Od prošle godine analitičari i ekonomisti prognoziraju da bi nafta mogla da dostigne cenu iznad 100 dolara za barel. Uprkos kratkotrajnim epizodama tokom kojih su se prognoze obistinile - cena nafte u 2023. godini ostaje tvrdoglavo niska. Zbog čega - odgovor bi mogao da si krije koliko u trenutnoj ekonomskoj klimi, toliko i u ekonomskoj i istorijskoj neminovnosti.
Šta znači upozorenje saudijskog ministra?
Nakon upozorenja saudijskog ministra energetike, princa Abdulaziza bin Salmana, koje su mnogi protumačili kao nagoveštaj da bi OPEC+ mogao da nastavi smanjivanje proizvodnje nafte, cena ove sirovine je porasla. West Texas Intermediate trguje za 74 dolara, a brent za skoro 78 dolara za barel. Upozorenje ministra upućeno je šortselerima nafte sa ekonomskog foruma u Kataru.
"Špekulanti su tu da ostanu na svakom tržištu, ali stalno imam savetujem da će to postati bolno, bilo je bolno u aprilu. Ne moram da otvorim svoje karte, ja nisam pokeraš - ali poručio bih im da paze", kazao je saudijski ministar.
U razgovoru za Bloomberg Adria Connect, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže da je izjava Abdulaziza bin Salmana bila upozorenje, ali da ne očekuje da će OPEC+ smanjiti proizvodnju na sastanku četvrtog juna.
"Mi se nalazimo pred periodom povećane potražnje. Prirodno je od maja, juna i jula da ulazimo u letnji period, da ne pričamo o američkom velikom prazniku kada se cela Amerika digne na noge i počne da putuje. Znači, ta povećana potražnja će pomiriti ravnotežu i može doći do porasta cene sirove nafte, što je i cilj OPEC+", kaže Mićović.
Podstrek skoku cena bio je i izveštaj Američkog instituta za naftu, koji je pokazao da su se američke zalihe sirove nafte samo tokom protekle nedelje smanjile za 6,8 miliona barela - što bi bio najveći pad od kraja marta.
Mićović: Nafta neće preći 100 dolara
Pa ipak, u tražnji nema tektonskih pokreta kakve je najavljivala Međunarodna agencija za energetiku kada je najavila rekordnu tražnju od 102 miliona barela dnevno u 2023. Otvaranje Kine ide slabije nego što je prvobitno očekivano, a količina nafte na tržištu ne smanjuje se ni sa ruske strane.
Četvoronedeljne prosečne pomorske isporuke iz Rusije skočile su šestu nedelju zaredom u periodu do 19. maja, dostigavši skoro četiri miliona barela na dan. Protok je sada za 15 odsto veći u odnosu na prvu nedelju aprila i predstavlja novi rekord otkad je Bloomberg počeo da prati isporuke početkom 2022. Skoro sva sirova nafta odlazi u Kinu i Indiju. Podsetimo, Rusija je najavila da će srezati proizvodnju za 500.000 barela dnevno od marta, kao odgovor na sankcije i ograničenja cena zapadnih zemalja.
Mićović smatra da smanjenje proizvodnje ne dolazi preko noći, te da je pitanje ruskog izvoza komplikovano s obzirom na to da se o realnom obimu proizvodnje u Rusiji samo spekuliše. Ono što je jasno - globalno, ponuda nafte odgovara potražnji i potezi OPEC+ bili su sinhronizovani sa odnosom ponude i tražnje. Ipak, letnja sezona mogla bi im ići naruku.
"Mislim da ovog puta neće biti daljeg smanjenja proizvodnje, jer ulazimo u period porasta potrošnje, čime će zapravo i ova smanjena proizvodnja dovesti do blagog rasta cene nafte. Ne mislim da će to biti 100 dolara. Mislim da će eventualno koridor biti 80-85 dolara po barelu, gde je tržište najstabilnije i moguća su nova istraživanja i otvaranje novih nalazišta", kaže Mićović.
Jedan barel nafte, pola Ikea Billy police
Ali da li relativno niskoj ceni nafte - pogotovo u odnosu na 100 dolara prognoze - doprinosi i neki sveobuhvatniji fenomen tržišta? U kolumni za Bloomberg Opinion, Javier Blas ukazuje na činjenicu da nafta već dugo gubi korak sa inflacijom. Proizvođači sirovina bore se sa pokretnom trakom poznatom kao Prebisch-Singer hipoteza, koja ukazuje na to da dugoročno, cene sirovina padaju u odnosu na cene proizvoda. Koliko kod da proizvođači sirovina dižu cene, cene sekundardnih proizvoda rašće brže. Kao primer upotrebio je aksiom industrije nameštaja - famoznu Ikea Billy policu, U 2012. jedan barel kupio bi vam dve Billy police - sada, ne biste mogli da dobijete nijednu.
Mićović smatra da je još rano tvrditi da je zlatna era za sirovine kakvu smo videli tokom prethodne decenije nepovratno otišla u istoriju.
"Zaista, u periodu za nama bili smo svedoci koliko su zapravo sekundarni proizvodi - u ovom slučaju motorno gorivo, kerozin, dizel i bili znatno skuplji, da se taj 'crack' toliko neverovatno povećao, pre svega kao posledica poremećaja. To nije posledica uobičajenog funkcionisanja tržišta, tako da mislim da ćemo vremenom ponovo moći da kupimo dve Ikeine ili možda i jednu i po policu. Ovo je ipak poremećaj i teško je na osnovu ovog perioda dolaziti do dugoročnih zaključaka. Ovaj cenovnik barela, ovo je poremećaj, i teško je na osnovu ovog perioda dolaziti do tako dugoročnih zaključaka", rekao je Mićović.