Euforija u Kini - pomama za zlatom, dok trgovinski rat diže tenzije

Rekordan rast cene zlata izaziva sve veće uzbuđenje u Kini - povećava se potražnja među građanima, beleže se nezapamćeni obimi trgovine na berzi u Šangaju, a vlasti počinju da upozoravaju na rizike.

Dok cene divljaju, vidi se nagli porast dnevnog trgovanja i rekordni skokovi u fjučersima izraženim u juanima, jer trgovci pokušavaju da isprate razvoj trgovinskog rata. Istovremeno, investicije u fondove koji prate cenu zlata rastu, maloprodajna aktivnost cveta, a razlika između lokalnih i svetskih cena je sve veća. Kina, najveća ekonomija Azije i glavna meta predsednika Donalda Trumpa, ima veliku moć, jer je i najveći potrošač i jedan od vodećih proizvođača zlata u svetu.

Bloomberg

 

"Zlatni bum će dugo trajati jer Kinezi žele da se zaštite od geopolitičkih tenzija", kaže Samson Li, analitičar iz Hongkonga u fondu Commodity Discovery. On dodaje da neki prognoziraju da bi cena zlata mogla da skoči i do 5.000 dolara po unci, što uključuje i dugoročnu procenu kineske investicione banke China International Capital Corp.

"Svi znaju da je kineska ekonomija u lošem stanju, a sa američkim carinama biće još gore", dodaje Li.

Zlato je ove godine najuspešnija sirovina, jer je agresivna Trumpova politika prema svetskoj trgovini uzdrmala tržišta, povećavajući potražnju za sigurnim ulaganjima. Uz to, centralne banke - uključujući Narodnu banku Kine - već su masovno kupovale zlato. Taj trend se lako primio kod domaće publike, jer vlasti pokušavaju da ponovo pokrenu posustalu ekonomiju. Posebna briga je slabljenje juana.

"Lokalni mediji dodatno raspaljuju emocije straha i pohlepe", kaže Wu Zijie, analitičar iz firme Jinrui Futures Co. Mnogi se plaše da će propustiti priliku. Iako je sredinom nedelje došlo do kratkoročne prodaje, većina malih investitora samo je usporila, ali nije skroz izašla iz trgovine.

U zemlji gde se zlato vekovima čuva kao porodična vrednost, sve su očigledniji znaci maloprodajne euforije - čak i veće nego prošle godine. Na berzi fjučersa u Šangaju, dnevni promet premašuje milion ugovora već tri dana zaredom, što je mnogo više od uobičajenog.

"I pored ogromnog rasta trgovanja, nismo videli rast otvorenih pozicija, što znači da je u pitanju dnevno trgovanje", objašnjava John Reade, glavni strateg u World Gold Councilu, koji dodaje da su kineski investitori značajno doprineli skoku svetskih cena zlata na novi rekord ranije ove nedelje.

"Čujemo i da banke rasprodaju zlatne poluge i slične proizvode", kaže Reade. "Jasno je da je ovo ogroman talas maloprodajne potražnje."

Pored fjučersa, investitori kupuju i druge oblike zlata. Ove godine su ETF fondovi u Kini, koji prate cenu zlata, već privukli više ulaganja nego tokom cele prošle godine. Usled velike potražnje, razlika u ceni između zlata u Šangaju i svetskog tržišta dostigla je rekordni nivo.

Iako je cena zlata već snažno porasla, mnogi veruju da ima prostora za dalji rast. Goldman Sachs predviđa da bi cena mogla da dostigne 4.000 dolara po unci do sredine 2026. Trenutno se kreće na nivou od oko 3.300 dolara.

U Kini vlada prava euforija. Društvene mreže, posebno WeChat, preplavljene su objavama koje pozivaju obične ljude da ulažu - čak i one bez ikakvog iskustva. Neki čak pišu da su uložili celu ušteđevinu ili uzeli kredit da bi kupili zlato.

Kao i uvek kad tržište podivlja, posebno u često haotičnom kineskom tržištu sirovina, vlasti pokušavaju da smire situaciju. U ponedeljak je Berza zlata u Šangaju izdala novo upozorenje na nestabilnost i pozvala investitore na oprez.

Već sledećeg dana, cena je naglo pala.

"Šta god Trump pričao, ovde u Kini niko ne veruje da odnosi mogu da se poprave", kaže Li. "Ljudi su spremni da prekinu sve veze."