Analiza BBA: Toksični talas inflacije sve više guši i maloprodaju

Sve snažniji uticaj recesijskog okruženja obeležio je poslednji kvartal 2022. godine širom Adria regiona, a posledice se osećaju i u sektoru maloprodaje.

Koktel usporavanja privredne aktivnosti, pada realnih nivoa plata, sve viših kamata i stalnog rasta cena znatno je redukovao godišnje stope rasta u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj, dodatno produbio pad u Severnoj Makedoniji, a jedino Bosna i Hercegovina (BiH) zasad odoleva.

Hrvatska maloprodaja je u poslednjem tromesečju 2022. zabeležila znatno sporiju godišnju stopu rasta od samo 0,3 odsto u odnosu na prethodna tri kvartala (2,7 odsto u proseku na međugodišnjem nivou), na šta je uglavnom uticao nastavak pada realnog raspoloživog dohotka domaćistava.

Snažno tržište rada (rast zaposlenosti za 2,2 odsto i pad nezaposlenosti za 7,7 odsto, na međugodišnjem nivou), kao ni snažniji turistički rezultati (39 procenata u ukupnim dolascima, 26 procenata u ukupnim noćenjima na međugodišnjem nivou) nisu mogli da kompenzuju pad realnih neto plata (-4,6 odsto međugodišnje, prema podacima za oktobar/novembar 2022).

Indikatori poverenja trgovaca za region

 

Trgovina na malo u Sloveniji u četvrtom kvartalu 2022. realno je porasla za 6,1 odsto međugodišnje (19,7 odsto međugodišnje nominalno), što je osetno usporavanje u odnosu na prosek u prva tri kvartala 2022. od 26,3 odsto. Rast u četvrtom tromesečju uglavnom je bio podstaknut većom prodajom goriva (17,2 procenta na međugodišnjem nivou), a u manjoj meri većom prodajom neprehrambenih proizvoda, isključujući gorivo (2,5 odsto međugodišnje). Prodaja hrane je u istom periodu pala za četiri odsto na međugodišnjem nivou, najviše od početka pandemije, prvenstveno zbog snažnog skoka cena.

BiH je bila jedina zemlja Adria regiona u kojoj se u četvrtom kvartalu međugodišnji realni rast trgovine na malo ubrzao (12,5 odsto) u odnosu na treći kvartal (10,2 odsto). Kao i u ostatku regiona, usporila se u odnosu na prosek prva tri kvartala 2022. od 14,2 odsto na godišnjem nivou. Istovremeno, nominalna stopa rasta u četvrtom tromesečju bila je praktično ista kao u prethodnom kvartalu (18,5 odsto u odnosu na 18,3 odsto). Brža realna stopa rasta u četvrtom tromesečju u odnosu na treće ostvarena je uprkos snažnom rastu cena mnogih proizvoda, što očigledno dolazi kao odloženi efekat privrednog oporavka, i to uz nepostojeće vladine potpore za zaštitu domaćinstava od podivljalih životnih troškova.

Rast trgovine na malo u Srbiji realno je usporio na dva odsto međugodišnje u četvrtom tromesečju prošle godine (19,9 odsto nominalno), nakon prosečnog rasta od 7,3 odsto u prva tri kvartala (22,7 procenata). Prodaja goriva još cveta, iako je blago usporila na 12,1 odsto međugodišnje u četvrtom tromesečju 2022. u poređenju s prosekom od 13,3 odsto u ostatku godine. Zapravo, ako isključimo maloprodaju goriva, maloprodaja bi u poslednjem kvartalu 2022. pala jer su ostale kategorije beležile negativne međugodišnje stope rasta. Prodaja hrane pala je za 0,9 odsto na međugodišnjem nivou u četvrtom tromesečju, beležeći najveći takav pad u poslednjih sedam godina (delimično zbog relativno loše poljoprivredne sezone u 2022).

Indikatori poverenja potrošača za region

 

U Severnoj Makedoniji maloprodaja je bila prilično anemična u celoj prošloj godini. U četvrtom tromesečju realna trgovina na malo pala je za jedan procenat na međugodišnjem nivou (15,6 odsto nominalno), u poređenju s prosečnim međugodišnjim rastom u ostatku godine od 1,5 odsto (17,5 odsto nominalno). Ako izuzmemo goriva, motorna vozila i motocikle, maloprodaja je realno još više potonula (6,2 procenta na godišnjem nivou u četvrtom kvartalu). Maloprodaja hrane konstantno je padala tokom 2022, zabeleživši u poslednjem kvartalu pad od 6,2 odsto na međugodišnjem nivou.

Prema rezultatima istraživanja Business and consumer Evropske komisije, pokazatelji poverenja u maloprodaji u Adria regionu generalno su pozitivni. Nedavni podaci za januar 2023. pokazuju da svi trgovci na malo u regionu objavljuju veće poverenje u poređenju s prosekom 2021 - 2022, zbog popravljenog raspoloženja u poslednjim mesecima. Samo u Sloveniji poverenje pada u odnosu na prethodnu godinu, u korelaciji s padom bruto domaćeg proizvoda od 1,4 odsto (kvartalno) u trećem kvartalu 2022. i slabim prognozama rasta do kraja 2023.

Potrošači ne dele taj optimizam s trgovcima - naprotiv, poverenja potrošača u januaru 2023. bilo je negativno u celom regionu. Generalno je palo u poređenju s prosekom 2021 - 2022, osim za Severnu Makedoniju, gde je zabeležena stagnacija, uglavnom zbog najnižih nivoa poverenja tokom 2021. i 2022.

Kada je u pitanju 2023, analitički tim Bloomberg Adrije ističe da će se stanje u maloprodaji pogoršati zbog visoke stope inflacije, usporavanja tržišta rada, strožih uslova kreditiranja, upitnih turističkih rezultata i pada priliva iz inostranstva.

S druge strane, kao pozitivne aspekte navode velike uštede u regionu koje smanjuju potrebe potrošnje u okruženju pada realnih plata, te očekivani pad nezaposlenosti.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar