Zlato je početkom decembra dosegnulo novi rekord usred rasta očekivanja da će kamatne stope u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) početkom 2024. napokon početi da padaju, uprkos naporima Federalnih rezervi da smire optimizam investitora. Međutim, šta se očekuje za ovu godinu i ima li prostora za nove rekorde?
Analitičari se ne slažu u potpunosti oko očekivanja za 2024, posebno zato što su cene već na visokim nivoima, a godinu nije lako analizirati ni ekonomski, ni politički. Većina analitičara iz regiona, ipak, bila je optimistična povodom rasta cena. Kao glavne razloge za to uglavnom navode geopolitičku i ekonomsku nestabilnost.
Rekord 2023. godine
Nakon rekorda iz perioda pandemije, zlato je početkom decembra dostiglo novi rekord. Kako za Bloomberg Adriju kaže Drago Matović iz Tavex Zlato&Srebro, faktori koji su uticali na povećanje cene zlata su bili rat u Izraelu, povećanje tražnje od strane centralnih banaka, inflacija i globalno slaba ekonomska slika.
Opširnije
Ekonomije u razvoju glavni generator rasta cene zlata
Ekonomista i koosnivač GaveKala, Luis Vansan Gave, navodi da razloge za visoku tražnju treba tražiti na tržištima u razvoju, kao i u distanciranju od dolara.
05.12.2023
Zlata kod Žagubice ima oko 50 tona - prve procene Dundeea
Zlato pronađeno na lokaciji Čoka Rakita, kod Žagubice, pokazuje sve bolje rezultate o njegovom kvalitetu.
15.12.2023
Snižena vrednost evropskih akcija, cena zlata i dalje rekordna
Početak nedelje na evropskim berzama obeležilo je slabljenje aktivnosti.
04.12.2023
Novi rekord cene zlata posle poruka iz Feda
Zlato je poraslo oko 15 odsto u odnosu na najnižu vrednost početkom oktobra.
04.12.2023
"Iako se ova cena jako kratko zadržala na tržištu, ona je signal poverenja institucionalnih i privatnih investitora u zlato. Naravno, istorijski performans nikada ne mora biti indikator budućeg", komentariše on. Dodaje da je specifično da je ovaj skok reakcija tržišta na ekonomska očekivanja za 2024, pri čemu je najbitniji faktor bila monetarna politika SAD.
Bloomberg
Cene zlata imaju tendenciju da rastu usred nestabilnosti poput ratova ili ekonomskih problema. Zato je do povećanja cene zlata prvo došlo zbog dešavanja u Ukrajini, a zatim u Gazi - a ti problemi još uvek traju.
"Kad god je nestabilnost u politici, a da ne kažem ratni sukobi, svako ko ima novac razmišlja da ga pretvori u nešto što će biti trajno, neće izgubiti na vrednosti, a u slučaju potrebe da se kreće iz jedne zone u drugu, može to potpuno legalno nositi", kaže Zoran Pavlović, ekonomski analitičar iz BiH.
Bloomberg
Kada pogledamo retrospektivu 2023, možemo zaključiti da je to bila dobra godina za zlato, pošto je svet pogodio veliki broj izazova koji su okrenuli investitore ka sigurnom utočištu.
"Godina 2023. bila je izrazito povoljna za ulagače u zlato, budući da je cena zlata u evrima od početka godine narasla za oko devet odsto, što je otprilike prosečan godišnji rast u zadnjih 20-ak godina. Prošlogodišnji rast stoga je deo jednog dužeg trenda koji je posebno izražen u zadnjih pet godina u kojima je cena zlata narasla za oko 70 odsto", kaže za Bloomberg Adriju Saša Ivanović iz hrvatskog Centra Zlata.
Bloomberg
Očekivanja od 2024.
Većina investitora koje smo pitali očekuje rast cene zlata u 2024, na šta će posebno uticati odluke američkih Federalnih rezervi. Ključno pitanje je kada i koliko će Fed smanjiti kamatne stope. Tržišta zasad očekuju da će tokom 2024. Fed smanjiti kamatne stope pet puta kako bi pogurali američku ekonomiju, iako zvaničnici centralne banke ponavljaju da će broj smanjenja ipak biti manji.
"Zbog ove procene su tržišni akteri preduhitrili takvu odluku i odmah počeli da novac prebacuju u zlato – kao najefektivniji štit protiv inflacije i slabijeg dolara. S obzirom da je ovaj skok cene zlata, reakcija na buduća očekivanja za 2024. vrlo je verovatno da će i tokom te godine investitori nastaviti da kupuju zlato", smatra Matović.
Dodaje da pored toga tražnja od strane centralnih banaka širom sveta beleži istorijski maksimum: pretprošle godine su ove institucije kupile preko 1.140 tona žutog metala, a u prva tri kvartala 2023. su kupile 800 tona, što je za 14 odsto više nego u istom periodu pretprošle godine. Ova kupovna groznica od strane centralnih banaka širom sveta će se najverovatnije nastaviti i u 2024, predviđa on.
Depositphotos
Slično govori i Davor Žic, član uprave Goldman Graffa, koji očekuje snažan rast cena plemenitih metala. Dodaje da su novi faktori koji će uticati na cene zlata usporavanje privredne aktivnosti u SAD i potencijalna nova recesija koju najavljuju mnogi stručnjaci.
"Uz ratne sukobe, dodatni faktor geopolitičke nestabilnosti biće izborni ciklusi u ključnim svetskim ekonomijama među kojima su SAD, EU, Indija i Tajvan. Treba očekivati kako će investitori u zlatu potražiti priliku za obranu od nesigurnosti i balansiranje svog portfelja. Makroekonomska politika, odnosno očekivanje tržišta da će Fed i ECB rezati kamatne stope, već je velikim delom uračunata u sadašnju cenu. Ipak, ako rez bude veći od očekivanih 25 bodova u prvom kvartalu, to bi takođe moglo pojačati interes za plemenitim metalima. S obzirom na to da se na globalnom tržištu zlatom trguje u dolarima, a na evropskom u evrima, hlađenje dolarskog indeksa uticaće na dodatni rast cene zlata na evropskom, a time i hrvatskom tržištu", zaključuje Žic.
Ivanović takođe kaže da će cena zlata u 2024. godini biti direktno vezana za monetarnu politiku najmoćnijih privreda sveta, posebno SAD.
"Kretanje cene zlata u kratkom roku u pravilu negativno korelira s kretanjem američkih kamatnih stopa, iako je u dugom roku očit rastući trend bez obzira na kretanje kamata. S tim na umu, vrlo je verovatno kako nas u 2024. godini čeka popuštanje monetarne politike od Feda, to jest prestanak rasta kamatnih stopa i njihovo smanjivanje. Ako do toga dođe, možemo očekivati rast cene zlata čak i u kratkom roku na nivoe od otprilike 2,2 hiljade dolara po unci. Ako ipak do toga ne dođe, cena zlata verovatno će ostati stabilna. Ipak, dolazak nove recesije i rast američkog javnog duga garantuje da će Fed kad-tad morati da spušta kamatne stope, a tržište očekuje početak toga u 2024. godini, što je u prošlosti uvek bio signal za nadolazeći rast cene zlata", zaključio je Ivanović.
I analitičari Bloomberg Adrije u 2024. godini predviđaju dalji rast cena zlata. Centralne banke nastavljaju da akumuliraju zlato, s porastom zaliha od 14 odsto na godišnjem nivou u prvih devet meseci 2023. godine, iako je tempo usporio u drugom kvartalu zbog prodaje Turske. Iako se predviđa moguće usporavanje tempa kupovine zlata centralnih banaka u 2024, ne očekuje se značajan pad cena s obzirom na druge relevantne faktore. S druge strane, očekuje se da će dolar oslabiti u 2024. naspram korpe valuta, što će gurnuti potražnju i cenu zlata na gore.
Viša analitičarka makroekonomije i tržišta kapitala Marina Petrov Savić objašnjava da će cene zlata i dalje rasti dok god su makroekonomski uslovi nestabilni, a centralne banke ostaju naklonjene zlatu, doprinoseći rezistentnosti cene zlata.
"Slabljenje dolara u odnosu na korpu valuta u narednom periodu će dodatno utjecati na bolju tražnju za zlatom. Pored toga, i troškovi proizvodnje zlata su u poslednjih nekoliko godina porasli, što zbog povećanja troškova, što zbog smanjenog kvaliteta rude zlata, što podržava ove, sada povišene cene", navodi ona.
Za razliku od njih, Pavlović ne predviđa dalji rast u ovoj godini kako na globalnom tako ni na tržištu Bosne i Hercegovine. "Lično ne očekujem dalji rast cena zlata, već je ovo dostiglo prilično visok nivo. Neće biti više povećanja cene zlata", kazao je Pavlović.
Goldman Sachs je podigao svoje prognoze cene zlata, opisujući ga kao najbolju zaštitu od finansijskih rizika. Oni su povećali predviđanje cene zlata za 12 meseci na 2.050 dolara za uncu sa 1.950 dolara, pridruživši se drugima kao što su Citi, ANZ i Commerzbank u povećanju prognoza.
Gde će biti vrhunac?
Uvek je teško prognozirati vrhunac, posebno jer je 2024. godina neizvesna po mnogo faktora. Još uvek se ne zna kada će se prvi put smanjiti kamatne stope, kako će se razvijati situacija u Ukrajini i Gazi, a na sve to, održaće se i oko 40 izbora širom sveta, što doprinosi neizvesnosti.
Depositphotos
"Svakako je teško prognozirati sam vrhunac cene, i to zavisi od mnogih budućih faktora koji su gotovo neuračunljivi, ali cena potencijalno može da odskoči za 10-15 odsto na gore, koliko bi se dugo zadržala na toj poziciji je naravno nepoznato", kaže Matović. "U najmanju ruku može se očekivati stabilnost na oko 2.050 dolara po unci, uz tržišne fluktuacije koju bi cenu gurale gore ka skorašnjem maksimumu od oko 2,135".
Ivanović napominje da je nemoguće sa sigurnošću predvideti koliko će cena tačno narasti i kojim tempom, ali da će u najgorem slučaju očekuje stagnaciju cene, a u najboljem rast u dvocifrenim procentima.
Zlatne pločice
Pavlović ističe da ljudi koji imaju dostupan gotov novac, a nisu u mogućnosti investirati u nekretnine kao trajno dobro, sve više razmatraju alternativne opcije. Objašnjava kako se trenutna situacija karakteriše time da pojedinci koji raspolažu s dostupnim gotovim novcem, ali ne u iznosima koji bi se mogli koristiti za kupovinu nekretnina kao dugoročnih investicija, sve više odlučuju investirati u "zlatne pločice", koje su već odavno u upotrebi na Zapadu.
Pločice su težine od nekoliko grama i oblikovane su poput kreditnih kartica te su ih certificirale države u kojim su proizvedene. U mnogim zemljama već postoje automati gdje umjesto da dobijete gotovinu, možete dobiti zlatnu pločicu ubacivanjem kreditne kartice. Ova inovacija predstavlja oblik ulaganja u dugoročnu vrednost.
U suštini, otvara se sekundarno tržište trenutnog zlata, budući da se ove pločice smatraju monetarnim zlatom - zamenjivim za novac. Oni koji nemaju značajne svote gotovine, ali imaju ušteđevinu koju bi želeli pretvoriti u dugotrajnu imovinu, sve više kupuju ove zlatne pločice.
Šta će biti sa srebrom?
"Drugi plemeniti metali za razliku od zlata, kao što su srebro, platina ili paladijum, zavise od drugih faktora koji nisu finansijski. Industrijska tražnja je jako bitna za ove metale dok je kod zlata manje bitan faktor. Ovo dovodi do jako oštrih fluktuacija u ceni kada su u pitanju ovi metali", kaže za Bloomberg Adriju stručnjak za trgovinu zlatom Ljuba Jakić iz Insignitus Gold. "Svakako, ako pogledamo istorijski performans u proteklih 40 godina, sva tri metala beleže značajan rast cene. Srebro je u proteklih 40 godina ostvarilo rast cene od oko 20 odsto, a platina i paladijum čak 900 odsto."
Dodaje da tokom 2024. godine isti faktori koji utiču na cenu zlata mogu da se preliju i na srebro. Tokom 2022. tražnja za investicionim srebrom je skočila za čak 18 odsto. Ovaj jak rast tražnje za investicionim srebrom može da se nastavi i tokom ove godine gde bi srebro potencijalno moglo da "probije" cenu od 25 dolara po unci, dodaje.
Bloomberg
Napominje da je pri odlučivanju za kupovinu između zlata i srebra, ključna strategija investitora. "Cena zlata i srebra kretala se putanjama koje nisu bile u korelaciji. Prvo, uočava se da je cena zlata pre 10 godina bila 30 puta veća od cene srebra, danas čak 88 puta. U istom periodu, zlato je poraslo za više od 100 odsto, a srebro palo za 32 odsto, znači da se odnos u ceni zlata povećao tri puta u odnosu na srebro", objašnjava Jakić.
Dodaje da srebro ima jednu karakteristiku koja je interesantna zelenoj industriji, a to su njegova antibakterijska svojstva.
"Atomi srebra prodiru kroz tanku membranu bakterijskih ćelija zaustavljajući im rast i umnožavanje, pritom atomi srebra ne mogu probiti deblje zidove ćelija kod ljudi i životinja i naneti štetu… I možda najbitnije, bakterije ne mogu razviti rezistentnost na srebro kao što mogu vremenom prema antibioticima. Ovo su glavni razlozi zašto se srebro sve više koristi u zelenim tehnologijama", kaže on.
Zaključuje da je ulaganje u investiciono srebro manje popularno nego u zlato zbog poreza na dodatu vrednost koji je globalno prisutan, dok se zlato zbog svoje likvidnosti smatra zamenom za novac i na njega se ne plaća PDV nigde u svetu.
- U pisanju teksta pomogle Nejra Džaferagić i Danijela Goreta.
.webp){kind=icon}
