Maloprodaju u Adria regionu usporavaju inflacija i skupa energija

Iako trgovina na malo u Adria regionu i dalje beleži rast, inflatorni pritisci na raspoložive dohotke uzeli su danak, pa je realno sektor maloprodaje doveden do putanje usporavanja, navodi se u analizi tima analitičara Bloomberg Adrije.

''Od zemalja regiona, Slovenija je u septembru zabeležila najsnažniji međugodišnji realni rast maloprodaje od 23,9 odsto, praćena znatno slabijim rastom u Bosni i Hercegovini od 9,2 odsto i Srbiji od 5,1 odsto. Hrvatska je zabeležila neznatan rast od 0,4 odsto, dok je pad od 0,7 odsto zabeležen u Severnoj Makedoniji'', navode analitičari Bloomberg Adrije.

 

 

Trgovina na malo u Srbiji u septembru je zabeležila rast od 5,1 odsto, što je značajno u poređenju s avgustom, kada je taj sektor porastao za 3,8 odsto. Najveći godišnji rast od 11,9 odsto zabeležen je u prodaji motornih goriva.

''Vidimo da se rast realne trgovine na malo dalje usporava u četvrtom kvartalu 2022. uglavnom zbog baznih efekata, ali i zbog inflacije. Pozitivan rizik proizilazi iz rasta gotovinskih kredita (dinarskih i deviznih), koji su u septembru zabeležili godišnji rast od 9,1 odsto, ali uz monetarno stezanje očekujemo pad kreditiranja stanovništva'', ističu analitičari.

Dodatni pozitivan faktor rizika je činjenica da je Srbija jedina zemlja u Adria regionu koja uspeva da ostvari realni rast neto zarada i time podržava privatnu potrošnju, navedeno je u izveštaju.

Analiza je pokazala da je, za razliku od ostalih zemalja regiona, u kojima je najveći rast zabeležen u segmentu prodaje motornih goriva, glavni pokretač rasta sektora maloprodaje u BiH prodaja neprehrambenih proizvoda, isključujući prodaju goriva, koja je porasla za 15,6 odsto na godišnjem nivou. Stopa rasta je u septembru bila najniža od marta 2021. godine, što je posledica nedostatka bilo kakve značajnije pomoći građanima opterećenim inflacijom, što je uticalo na pad lične potrošnje.

''S obzirom na to da je BiH u izbornu 2022. godinu ušla bez formirane vlasti na nivou Federacije BiH, razumno je bilo zaključiti da će se trend pada prometa u trgovini na malo odvijati tokom cele godine'', navode analitičari, očekujući poboljšanja, zahvaljujući odluci visokog predstavnika Christiana Schmidta, koja bi trebalo da ubrza formiranje vlasti na nivou FBiH, mada se značajniji efekti takvih odluka mogu očekivati tek u drugom kvartalu 2023. godine.

Ipak, za poslednji kvartal ove godine očekuju da će stopa rasta i dalje biti pozitivna, s obzirom na značajnu količinu doznaka iz inostranstva, visok rast gotovinskih kredita od 9,2 odsto na godišnjem nivou u septembru i povoljan trend na tržištu rada.

Visoka stopa rasta prodaje motornih goriva od 66,7 odsto u Sloveniji pogurala je rast u segmentu maloprodaje u septembru, čak više nego stanje na tržištu rada koje karakteriše visoka zaposlenost.

Realni rast trgovine na malo u prva tri kvartala 2022. bio je uglavnom pod uticajem niske prošlogodišnje baze, što je u isto vreme neutralizovalo inflatorne pritiske koji su u ostatku regiona primarno uticali na usporavanje ovog sektora.

 

''Za četvrti kvartal ove godine očekujemo snažno usporavanje prometa u trgovini na malo, s obzirom na rekordno visoku bazu u istom tromesečju 2021, realni pad plata, pogoršane standarde kreditiranja i pogoršan nivo poverenja potrošača u oktobru'', navode analitičari našeg medija.

Promet u maloprodaji u Hrvatskoj je malo iznad stagnacije (rast od 0,4 odsto), nakon pada od 0,2 odsto u avgustu, dobrim delom zahvaljujući rastu prodaje motornih goriva. S druge strane, prodaja u segmentu prehrambenih i neprehrambenih proizvoda izuzev goriva zabeležila je godišnji pad od 0,9, odnosno 0,6 odsto.

Prema podacima Poreske uprave Hrvatske, ukupan broj faktura u trgovini na malo, osim motornih vozila i motocikala, u trećem kvartalu realno je porastao na godišnjem nivou za 4,5 odsto, ali su inflatorni pritisci doprineli rastu njihovih vrednosti od 15 odsto.

 

Tako je u trećem kvartalu zabeležen godišnji rast od svega 1,2 odsto uprkos snažnom rastu turizma, rastu plasmana gotovinskih kredita i pozitivnim kretanjima na tržištu rada, gde je zabeležena rekordno niska nezaposlenost.

''I u poslednjem kvartalu 2022. doći će do pogoršanja u segmentu trgovine na malo, posebno jer računi za energiju uzrokovani inflacijom primoravaju mnoge hotele da se zatvore u postsezoni, što će se negativno odraziti na turizam, a realne plate i dalje tonu u negativnu teritoriju, poništavajući mnoge efekte državne podrške domaćinstvima. Pad međugodišnjeg nivoa poverenja potrošača u oktobru podržava naše mišljenje'', kažu analitičari.

Severna Makedonija je jedina zemlja u regionu koja je zabeležila pad u segmentu maloprodaje, najviše zbog godišnjeg pada od 7,4 odsto u sektoru prehrambenih proizvoda, i to već deseti mesec uzastopno. Pomoć države od oko 400 miliona evra za domaćinstva i kompanije nije bila dovoljna, pa je rastuća inflacija nagrizla privatnu potrošnju. Tako je S. Makedonija treći kvartal završila godišnjim padom od 0,8 odsto.

''Ne očekujemo da će dodatni paket državne pomoći za ekonomiju, uveden u oktobru i vredan oko 350 miliona evra, imati primetan uticaj na ukupnu potrošnju. I za četvrti kvartal očekujemo smanjenje prometa u maloprodaji s obzirom na negativan rast realnih plata i uporno visoku inflaciju, uz samo jedan pozitivan rizik u vidu još uvek zdravog rasta individualnih potrošačkih kredita od 6,7 odsto godišnje ​​u septembru'', kažu analitičari Bloomberg Adrije.

 

Za kraj ove i početak naredne godine naši analitičari nemaju optimistične prognoze. Navode da u celom regionu očekuju usporavanje ekonomije, uz jake inflatorne pritiske koji nagrizaju lična primanja, što će se u konačnici negativno odraziti i na sektor maloprodaje.

''Pooštravanje uslova kreditiranja, pad poverenja potrošača i rastući troškovi energije poništiće efekte stabilnog rasta zaposlenosti, značajnog priliva doznaka u pojedinim zemljama i rasta u sektoru turizma i kreditiranja stanovništva. Geopolitička neizvesnost, rastuće kamatne stope i visok nivo inflacije usporiće rast trgovine na malo u narednim mesecima'', navode analitičari.

Dodaju da čak i nakon opsežne podrške vlade u nekim zemljama realne neto zarade beleže negativne međugodišnje stope rasta, a recesijsko okruženje, koje se očekuje u 2023, uticaće i na nivo (ne)zaposlenosti.

''Osim toga, ne treba isključiti ni mogući povratak pandemije u nekom obliku, što bi moglo dodatno uticati na potrošačke navike'', zaključuju analitičari Bloomberg Adrije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar