Centralne banke imaju sve razloge da nastave sa kupovinom zlata

Centralne banke su postale ključni pokretač rekordnog rasta cena zlata, a iako je pravi obim njihove kupovine obavijen velom tajne, niko ne očekuje da će prestati.

Globalno, one mesečno akumuliraju oko 80 metričkih tona zlata, što je po trenutnim cenama vredno oko 8,5 milijardi dolara, procenjuju analitičari Goldman Sachsa. Većina kupovine je tajna, mada trgovinski podaci ukazuju na to da Kina čini veliki deo te kupovine, zajedno sa drugim neidentifikovanim kupcima preko Švajcarske.

Narodne banke i državni investicioni fondovi zajedno apsorbuju oko 1.000 tona zlata godišnje, što čini najmanje četvrtinu godišnje rudarske proizvodnje, prema podacima Svetskog saveta za zlato. U anketi HSBC-ja iz januara, u kojoj su učestvovale 72 centralne banke, više od trećine je planiralo dodatnu kupovinu zlata u 2025. godini. Nijedna nije imala nameru da prodaje.

Zlato često ima ulogu sigurnog utočišta u vremenima geopolitičkih tenzija. Iako je talas kupovine počeo pre nego što je Donald Trump započeo svetski trgovinski rat, on naglašava sve veću zabrinutost nekih zemalja zbog prevelike izloženosti američkom dolaru, dominantnoj svetskoj rezervnoj valuti. Nagli rast cena zlata u poslednjih nekoliko godina dodatno je pojačao njegovu privlačnost.

Na primer, Nacionalna banka Kazahstana je prošle godine bila jedan od najvećih prodavaca zlata. Ali ove godine je postala neto kupac i planira da nastavi sa povećanjem svojih rezervi, prema rečima guvernera Timura Suleimenova.

"Zlato se obično smatra resursom osiguranja, ali u ovom slučaju - uzimajući u obzir paniku, carine i rekonstrukciju svetske trgovine - to nije loš investicioni resurs", rekao je on.

Veći deo kupovine zlata od strane centralnih banaka nije javno objavljen│Bloomberg

Za Goldman Sachs, uverenje da će se kupovina nastaviti glavni je razlog što američka banka ostaje pri svojoj prognozi od 3.700 dolara za uncu do kraja godine. Zlatom se 3. juna trgovalo po ceni od 3.360 dolara, blizu aprilskog maksimuma od 3.500 dolara.

Tempo kupovine se ubrzao nakon što su Sjedinjene Američke Države (SAD) i njihovi saveznici 2022. zamrzli ruske devizne rezerve posle invazije na Ukrajinu. To je nateralo mnoge centralne banke da razmotre diverzifikaciju, dok su inflacija i spekulacije da bi američka vlada mogla manje povoljno tretirati strane poverioce dodatno povećale privlačnost zlata za donosioce odluka.

"Zlato je najsigurnija rezervna aktiva", rekao je Adam Glapinski, guverner Nacionalne banke Poljske, koja je bila među najvećim kupcima poslednjih godina. "Ono je oslobođeno direktnih veza sa ekonomskom politikom bilo koje zemlje, otporno je na krize i dugoročno zadržava svoju realnu vrednost."

Metal ponovo popularan

Centralne banke Švajcarske, Kanade i Velike Britanije su tokom devedesetih godina prodavale zlato, što je dovelo do višegodišnjeg opadanja cena. Zlato je tada postalo relikt, vrednovan od strane onih koji se boje, a ne finansijskog sveta koji je preferirao dolare.

 

Kupovina je ponovo počela da raste posle svetske finansijske krize, pre nego što su je sankcije protiv Rusije dodatno ubrzale. Ipak, većina dodatne kupovine od tada nije prijavljena. Deklarisane kupovine se gotovo nisu menjale dok je cena zlata od kraja 2022. do početka 2025. udvostručena.

Najkorišćeniji podaci za merenje kupovine od strane centralnih banaka i državnih fondova su oni koje prikuplja Svetski savet za zlato, telo koje predstavlja rudare zlata. Oni koriste kombinaciju javnih podataka, trgovinskih statistika i terenskih istraživanja. U 2024. godini, samo oko trećina detektovanih kupovina je objavljena javno.

Većina centralnih banaka informiše Međunarodni monetarni fond kada kupuje zlato kako bi dopunila svoje devizne rezerve, ali druge su diskretnije. Mnogi državni investicioni fondovi takođe drže svoje vlasništvo u tajnosti.

Spekulacije o Kini

Iako se mnogo raspravlja i analizira mogućnost da centralne banke i državni fondovi potcenjuju svoje zlatne rezerve, nema konkretnih dokaza za to.

Prijavljene kupovine od strane Narodne banke Kine tržišni učesnici često smatraju zastarelim ili nepotpunim. Na primer, 2015. godine, ta banka je iznenada objavila da su njene rezerve zlata porasle za čak 600 tona, što je šokiralo tržište posle šest godina ćutanja.

"Na tržištu se nagađa - i to je samo nagađanje - da je stvarna neto kupovina Kine znatno veća od zvaničnih podataka", rekao je Evy Hambro, šef tematskih i sektorskih ulaganja u BlackRock Inc.

 

Uvoz zlata u Kinu strogo je regulisala tamošnja centralna banka i ide kroz Šangajsku berzu zlata, zajedno sa većinom domaće ponude. Povlačenja sa te berze su dobar pokazatelj veleprodajne kineske potražnje za zlatom.

Ali poslednjih godina, ukupna ponuda - uključujući neto uvoz zlata, kinesku rudarsku proizvodnju i reciklirani otpad - neobično premašuje ukupna povlačenja, što ostavlja pitanja o tome gde se nalazi višak zlata.

Naravno, može postojati i drugo objašnjenje, a to je zagonetka koju Martin Lynge Rasmussen, viši strateg u njujorškoj investicionoj firmi Exante Data, proučava već nekoliko meseci.

"Postoji velika potražnja za zlatom koja se zapravo ne beleži", rekao je, dodajući da su neuobičajeno visoki nivoi uvoza zlata često u vezi sa procenama tajanstvenih kupovina koje sastavlja Svetski savet za zlato.

Na tržištu postoje tragovi koji upućuju na kupovinu od strane kineskog zvaničnog sektora. Za razliku od standardnih zlatnih poluga koje se kupuju na Šangajskoj berzi, centralne banke uglavnom kupuju velike poluge od 400 unci. One dominiraju u trgovanju u Londonu i retko se koriste drugde.

Bloomberg

Izvoz zlatnih poluga sa londonskog tržišta u Kinu, najvećeg zvaničnog kupca, nastavljen je tokom većeg dela prošle godine, uključujući periode kada kineska centralna banka nije objavljivala kupovine. Goldman Sachs procenjuje da je Kina od 2022. kupovala u proseku 40 tona mesečno, na osnovu trgovinskih podataka o potražnji kineske centralne banke i institucija.

Taj izvoz se nastavljao čak i kada je zlato u Šangaju bilo jeftinije nego u Londonu, što znači da nije imalo ekonomskog smisla da neka banka uvozi plemeniti metal i prodaje ga privatnim investitorima uz gubitak, rekao je Jan Niewenhuijs, dugogodišnji analitičar kineskog tržišta zlata.

Upravljanje rezervama

Kupovina u inostranstvu takođe ima smisla ako je cilj Kine da zameni dolarske rezerve zlatom, što može da se uradi samo na međunarodnom tržištu.

Narodna banka Kine je vlasnik deviznih rezervi i drži ih kao aktivu u svom bilansu. Upravljanje rezervama na dnevnom nivou vrši Državna uprava za devizne poslove (engl. State Administration of Foreign Exchange - SAFE), telo pod kontrolom Narodne banke Kine. SAFE nije odgovorio na zahteve za komentar.

Uvoz velikih zlatnih poluga u Kinu premašuje ono što Narodna banka Kine zvanično prijavljuje│Bloomberg

Jedan od razloga zašto pun obim kupovine možda nije vidljiv u rezervama banke jeste mogućnost da se to drži u bilansu stanja nekog drugog zvaničnog tela. Kina trenutno drži oko šest odsto svojih rezervi u zlatu, u poređenju sa otprilike 75 odsto u SAD, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji - što je zaostavština posleratnog zlatnog standarda.

Svetski prosek je oko 20 odsto, što je realan srednjoročni cilj za centralne banke iz zemalja u razvoju, rekao je Daan Struyven, jedan od direktora sektora svetskih istraživanja o sirovinama u Goldman Sachsu. Verovatno će taj nivo dostići postepeno, kako ne bi uzdrmali tržište, dodao je.

Kina, naravno, nije jedini veliki kupac. Centralne banke u istočnoj Evropi i na Bliskom istoku takođe su značajno povećale svoje zlatne rezerve poslednjih godina, kao i državni investicioni fondovi.

Količina zlata koju su centralne banke izvezle iz Velike Britanije i preusmerile kroz Švajcarsku naglo je porasla posle 2022. godine, a neslaganja u trgovinskim podacima pokazuju da je više od 1.200 tona zlata u vlasništvu centralnih banaka ušlo u Švajcarsku u poslednje tri godine. Zlato je zatim ili uskladišteno u švajcarskim trezorima ili prosleđeno krajnjim vlasnicima.

Kupovine zlata od strane centralnih banaka preusmerene su u Švajcarsku nakon 2022. godine│Bloomberg

Za neke centralne bankare, zamrzavanje ruskih deviznih rezervi pokazalo je kako dolar može da se koristi kao sredstvo pritiska, pri čemu je pristup finansijskom sistemu onemogućen po nalogu SAD.

Većina zamrznutih ruskih rezervi nalazi se u belgijskom klirinškom domu Euroclear, a neki lideri sada predlažu da se one zaplene kako bi se finansirala pomoć Ukrajini. Zlato, kada se skladišti u zemlji, ne može se oduzeti.

Bez obzira na to šta se dogodi sa ruskom imovinom u slučaju nekog budućeg mirovnog sporazuma, presedan je već postavljen, kaže Struyven. "Kalkulacija rizika za upravljače rezervama se promenila", rekao je.

Pored rizika od sankcija, spekulacije da bi Trumpova administracija mogla da sprovodi politiku namernog slabljenja američkog dolara uznemirile su neke institucije ranije ove godine, kao i rizik da Federalne rezerve izgube svoju nezavisnost u odlučivanju, rekao je Massimiliano Castelli, direktor u UBS Asset Managementu, koji savetuje centralne banke o strateškim pitanjima.

Imajući u vidu pretnje s kojima se suočava, udeo dolara u svetskim rezervama verovatno će nastaviti da opada - možda čak i brže nego prethodnih godina - jer se centralne banke okreću drugim valutama i zlatu, kaže Castelli.

Bloomberg

Međutim, iako teže diverzifikaciji, centralne banke imaju ograničen izbor, s obzirom na nedostatak dugova emitovanih u drugim valutama.

Ali rastući tokovi kapitala prema zlatu mogli bi dodatno pogurati rast njegove cene, koja se udvostručila od kraja 2022. godine. Prema podacima JPMorgan Chase & Co, preusmeravanje samo 0,5 odsto stranih dolarskih sredstava u narednim godinama moglo bi da podigne cenu zlata na čak 6.000 dolara za uncu do 2029. godine.

"Tržište zlata jeste veliko, ali tržište dolara je ogromno", rekao je Hambro iz BlackRocka. "Čak i mala količina kapitala koja se preusmeri iz dolara u zlato ima veliki uticaj."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar