Maslinovo ulje u Hrvatskoj skuplje nego u Španiji, ali nema šta da se ukrade

Iz Španije je pre nekoliko dana došla vest o još jednoj krađi maslinovog ulja, a ovog puta se radilo o 50 hiljada litara ulja vrednog pola miliona evra. Samo još jedna u sve dužem nizu krađa posledica je snažnog rasta cene maslinovog ulja na jugozapadu Evrope, a to nas je podstaklo i da proverimo situaciju s cenama u Hrvatskoj, kao i na potragu za odgovorom na pitanje da li i domaći proizvođači treba da strahuju od kriminala.

Kratak odgovor bi bio... paaa... baš ga i nema. Nema odgovora, ulja, a ni razloga. Za početak, čini se da je podloga za kriminal odlična jer su cene maslinovog ulja u Hrvatskoj znatno više nego u Španiji. Hrvatsko ministarstvo poljoprivrede vodi statistiku iz koje je vidljivo da je domaće ekstradevičansko ulje kako lani, tako i ovih dana (bilo) znatno skuplje nego kod najvećih proizvođača s juga Evrope: Portugala, Španije, Italije i Grčke.

Prošle godine u junu 100 kilograma ulja u Hrvatskoj se prodavalo za 781 evro, dok ga je gotovo na svim drugim mestima bilo moguće kupiti po više nego upola jeftinijoj ceni. U Portugalu je cena iznosila 337 evra, Španiji 356 evra, Grčkoj 341 evro, i tek je u Italiji bilo nešto blago skuplje od ostalih zemalja, ali s cenom od 436 evra još uvek znatno, znatno jeftinije nego u Hrvatskoj.

U međuvremenu cena je skočila, na drugim mestima znatno više nego u Hrvatskoj, a uzroke treba tražiti u suši koja je pogodila, pre svega, Španiju, najvećeg evropskog proizvođača, kao i u proizvodnim problemima koji muče Italiju. U godini dana tako je ulje u Španiji poskupelo za 100 odsto, na 711 evra za 100 kilograma.

U Portugalu je skok bio oko osamdeset odsto, Italiji 90, a Grčkoj čak 105 odsto. Istovremeno, u Hrvatskoj je cena porasla za petnaestak odsto, ali i dalje imamo najskuplje ulje u poređenju sa pomenutim proizvođačima jer se 100 kilograma ove godine u julu prodavalo za 902 evra.

 

 

Iz udruženja maslinara Istarske županije Olea objašnjavaju glavne razloge zašto je hrvatsko maslinovo ulje toliko skuplje od ulja u Grčkoj ili Španiji. Boljke su poznate i iz drugih segmenata poljoprivrednog uzgoja. Radi se o malim površinama nasada, visokim troškovima proizvodnje te neorganizovanpsti proizvođača, objašnjavaju iz udruženja Olea.

Španski proizvođači sve više koriste razne mere bezbednosti kako bi se zaštitili od krađe jer se očekuje da će se one nastaviti, pošto se zasad ne predviđa pad cena. U istarskom udruženju smatraju da bi u Evropi cene mogle i dalje da rastu "jer je manja proizvodnja iz proteklih godina", i to "naročito u Španiji kao najvećem proizvođaču", dok "u Istri ne bi trebalo, jer je cena već visoka i ostalo je dosta ulja na zalihama od prošle rekordne godine", procenjuju u udruženju Olea.

 

 

Podaci Ministarstva poljoprivrede potvrđuju komentar o rekordnoj prošloj godini. U Hrvatskoj je prošle godine proizvedeno 55 hiljada hektolitara ulja, u rangu najboljih godina iz drugog dela prve decenije ovog milenijuma kad je godišnja proizvodnja oscilirala između 50 i 60 hiljada hektolitara. Poređenja radi, katastrofalna je bila 2014. s proizvedenih10,6 hiljada, a ni 2021. godina nije bila spektakularna s proizvedene 32 hiljade hektolitara.

Suša koja je srezala proizvodnju u Španiji zapravo je znak koliko su tamošnji klimatski uslovi bili ekstremni. Jer, kako tumače u udruženju Olea "maslina je jedna od najotpornijih vrsta" koja "dobro podnosi visoke temperature i sušu". Ipak, "klima utiče na sve", dodaju oni i objašnjavaju da "klima najveći uticaj ima u vreme cvetanja i, ako su tada uslovi povoljni, proizvodnja je više ili manje uspešna". Dodaju i da velike hladnoće mogu snažno uticati na prinos, dok za ovogodišnju sezonu, barem što se Istre tiče, komentarišu kako je u pitanju "jedna prosečna godina i takva će biti i proizvodnja".

Međutim, prividna idila u Hrvatskoj ne mora dugo trajati. Iz Istre upozoravaju da ulazimo u period kad se stvaraju povoljni uslovi za razvoj maslinove muhe "a u Hrvatskoj su zabranjena sva efikasna zaštitna sredstva (dimetoat) protiv nje". To bi "moglo jako uticati na količnu roda, a posebno na kvalitet ulja", tumače iz udruženja Olea.

Evropska unija proizvodi oko dve trećine svetske količine maslinovog ulja. Hrvatska se ne može baš porediti s drugim većim evropskim proizvođačima. Španija, kao najveći proizvođač, u sezoni 2022/2023. proizvela je oko 660 hiljada tona ulja; Hrvatska tek nešto više od četiri hiljade, pokazuju podaci Evropske komisije. Oni potvrđuju i navode o suši i bitno smanjenom prinosu. Sezonu pre toga Španija je imala proizvodnju od gotovo 1,5 miliona tona.

 

 

 

Zaključak svega bi trebalo bi da bude da hrvatski maslinari ne treba brinuti o krađama, barem ne na nivou na kom se to dešava u Španiji. Kao prvo, lopovi nemaju baš previše toga da ukradu. Oni koji bi se pak odlučili na taj potez morali bi da imaju sigurne kupce opet negde u Hrvatskoj ili da planiraju transport preko granice koji, čak i nakon što je to ulaskom u Šengen od ove godine bitno olakšano, opet nije jednostavan.

Međutim, ako bi se ikakva krađa ipak dogodila, šteta za domaće proizvođače bila bi poprilična. Maslinovo ulje koje oni proizvode dolazi uz visoke ulazne troškove što znači da u proseku po kilogramu i litri gube i više nego njihove kolege i konkurenti iz drugih mediteranskih zemalja. A onda im za oporavak ne bi pomogla čak ni konzumacija njihovog vlastitog proizvoda, inače odličnog za zdravlje.