Zašto zlato ne raste uprkos ratu na Bliskom istoku

Rat na Bliskom istoku, reklo bi se, obično ima vrlo predvidiv efekat na finansijska tržišta. Investitori prodaju rizičnu imovinu, traže zaštitu i novac se sliva u takozvane sigurne luke. Zlato je u toj priči opcija koja je gotovo uvek na vrhu liste, zbog toga je mnoge iznenadilo što se upravo sada dešava nešto potpuno suprotno.

Sukob između SAD, Izraela i Irana traje već dve nedelje, rizik za globalno snabdevanje energijom je očigledan, a Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte, postao je jedna od ključnih geopolitičkih tačaka na planeti. Ipak, zlato se ne ponaša kako bi većina investitora očekivala u takvom okruženju.

Početni skok koji je brzo nestao

Prva reakcija tržišta bila je potpuno u skladu sa pravilima. Nakon što su 28. februara pokrenuti vazdušni udari na Iran, cena zlata je brzo porasla sa oko 5.296 dolara na približno 5.423 dolara po unci. Investitori su reagovali instinktivno, povlačeći kapital iz rizičnije imovine i prebacujući ga u tradicionalnu zaštitu od geopolitičkih šokova.

Ali taj impuls trajao je veoma kratko, odnosno već nekoliko dana kasnije mogli smo da primetimo kako je usledio talas prodaje. Trećeg marta cena zlata pala je oko 6,5 odsto u jednom danu, spustivši se na oko 5.085 dolara po unci. Od tada se kreće u relativno uskom rasponu između približno 5.050 i 5.200 dolara, uprkos tome što se sukob nastavlja i što tržišta energije ostaju pod pritiskom. U takvom okruženju pre bi se očekivalo da zlato testira svoj istorijski maksimum od oko 5.600 dolara nego da ovako pada.

 

 

Na prvi pogled, to izgleda kao paradoks. Rat raste, a zlato stagnira, međutim, kada se pogleda šira slika, tržište zapravo reaguje na mnogo važniji faktor od samog konflikta.

Ključ je u kamatnim stopama

U središtu ovakvog kretanja zlata nalaze se kamatne stope.

Zlato je specifična imovina jer ne donosi prinos, odnosno za razliku od obveznica ili depozita, držanje zlata ne generiše kamatu. Upravo zato njegova atraktivnost zavisi od toga koliko investitori mogu da zarade na drugim instrumentima, jer kada su kamate niske, zlato postaje privlačno pošto oportunitetni trošak držanja metala gotovo ne postoji. Kada kamate rastu, situacija se menja. Državne obveznice počinju da nude realan prinos i kapital prirodno počinje da se premešta ka njima. Rast cena nafte povećava rizik da inflacija ponovo dobije zamah, naročito ako dođe do ozbiljnijih poremećaja u snabdevanju kroz Ormuski moreuz.

Evropska očekivanja se već menjaju

U Evropi se taj scenario već polako ugrađuje u očekivanja investitora. Evropska centralna banka je nedavno najavila da je ciklus smanjenja kamata praktično završen, što znači da sledeći potez može biti ili zadržavanje stopa na sadašnjem nivou ili čak novo pooštravanje. Iako je referentna kamatna stopa ECB trenutno nije visoka i iznosi dva odsto, tržišta ne posmatraju samo njen trenutni nivo, već pre svega očekivanja o budućem kretanju kamata.

Takva poruka menja način na koji tržišta posmatraju zlato. Ako postoji realna šansa da kamatne stope ostanu na sadašnjem nivou duže nego što su tržišta ranije očekivala, ili čak budu podignute, državne obveznice ponovo postaju ozbiljna konkurencija plemenitim metalima.

Paradoksalno, to znači da bi zlato moglo da počne da raste tek kada kamate zaista počnu da rastu, jer tržišta često unapred reaguju na događaje koji se tek očekuju. Cena je već reagovala na sama očekivanja - zlato je palo i bez stvarnog podizanja kamata - pa bi, u slučaju da do povećanja zaista dođe, deo investitora mogao ponovo da ulazi u pozicije, koristeći niže nivoe cena.

Zanimljivo je da se promene u očekivanjima mogu videti čak i na mestima gde investitori direktno trguju verovatnoćama za buduće događaje. Na platformi Polymarket, o kojoj smo pisali u prethodnom tekstu, učesnici tržišta klade se na ishode koje bi rat mogao da izazove - od trajanja konflikta do kretanja inflacije, kamatnih stopa, cene nafte i zlata. Upravo tamo poslednjih dana raste verovatnoća scenarija u kojem evropske kamate ponovo idu naviše. Takva očekivanja direktno rade protiv zlata.

Kada tržište prodaje sve

Postoji još jedan razlog zašto tržište trenutno ne reaguje na sukob onako kako bi se očekivalo. U trenucima velikih šokova često dolazi do fenomena koji profesionalni trgovci nazivaju "flush". Kada volatilnost naglo poraste, investitori prodaju gotovo sve kako bi obezbedili likvidnost. U takvom okruženju čak i tradicionalne sigurne luke mogu kratkoročno padati.

Treći element priče je jednostavniji, ali podjednako važan, za razumevanje celokupne slike, a to je da zlato tokom prošle godine imalo snažan rast. Posle takvog pomaka mnogi institucionalni investitori koriste geopolitičke krize kao priliku da zaključe profit, odnosno umesto da rat bude signal za novu kupovinu, on ponekad postaje povod za realizaciju dobitaka. Upravo to može objasniti zašto je početni skok vrlo brzo zamenjen talasom likvidacija.

Zlato je već bilo skupo, ali dugoročna priča ostaje

Ipak, dugoročna priča o zlatu ostaje relativno stabilna. Velike investicione banke i dalje zadržavaju optimistične projekcije za naredne godine. Neke procene vide cenu zlata blizu 6.000 dolara do kraja ove godine, dok pojedini scenariji govore čak o 6.300 dolara po unci do kraja 2026. godine. Razlozi za takav optimizam nisu povezani samo sa ratovima, već za mnogo šire trendove: rast javnog duga, fragmentaciju globalne ekonomije i kupovinu zlata od strane centralnih banaka.

Aktuelni sukob na Bliskom istoku zato otkriva jednu važnu promenu u načinu na koji finansijska tržišta funkcionišu. Geopolitika i dalje ima veliki uticaj, ali više nije jedini faktor koji određuje kretanje cena, jer u svetu u kojem monetarna politika dominira investicionim odlukama, čak ni rat velikih razmera ne mora automatski da pokrene novi zlatni "rally".

Za investitore je zato trenutno važnije jedno drugo pitanje, ne ko će pobediti u sukobu, već koliko će dugo postojati očekivanja da kamatne stope ostanu na sadašnjem nivou ili čak budu podignute zbog potencijalnog povratka inflacije. Ako se pokaže da centralne banke zaista moraju da zadrže restriktivnu politiku duže nego što se ranije očekivalo, pri čemu se to posebno odnosi na Fed, čiji je plan daljeg spuštanja kamatnih stopa potencijalno prekinut upravo eskalacijom ovog sukoba, zlato će morati da sačeka svoj sledeći veliki uzlet. A ako inflacija ponovo izmakne kontroli, tržište bi se vrlo brzo moglo vratiti starom pravilu po kojem svaki geopolitički potres ponovo vodi ka istom metalu.