.webp){kind=icon}
Rast tražnje za naftom na svetskom tržištu neće biti dovoljan da bi omogućio Rusiji da proda svu svoju naftu koju Evropske zemlje neće moći da kupe kada u potpunosti stupe na snagu sankcije o zabrani uvoza ruske nafte u februaru sledeće godine.
Zbog prelaska sa gasa na naftu, raste tražnja za crnim zlatom te je Međunarodna agencija za energetiku (IEA) u svom avgustovskom izveštaju navela da je povećala očekivanja rasta tražnje u 2022. godini za 380.000 barela na dan na 2,1 milion barela na dan. Za celu 2022. godinu, svetska tražnja za naftom biće 99,7 miliona barela dnevno a naredne godine će porasti na 101,8 miliona barela dnevno.
Iako trenutno nisu primetni problemi u ponudi, očekuje se pad ponude na tržištu kada 5. februara u potpunosti budu stupile na snagu sankcije Evropske unije na rusku naftu. Naime, IEA navodi da će jedan milion barela na dan naftnih proizvoda i 1,3 miliona barela na dan sirove nafte iz Rusije tada morati da nađu nova odredišta. Tako se očekuje da će ponuda ruske nafte da tržištu opasti za otprilike 20 odsto.
Međutim, IEA je u najnovijem izveštaju povećala očekivanja ponude do kraja godine jer je pritisak na rusku naftu i dalje ograničen. Od početka rata u Ukrajini, izvoz ruske nafte u EU, SAD i Japan opao je za skoro 2,2 miliona barela na dan. Uprkos tome, posledice po Rusiju nisu bile velike jer je domaća tražnja rasla a deo nafte je otišao u Kinu, Indiju i Tursku.
U julu je ruska proizvodnja nafte opala za 310.000 barela na dan u poređenju sa stanje pre rata u Ukrajini. Ukupni pad ruskog izvoza iznosio je 580.000 barela na dan.
Na svetskom nivou, tražnja za naftom dostigla je najviši nivo od kraja pandemije u julu i bila je na 100,5 miliona barela na dan. Do ovog kretanja došlo je pošto su članice OPEC+, mada minimalmo, povećala proizvodnju. Pored toga, proizvodnja u Kanadi, Kazahstanu i na Severnom moru se oporavila posle završetka radova.
Fjučersi nafte WTI porasli sz 0,48 odsto na 92,04 dolara po barelu u 10:40 po centralno-evropskom vremenu.
Bloomberg Chartmaker
