Lukačićev nedeljni presek tržišta: euribor skočio, sve oči uprte u ECB i Fed

Nedelju za nama na regionalnim i globalnim tržištima kapitala obeležila je povećana nervoza podstaknuta eskalacijom sukoba na Bliskom istoku, što je izazvalo visoku volatilnost cena nafte. Dok su globalne berze uglavnom bile u minusu, regionalna tržišta pokazala su određenu dozu otpornosti, ali investitori s oprezom iščekuju narednu nedelju i odluke Evropske centralne banke (ECB) i Feda. Rudi Lukačić, analitičar za makroekonomiju i tržišta kapitala u Bloomberg Adriji, analizira ključne događaje i daje prognozu za naredni period.

Regionalne berze: mešoviti signali i akvizicijski apetiti

Iako su globalna kretanja negativno uticala na raspoloženje, regionalna tržišta su nedelju završila mešovito - "neka u crvenom, a neka u zelenom", kaže Lukačić. Ali napominje da treba sagledati širu sliku. "Treba naglasiti sjajan performans regionalnih indeksa od početka godine."

Predvodnik je slovenački indeks SBITOP, koji je od početka godine i dalje u plusu za oko 13 odsto. Slede ga sarajevski SASE sa rastom od oko četiri odsto, kao i zagrebački Crobex, koji beleži rast od oko tri odsto. Jedini veliki globalni indeks koji drži korak je Euro STOXX 600, koji je takođe u plusu oko tri odsto od početka godine.

Od korporativnih vesti, nedelju je obeležila objava Žito grupe o još jednoj akviziciji u Hrvatskoj, čime ta kompanija nastavlja da širi svoje kapacitete u poljoprivrednom segmentu. S druge strane, makedonski indeks MBI 10 našao se na jednogodišnjem minimumu.

Ipak, Lukačić objašnjava da je takav pad bio očekivan. "Indeks je porastao više od 60 odsto u 2024. godini i postao je, evaluacijski gledano, kako bismo mi rekli, skup." Dodaje da je P/E odnos makedonskog indeksa dostigao 18, a poređenja radi, slovenački SBITOP je u istom periodu ima znatno povoljniji P/E odnos od oko osam.

Rastući euribor i divljanje cena nafte

Najveći potres na finansijskim tržištima izazvao je skok euribora, ključne kamatne stope od koje zavise i kamate na kredite u evrima. "Euribor je ove nedelje skočio na najviše nivoe u poslednjih godinu dana, što bi se moglo preliti na potrošačke kredite u drugoj polovini 2026", upozorava Lukačić. Taj nagli skok se direktno pripisuje geopolitičkim napetostima, prvenstveno sukobu na Bliskom istoku.

 

Slična drama odvijala se i na tržištu nafte. Cena barela pokazala je izuzetnu volatilnost: nakon vikenda, kada je premašila 100 dolara po barelu, početkom nedelje spustila se na 80 dolara, da bi do kraja nedelje ponovo skočila na oko 100 dolara. "Možemo očekivati da će se volatilnost na tržištu nafte preliti i u narednu nedelju", predviđa Lukačić.

 

Nestabilnost na energetskim tržištima predstavlja direktnu pretnju borbi protiv inflacije i ključan faktor koji će oblikovati buduće odluke monetarnih vlasti.

Oči uprte u centralne banke

Sledeća nedelja biće u znaku monetarne politike, jer su na rasporedu sastanci ECB i Feda. Donedavno su tržišta očekivala nastavak smanjenja kamatnih stopa u SAD, kao i oprezan, ali pomirljiv stav Evropske centralne banke. Međutim, "možemo sa sigurnošću reći da se situacija suštinski promenila od poslednjeg sastanka", kaže Lukačić.

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku, poteškoće u snabdevanju energentima i posledični rast cene nafte prete ponovnim jačanjem inflacije u drugoj polovini godine. Zbog toga se sada očekuje da će obe centralne banke zauzeti veoma oprezan stav. "Tržišta u ovom trenutku ne očekuju dalja smanjenja kamatnih stopa", zaključuje analitičar.

Investitori će zato pažljivo pratiti svaku reč iz Frankfurta i Vašingtona, jer će njihove odluke definisati smer kretanja tržišta u narednim mesecima, balansirajući između suzbijanja inflatornih pritisaka i rizika od usporavanja ekonomskog rasta.

 

- Ceo razgovor pogledajte u videu.