Ruski gas potekao je ponovo Severnim tokom 1 ka Nemačkoj posle desetodnevnog remonta, ali tamošnje vlasti ne odustaju od namere da smanje zavisnost od „nepouzdanog partnera“.
Tako Rusiju naziva nemački vicekancelar i ministar privrede Robert Habeck, koji je u četvrtak najavio jače pripreme za zimu dopunjavanjem skladišta za gas i aktiviranjem rezervi mrkog uglja. Mere štednje odnose se na javne zgrade, ali i na grejanje stanova.
Skladišta za gas, rekao je Habeck, do 1. septembra treba da budu 75 odsto puna, do 1. oktobra 85 umesto ranije propisanih 80 odsto i, najzad, 95 umesto 90 odsto do 1. novembra. Do 1. oktobra isto treba da budu dostupne rezerve mrkog uglja, dok rezervi kamenog uglja u elektranama već ima, prenosi dpa.
U železnici ugalj i nafta treba da imaju prednost nad gasom, što je zadatak za njegovo i ministarstvo saobraćaja. Prostorije koje se ne koriste redovno, kao što su hodnici, velike sale, foajei ili tehničke prostorije, ne treba grejati, osim iz razloga bezbednosti, kazao je nemački ministar.
Habeck se zalaže za štednju i u stambenim zgradama. Kako navodi ministarstvo privrede, u nekima postoje ugovorne obaveze održavanja minimalne temperature u iznajmljenim prostorijama.
"To znači da ako stanari žele manje da se greju, krše ugovornu obavezu. Zbog toga je potrebno omogućiti da, ukoliko žele da štede energiju i smanje grejanje - to smeju da učine."
To što je gas posle remonta potekao Severnim tokom 1, očigledno ne znači da su sve brige za Nemačku nestale, kao i planovi za slučaj da se dotok gasa iz Rusije smanji.
S obzirom na veliku zavisnost Nemačke od ruskog gasa i nepostojanje alternativnih izvora snabdevanja, među tri vladajuće stranke postojao je konsenzus da bi se u slučaju potpunog prekida dotoka gasa proizveo šok ekvivalentan istovremenoj finansijskoj krizi 2008. i pandemiji virusa korona.
Zato ne čudi odluka najjače evropske ekonomije koja je u tom slučaju bila spremna da odustane od plana da strogo ograniči zaduživanje za sledeću godinu. Iako je ministar finansija Christian Lindner donedavno tvrdio da Nemačka i ostale članice evrozone od 2023. moraju da smanje javni dug da bi izbegle rizik istorijski visoke inflacije uzrokovane potrošnjom iz deficita.
Nemački čelnici pojačavaju upozorenja o nadolazećim previranjima i nestašicama prirodnog gasa u najvećoj evropskoj ekonomiji koja se oslanja na Rusiju za otprilike jednu trećinu svoje energije. Putin je postepeno smanjivao isporuku nakon što su evropske zemlje uvele sankcije kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.
Uniper već povukao dve milijarde evra kredita
U međuvremenu, nemačka vlada i energetski div Uniper SE raspravljaju o merama stabilizacije. Ministar finansija Christian Lindner rekao je ranije da će svaka dodatna vladina pomoć biti u obliku garancija za kredite.
Posrnuli nemački distributer gasa Uniper je u ponedeljak objavio da je već povukao dve milijarde evra kredita za održavanje likvidnosti, a nemačka vlada razmatra da stendbaj liniju kod državne razvojne banke KfW učetvorostruči na osam milijardi, i da uđe u kapital preduzeća.
Odbor Bundestaga za zaštitu klime i energetiku je u dokumentu, u koji je agencija dpa imala uvid, procenio da je toliko neophodno da Uniper ostane likvidan uz nabavku skupljeg gasa i finansiranje obaveza na berzi.
Uniper je u ponedeljak saopštio da je u potpunosti povukao dve milijarde kreditne linije koju je KfW preventivno otvorio krajem marta i da traži još pomoći. Prema dokumentu odbora, savezna vlada treba i da preuzme 30 odsto vlasništva Unipera, delom dokapitalizacijom.
Cilj intervencije je da Uniper pokrije gubitke akumulirane na nestabilnom tržištu gasa.
Koncern je uleteo u nelikvidnost jer je Rusija prvo smanjila, pa delom i isključila isporuku gasa, tako da je Uniper obaveze morao da pokrije kupovinom skupljeg energenta na tržištu.