu, inflacija u evrozoni, od 20 zemalja, usporila je više nego što se očekivalo u martu, tako da se na trenutnom nivou od 2,4 odsto približava cilju ECB. 

Bloomberg Economics predviđa da će povećanje potrošačkih cena usporiti na ispod dva odsto već u avgustu i u proseku samo 1,4 odsto u 2025. Prognoza ECB predviđa stopu od dva odsto sledeće godine.

"Pošto je ranije pogrešio u pogledu uticaja pritiska troškova, Savet guvernera će postupati oprezno, kako bude tekao ciklus popuštanja", napisao je vodeći evropski ekonomista Jamie Rush u belešci. Ipak, on smatra da je "još uvek razumno očekivati dublje smanjenje kamatnih stopa ove godine". On predviđa četiri koraka (smanjenja) za četvrtinu poena, spuštajući kamatnu stopu na tri odsto.

ECB je, inače, u prošlosti dokazala da može da odstupi od Feda: kada je smanjila stope u decembru 2015. i ponovo u martu 2016, Američka centralna banka je krenula u trogodišnji period povećanja. Švajcarska narodna banka je već utabala put u tekućem ciklusu, sa neočekivano sniženim troškovima zaduživanja u martu, i sa ciljem da spreči rast franka.

Bloomberg

Ekonomisti nisu saglasni oko toga kakav bi bio ukupni efekat odstupanja u odlukama i stavovima između ECB i Feda.

Neki tvrde da bi agresivnije ublažavanje evrozoni moglo doneti veće inflatorne pritiske: niži troškovi zaduživanja u odnosu na SAD mogli bi da oslabe jedinstvenu valutu i ​​predstavljaju dodatni rizik zbog viših uvoznih cena.

Međutim, bivši glavni ekonomista ECB Peter Praet upozorava da strože sprovođenje politike Feda od onoga što se očekivalo, može dovesti do većeg prigušujućeg efekta na evropsku ekonomiju i može podstaći zvaničnike u Frankfurtu da smanje kamate više nego što bi inače spustili.

"Postoji realan rizik da će očekivanja o smanjenju stopa biti razočaravajuća, što će rezultirati strožim finansijskim uslovima širom sveta", kaže Praet. "Na kraju, ne bi trebalo da ECB isključi potrebu za agresivnijim smanjenjem kamatnih stopa", navodi on.

S druge strane, investitori se već pripremaju za gubitke kada je reč o evru. Na tržištu opcija, u protekloj nedelji je bilo dvostruko više ugovora koji su negativni u odnosu na evro, nego što je bilo pozitivnih, prema podacima Depository Trust & Clearing Corporationa.

Neki trgovci se klade da će evropska valuta pasti na 1,05 dolara, sa oko 1,08 dolara od srede. Probijanje tog nivoa moglo bi da dovede u obzir izglede za paritet evra i dolara, prvi put od 2022. godine.

"ECB će nadmašiti ne samo Fed već i većinu drugih centralnih banaka Grupe 10", rekao je Valentin Marinov, šef strategije za trgovanje valutama Grupe 10 u Credit Agricoleu, navodeći slabije izglede za rast bloka i smanjenje inflacije.

Dok su zvaničnici ECB možda oprezni zbog pada jedinstvene valute, Lena Komileva, glavni ekonomista u G Plus Economicsu tvrdi da će evrozona možda morati da pribegne smanjenju stopa.

"Ako Fed uskoro ne smanji stope", kaže ona, "onda će ECB morati da smanjuje i smanjuje (stope) sve više, nego što bi to inače radila, u nastojanju da izbegne nepotrebnu recesiju".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar