Predsednički izbori u SAD mogli bi da izazovu značajne promene na tržištima, gde Trumpova pobeda obećava podsticaj za deonice i snažniji dolar, dok politika Kamale Harris naginje stabilnosti obvezničkog tržišta.
Čim su ankete počele da daju veću mogućnost za povratak Donalda Trumpa u Belu kuću, zahtevani prinosi na obveznice počeli su da rastu, komentarisao je Ivan Dražetić iz InterCapitala. Trumpova potencijalna pobeda, prema Dražetiću, mogla bi da izazove novi odgovor obvezničkog tržišta.
"Ako Trump pobedi, njegove fiskalne politike koje uključuju povećano zaduživanje, uzrokovaće dalji rast prinosa, što smanjuje atraktivnost obveznica", objašnjava Dražetić, dodajući da bi Trumpov povratak takođe bio dobra vest za tržišta deonica i jači dolar zbog najavljenih poreskih rezova.
Zahtevani prinosi na desetogodišnje i tridesetogodišnje američke obveznice (dospeće 2034. i 2054) znatno su porasli poslednjih nedelja. Najvišu vrednost u poslednja tri meseca dostigli su 1. novembra - prinos na desetogodišnje obveznice iznosio je gotovo 4,4 odsto (najniža vrednost bila je 16. septembra - 3,6 odsto), dok su obveznice s tridesetogodišnjim rokom dospeća imale prinos od 4,6 odsto (najniža vrednost bila je sredinom avgusta 3,9 odsto).
Neposredno pre izbora rast se zaustavio, a prinosi su se čak blago smanjili, ali i dalje su na visokim nivoima. Šta ih podstiče i šta bi nakon predsedničkih izbora mogli doneti Donald Trump ili Kamala Harris?
"Prinosi rastu već više od mesec dana", rekao je Blaž Hribar iz Penzionog fonda A. Jedan od ključnih razloga za to bila je niska osnova jer su kapitalna tržišta isprva očekivala recesiju - podaci iz avgusta o povećanju nezaposlenosti preplašili su američko kapitalno tržište, snižavajući očekivanja o budućim kamatnim stopama, što je dovelo do smanjenja prinosa na obveznice. Od leta dolaze optimističniji podaci sa tržišta rada, kao i drugi ekonomski pokazatelji, što sugeriše da je strah bio neopravdan.
Viši menadžer za upravljanje imovinom u NLB Rok Potočnik takođe rast objašnjava ekonomskim podacima koji ukazuju na relativno dobro stanje američke ekonmije.
"Drugi razlog treba tražiti u većoj verovatnoći pobede Donalda Trumpa na izborima, koji zagovara snažnu ekspanzivnu fiskalnu politiku, uz koju možemo očekivati višu inflaciju i posledično više kamatne stope američke centralne banke Fed", istaknuo je Potočnik.
Hribar se slaže da je trenutna situacija oko Trumpa takođe važan deo slagalice.
"Trump prilično agresivno postavlja svoju fiskalnu retoriku i buduće politike koje će provoditi ako pobedi, što dovodi do viših kamatnih stopa u slučaju njegove pobede", kaže Hribar te podseća na Trumpove javno izrečene naznake o uticaju na odluke američke centralne banke Fed, što dodatno povećava rizik za budućnost: "Možda inflacija, možda neko drugo pregrevanje ekonomije, ali u svakom slučaju to vodi prema višim kamatnim stopama."
Dodaje kako je izbor Trumpa na prethodnim izborima bio iznenađenje, dok su sada prognoze za njega relativno povoljne. Stoga je tada učinak na kamatne stope bio snažan, no danas su, prema njegovu mišljenju, promene delom već nastupile u proteklom mesecu, pa ne očekuje drastičan skok.
Potočnik takođe očekuje da će, u slučaju Trumpove pobede, prinos na američke državne obveznice biti nešto viši, "posebno ako republikanci pobede i u Kongresu."
Indeks VIX, koji meri volatilnost na tržištu deonica za bližu budućnost, takođe beleži rast. Vrednost indeksa je u utorak bila tik ispod 22 indeksna boda, što je iznad petogodišnjeg proseka (nešto više od 21), ukazujući na očekivanu veću volatilnost i rizik među ulagačima.
Ako bude izabrana Kamala Harris, moglo bi doći do znatnog pada zahtevanih prinosa, procenio je Hribar. Objasnio je da su pod administracijom Joea Bidena promene bile znatno manje i manje rigorozne, a slično se očekuje i od Harris, "da će nekako nastaviti u duhu Bidenove administracije i da će to biti mirnija plovidba za američke državne obveznice i kapitalna tržišta".
Dražetić takođe ističe suprotne učinke. "Ako je Trump loša vest za američke obveznice, on je zbog najavljenih poreskih predloga dobra vest za deonice i jači dolar", objašnjava Dražetić, naglašavajući da bi Trumpova pobeda donela rast deoničkog tržišta i potencijalno ojačala dolar, što bi dodatno privuklo kapital iz drugih zemalja.
Indeks VIX: Strah među ulagačima se povećavaVrednost indeksa VIX, koji meri volatilnost na tržištu deonica za bližu budućnost – neki kažu da meri strah među ulagačima – porasla je u poslednjim nedeljama, što ukazuje na očekivanu veću volatilnost i rizik. U utorak je bio tik ispod vrednosti od 22 indeksna boda, što je iznad petogodišnjeg proseka (nešto više od 21). Dodajmo da je od maja do kraja jula ove godine, dakle još pre objave avgustovskih podataka o nezaposlenosti u SAD i krvavljenja na Japanu (vrhunac na gornjem grafikonu se snažno ističe), njegov prosek iznosio nešto više od 13 indeksnih bodova. |
Kakav će biti učinak na Evropu
I u Evropi se beleži porast zahtevanih prinosa na obveznice. Potočnik ističe da je "kretanje američke državne kamatne krivulje samo jedan od mnogih faktora koji utiču na trošak zaduživanja evropskih država. Američke kamatne stope više posredno utiču na stanje na evropskom tržištu duga, kroz činjenicu da su obe ekonomije (SAD i EU) podložne sličnim kretanjima ekonomskog ciklusa - ako ide loše SAD, veća je verovatnoća problema i u EU". Glavni pokretači promena zahtevanih prinosa na evropske državne obveznice, prema mišljenju sagovornika, jesu očekivana promena kamatne stope, očekivanja u vezi sa inflacijom i privrednog rasta.
Trumpova pobeda na izborima bila bi dobra vest za američke kompanije, a rast preko okeana povukao bi i deonice evropskih kompanija, veruje Dražetić.
"Priča o recesiji bila je izraženija u Americi, manje kod nas u Evropi, pa je i skok manji, no američki izbori svakako utiču na Evropu", kaže Hribar. Takođe podseća na mogućnost sprovođenja Trumpove najave o carinama prema Evropi: "U prvom mandatu ih je već uveo, a ako bi ih sada znatno pojačao... Iako to nije njegova glavna politika, predstavlja jedan od mogućih scenarija rizika, što ne bi bilo povoljno za Evropu".
Zasad ne znamo na šta bi se carine odnosile, niti kolike bi bile, istakao je Dražetić. Dodaje da bi Trump u slučaju pobede vrlo verovatno primenio istu taktiku kao u svom prošlom mandatu: najpre bi najavio neki visoki iznos, a kad bi seli za pregovarački sto, smanjio bi ga.
Kakvi su bili prinosi u izbornim godinamaAmerička kompanija TIAA, koja se bavi penzionim planiranjem i štednjom, analizirala je prinose u izbornim godinama od 1928. nadalje za umerenog ulagača koji ima 60 odsto ušteđevine u deonicama, a ostatak u obveznicama. Rezultati pokazuju da su prinosi bili negativni samo u četiri izborne godine: - 1932 (-1,4 odsto), - 1940 (-4,7 odsto), - 2000 (-0,8 odsto) i - 2008 (-20,1 odsto). Poslednji izabrani predsednik koji je u izbornoj godini zabeležio negativan prinos bio je Barack Obama. Analiza takođe pokazuje da dugoročno te godine nisu imale uticaj na prinose: prosečni prinos u izbornoj godini (24 izbora) iznosi 8,7 odsto ili 0,2 odstotna boda više od proseka koji vredi za neizborne godine. |