text size
Sukob SAD i Izraela s Iranom, uz rizik od daljeg zaoštravanja, snažno je podigao premiju rizika na energetskim tržištima. Iran proizvodi oko pet odsto svetske nafte, a oko 20 odsto globalnih tokova prolazi kroz Ormuski moreuz, gde su se tankeri već okrenuli nakon iranskih upozorenja. Prema najavama, zatvaranje moreuza moglo bi pogurati cenu nafte prema 108 dolara, dok bi se u blažem scenariju kretala oko 80 dolara po barelu.
Geopolitička eskalacija bila je očekivana, trenutna reakcija tržišta je snažnija jer je razmera udara, uključujući napade na državne institucije i vojne kapacitete, kao i potvrđeni gubitak iranskog rukovodstva, znatno šira od prethodnih eskalacija između Irana i Sjedinjenih Američkih Država. Kapacitet Irana i njegovih saveznika da ometaju pomorske tokove, energetska postrojenja i LNG rute povećava rizik na tržištu i podstiče investitore da u cene ugrade dodatnu geopolitičku premiju.
U takvom okruženju raste i rizik za LNG i evropsko gasno tržište, jer je svaki poremećaj u plovidbi kroz Ormuz ključan i za LNG iz Katara te podiže TTF (Dutch Title Transfer Facility - cena gasa za evropsko tržište) prema 40 do 45 EUR/MWh u baznom scenariju, dok bi dugotrajniji zastoj mogao gurnuti cene prema 60 do 70 EUR/MWh. Ovde još dodajmo da je i popunjenost skladišta gasa u Evropi na 30 odsto u poređenju sa 39 odsto prošle godine.
Norveška ostaje najveći evropski dobavljač gasa putem gasovoda, a očekuje se da će izvoz ostati stabilan tokom cele 2026. godine, s obzirom na to da se gasna polja vraćaju na uobičajene kapacitete. Prema proračunima, potrošnja gasa za proizvodnju električne energije već ove zime je oko 10 odsto niža nego prethodne godine, jer novi kapaciteti iz obnovljivih izvora i jači sezonski vetar smanjuju potražnju za gasnim elektranama.
Za zemlje Adria regiona, rast cene nafte obično se brzo preliva na maloprodajne cene goriva, iako imaju delimično regulisane modele formiranja cena, ali rast sirove nafte i ulaznih rafinerijskih premija nužno bi povisio cene benzina i dizela u nedeljama koje slede. Više cene goriva zatim se preliva na prevoz, logistiku, poljoprivredu i industriju, što u regionu, koji je izrazito energetski uvozno zavisan, znači ponovni pritisak na inflaciju, čak i ako je njen silazni trend donedavno bio stabilan.
Ako bi se zadržao viši raspon cena, zemlje Adria regiona mogle bi da vide ponovno ubrzavanje inflacije, posebno u komponentama transporta i hrane. Istovremeno, više cene gasa i LNG-ja mogle bi da povise troškove industrije (posebno hemije, metalskog sektora i grejanja u velikim sistemima), iako je Evropa trenutno dobro snabdevena LNG-jem, što donekle ublažava rizik.
