U celoj Adria regiji osnovni pokazatelji ukazuju na negativne tendencije kada je reč o trgovini na malo, smatraju analitičari Bloomberg Adrije. Razlog za to vide u smanjenju potrošnje nakon jake turističke sezone, racionalizaciji kupovine zbog visokih cena i neizvesnosti o dužini trajanja visoke inflacije, kao i u pooštravanju standarda za odobravanje kredita u bankama.
Podaci tima analitičara Bloomberg Adrije pokazuju da skoro sve zemlje beleže blagi realni rast u sektoru trgovine na malo, ali da se primećuje usporavanje uzrokovano visokom inflacijom. S druge strane, inflacija je nominalno pogurala brojeve, što je doprinelo rastu vrednosti prometa u trgovini.
U Bosni i Hercegovini promet trgovine na malo, izuzev trgovine motornim vozilima i motociklima, u julu beleži realni mesečni rast od 3,8 odsto i godišnji rast od 9,6 odsto. Nominalno je promet za 18 odsto veći u odnosu na prethodnu godinu, međutim, zabeležen je mesečni nominalni pad od 0,1 odsto. To pokazuje da obim visokih cena utiče na ovaj sektor.
U julu promet prehrambenih proizvoda beleži realni rast od 2,3 odsto, neprehrambenih proizvoda od 15,7 odsto i motornih goriva od 5,5 odsto.
"Rast prometa pogurala je bosanskohercegovačka dijaspora koja u BiH dolazi tokom letnjih meseci, što dovodi do povećanja prometa u trgovini na malo i u ugostiteljstvu, te snažna kreditna aktivnost, čemu u prilog govori podatak da je potražnja za potrošačkim kreditima u junu zabeležila godišnji rast od 4,1 odsto. Takođe, na rast su uticali i oporavak potrošačkog raspoloženja nakon ukidanja kovid mera, kao i smanjenje nezaposlenosti. Ipak, s druge strane, smanjenje realne neto plate ima negativan učinak na potrošnju", smatraju analitičari.
Rast u Sloveniji 0,2 odsto u julu
Trgovina na malo u Sloveniji u julu je zabeležila realni rast od 0,2 odsto u odnosu na prethodni mesec, gurajući godišnju stopu rasta na 25,1 odsto. Nominalno, promet trgovine na malo je na godišnjem nivou veći za 48,7 odsto, a na mesečnom nivou za 3,1 odsto.
Inflacija i rast cena odigrali su važnu ulogu kada je reč o nominalnom rastu, što je rezultiralo povećanjem prometa ne samo količinski, nego i s aspekta ukupne vrednosti.
Najveći godišnji rast u Sloveniji beleži prodaja motornih goriva, i to realni godišnji rast od 75,8 odsto i nominalni od 133 odsto. Trgovina na malo neprehrambenim proizvodima beleži realni godišnji rast od osam i nominalni od 133,6 odsto.
Faktori koji su uticali na rast maloprodaje u Sloveniji ogledaju se u potrošnji novca koji su domaćinstva uštedela tokom pandemije, rast kreditiranja i smanjenje stope nezaposlenosti, koja je na najnižem nivou (5,5 odsto) u poslednjih 10 godina. Takođe, u prvoj polovini 2022. godine ostvareno je šest miliona noćenja turista, što je za 4,3 miliona više u odnosu na prethodnu godinu.
Realni pad u Hrvatskoj
U Hrvatskoj nije došlo do realnog rasta prometa u maloprodaji, promatramo li poslovne subjekte kojima je trgovina na malo pretežna delatnost, međutim visoke cene doprinele su boljim rezultatima trgovaca. Tako je u Hrvatskoj u julu zabeležen mesečni realni pad prometa u maloprodaji od 0,5 odsto. Nominalno je promet mesečno veći za 0,3 odsto i godišnje za 15,3 odsto. Promet neprehrambenih proizvoda je realno veći za 4,6 odsto u poređenju s godinom ranije, dok je u istom periodu promet motornih goriva zabeležio realni rast od 23,7 odsto.
"Potrošačka aktivnost je umerena u poređenju sa Slovenijom, na šta je uticao pad stope nezaposlenosti, porast gotovinskih zajmova i snažan oporavak sektora turizma koji je u prvoj polovini ove godine zabeležio rast od 152 odsto u odnosu na prethodnu godinu", navode analitičari Bloomberg Adrije.
U Srbiji realan rast od četiri odsto
Inflacija i rast cena i u Srbiji su odigrali ključnu ulogu kada je reč o nominalnom rastu prometa u sektoru maloprodaje, te je tako zabeležen godišnji rast od 22,1 odsto i mesečni od 2,9 odsto. Realno je promet u julu u odnosu na jun veći za 1,7 odsto, dok je na godišnjem nivou zabeležen realni rast od četiri odsto.
Kao i u Hrvatskoj i Sloveniji, i u Srbiji je najveći godišnji realni rast zabeležen u prodaji goriva, i to od 11,8 odsto i prodaji neprehrambenih proizvoda od 2,5 odsto. Rast plata, jak priliv doznaka iz inostranstva i snažna kreditna aktivnost doprineli su takvim iznosima.
Severna Makedonija beleži realni mesečni rast prometa trgovine na malo od 10,3 odsto, ali je zabeležen godišnji pad od 4,4 odsto. U julu je promet u maloprodaji na godišnjem nivou nominalno porastao za 16 odsto i mesečno za 10,5 odsto.
U julu je u Severnoj Makedoniji zabeležen pad prometa u svim kategorijama, a najviše u sektoru prehrambenih proizvoda - godišnji realni pad od 11,7 odsto. Osnovni uzrok pada prometa leži u padu neto plata, s tim što je jači pad sprečen jakom kreditnom aktivnošću i padom stope nezaposlenosti.
Analitičari Bloomberg Adrije za kraj godine predviđaju da bi Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje će se održati u decembru, zajedno sa sezonom praznika moglo imati pozitivan učinak na prodaju elektronskih uređaja.
Međutim, za narednu godinu naši analitičari nemaju optimistične prognoze kada je reč o sektoru maloprodaje.
"Osnove izgledaju negativno za tržište rada, s obzirom na opšte slabljenje ekonomske aktivnosti, što će vršiti pritisak na plate i nivo zaposlenih. Očekujemo i smanjenje potrošačke moći, jer će rastuća inflacija širom regije uticati na kupovnu moć građana. Takođe, kamatne stope rastu da bi se smanjila privlačnost zaduživanja. Potencijalni negativni rizik mogao bi biti i ponovni rast broja zaraženih, što bi ograničilo fizičku aktivnost kupovine", zaključuju analitičari Bloomberg Adrije.
---Uz pomoć Vladimir Nikoloski---
.webp){kind=icon}
