Cena nafte na svetskom tržištu se blago oporavila nakon jučerašnjeg pada koji je bio najniži od januara. Investitori i dalje procenjuju globalnu tražnju za naftom, dok Kina nastavlja sa politikom "Covid-Zero", a centralne banke pooštravaju monetarnu politiku kako bi se borile protiv inflacije.
West Texas Intermediate (WTI) vratio se na 83 dolara po barelu nakon što je u sredu pao za skoro šest odsto, što je najveći gubitak od sredine jula. Nekoliko kineskih centara suočava se sa blokadom zbog virusa, uključujući megagrad Čengdu, koji ugrožava potražnju za energijom.
Nafta je oslabila za skoro 50 dolara po barelu otkako je dostigla vrhunac u martu, nakon početka rata u Ukrajini. Cena nafte je opala zbog globalnog usporavanja, dok Federalne rezerve povećavaju stope, podižući dolar na rekord. U sredu je potpredsednik Feda Lael Brainard rekao da će američka centralna banka morati da restriktivno pooštri politiku.
Duboki gubitak nafte u sredu došao je uprkos nekoliko faktora koji podržavaju tržište. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da ta zemlja neće snabdevati nijednu naciju koja podržava planiranu granicu cena nafte koju predvode SAD. Pored toga, Uprava za energetske informacije povećala je svoje izglede za globalnu potražnju za naftom, istovremeno smanjivši prognozu za snabdevanje SAD.
Cene:
- WTI za isporuku u oktobru porastao je 0,8 odsto na 82,63 dolara po barelu na berzi u Njujorku u 07.27 sati u Londonu. Cene su u sredu dostigle 81,50 dolara, najniže od 13. januara.
- Brent za novembarsko poravnanje dodao je 0,7 odsto na 88,59 dolara za barel na berzi ICE Futures Europe.
U ponedeljak su se Organizacija zemalja izvoznica nafte i njeni saveznici, uključujući Rusiju, saglasili da smanje proizvodnju nafte, što je iznenadilo većinu posmatrača koji nisu očekivali promene. Pad cena od tog poteza predstavlja test za savez, posebno pošto je ključna članica Saudijske Arabije rekla da će grupa biti "pažljiva, preventivna i proaktivna" u upravljanju tržištem.
.webp){kind=icon}
