Zavrnuli slavinu za četiri zemlje, koliko Evropa zavisi od ruskog gasa

Energetska tenzija između Rusije i Zapada, koja je nastala zbog ukrajinskog rata, poslednjih nekoliko nedelja eskalirala je time da su čak četiri evropske zemlje ostale bez ruskog gasa.

Zapad je uveo šesti paket sankcija Rusiji kao pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina da obustavi rat u Ukrajini, a njegov odgovor na zapadne sankcije bio je da zemlje za isporuku gasa od 1. aprila moraju plaćati u ruskoj valuti.

Nekoliko zemlja je to odbilo da učini pa im je Gazprom zavrnuo slavinu. Najpre je dotok gasa obustavljen Poljskoj i Bugarskoj, zatim Finskoj, a danas i Holandiji.

Holadniji obustavljanje ruskog gasa neće predstavljati toliki problem, s obzirom na to da ona zavisi od ruskog gasa samo 11 odsto, dok bi najveće poteškoće mogla imati Finska, koja 94 odsto potrošnje zadovoljava iz tog izvora.

To pokazuju poslednji podaci Agencije Evropske unije za saradnju energetskih regulatora (ACER), rađeni 2019. i 2020. godine. Prema tim podacima, zemlje koje nemaju drugi izvor snabdevanja i 100 odsto zavise od ruskog gasa jesu Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Moldavija.

Od ovog ruskog energenta u velikoj meri zavise i dve najveće evropske ekonomije – Nemačka sa 49 odsto i Italija sa 46 odsto. Visoko pozicionirana je i Letonija sa 93 odsto, zatim Estonija sa 79 odsto i Bugarska sa 77 odsto.

Srbija od ruskog gasa zavisi 89 odsto, dok ostalih 11 odsto pokriva iz sopstvenih izvora.

Među zemljama koje ne uvoze ruski gas su Norveška, Velika Britanija, Ukrajina, Portugalija, Španija.

Prirodni gas je glavno gorivo za proizvodnju električne energije i grejanje u EU. Stopa uvozne zavisnosti gasa u EU je 2020. godine iznosila 83,6 odsto sa uvozom od 400,6 milijardi kubnih metara, navodi se u izveštaju Eurostata.

Oslanjanje EU na ruski prirodni gas poraslo je tokom poslednje decenije i dostiglo 41,1 odsto bruto raspoložive energije dobijene iz prirodnog gasa u 2020. godini, što ga čini gorivom sa najvećom izloženošću uvozu iz Rusije.

Drugi važni dobavljači su Norveška, Alžir, Katar, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nigerija i Libija, koji zajedno sa Rusijom čine 90 odsto ukupnog uvoza prirodnog gasa u EU, piše u izveštaju Eurostata.

Potrošnja prirodnog gasa u EU ostala je uglavnom ista tokom poslednjih deset godina, dostigavši 399,6 milijardi kubnih metara u 2020. godini, ali je proizvodnja u EU pala na skoro trećinu, i to na 55,7 milijardi kubnih metara.