Zašto nafta sada poskupljuje i koliko to može da košta svetsku privredu

To što su Huti iz Jemena uspeli da oštete saudijski naftovod Istok–Zapad dok istovremeno napreduju ka moreuzu Bab el Mandeb kao svojevrsnoj kapiji za plovni put tankera kroz Crveno more i Suecki kanal, izazvalo je poremećaj na energetskim tržištima. To je krupan korak ka svetskoj ekonomskoj krizi, pa čak i urušavanju dosadašnjeg globalnog ekonomskog sistema.

Iako zatvaranje oštećenog saudijskog naftovoda zapravo umanjuje globalnu ponudu nafte za tek oko četiri odsto, to umanjenje od oko četiri miliona barela u dnevnoj ponudi nafte je kap u punoj čaši, koju su već napunili blokirani Ormuski moreuz i ukrajinski napadi na rusku naftnu infrastrukturu. Pražnjenje globalnih zaliha sirove nafte, naročito američkih i kineskih, ne uspeva da isprazni tu čašu, što dovodi do fizičkog manjka sirove nafte na svetskom tržištu.

Drugim rečima, to što su cene nafte na svetskim berzama porasle, pri čemu su evropski brent i američki WTI premašili psihološku granicu od 100 dolara po barelu, samo je početak rasta cena nafte, koji će bez sumnje uticati na ekonomiju. Postoji opasnost da cena sirove nafte na berzama dogura do rekordnih 147 dolara po barelu postignutih sredinom 2008. godine u jeku svetske ekonomske i finansijske krize.

Zagušeni tokovi nafte

Uprkos tome, očekuje se da će Saudijska Arabija ponovo preuzeti kontrolu nad strateškim prolazom Bab el Mandeb, a naftovod popraviti i pustiti u pogon u narednih najviše šest nedelja. Nakon ovog udara na energetsko tržište svet će u punom zamahu osetiti to da već mesecima postoje zagušeni tokovi nafte, to jest istovremeni poremećaji u globalnom snabdevanju na tri ključne strateške tačke – Ormuzu, Crnom moru i Crvenom moru.

Stoga bi u narednom periodu trebalo očekivati da dođe do fizičkog nedostatka nafte na tržištu, budući da SAD i Kina više ne mogu u toj razmeri da puštanjem u promet ogromne količine iz svojih strateških rezervi, namire manjkove i spreče rast cena.

Bloomberg

To je na posredan način potvrdila i Međunarodna agencija za energetiku (IEA), saopštivši da više ne očekuje da će Ormuski moreuz biti ponovo otvoren za pomorski saobraćaj ove godine, uz upozorenje da će 2026. i 2027. biti "izgubljeni period" za rast globalne potražnje za naftom. IEA je saopštila da očekuje pad globalne potražnje od 2,5 miliona barela dnevno ove godine (što je znatno veći pad u odnosu na prethodnu procenu) jer nagli skok cena prerađenih goriva koči potrošnju.

"Ova revizija naniže prvenstveno je posledica zastoja u pregovorima između SAD i Irana, nastavka poremećaja u izvozu iz Persijskog zaliva i rekordnih cena goriva, posebno dizela, koje će sve više smanjivati potražnju", saopštila je u petak IEA, koja očekuje dalji vrtoglavi rast cena naftnih derivata, poput dizela, usled smanjenih kapaciteta za preradu u Persijskom zalivu i napada Ukrajine na ruske rafinerije. "S obzirom na to da sistem za preradu radi na granici svojih kapaciteta, čini se da postoje ograničene mogućnosti da se spreči dalje sužavanje ponude i rast cena u narednim mesecima."

Na rast cena nafte utiču ne samo zagušenja na Bliskom istoku, poput delimične ili potpune blokade Ormuskog moreuza kroz koji prolazi petina svetske nafte, već i intenzivirani ukrajinski napadi na ruske rafinerije i naftnu infrastrukturu koji su dodatno smanjili globalni izvoz dizela i goriva zbog smanjenih ruskih kapaciteta za preradu. Smanjeni protok tankera sa ruskom naftom Crnim morem, a potom kroz Bosfor i Dardanele minulih meseci već su pokazali da usporavanje na tom naftnom putu, što je uticalo na rast cena.

Prema podacima IEA, "neprekidni napadi" Ukrajine na rusku infrastrukturu smanjili su ukupan izvoz te zemlje u avgustu za 410.000 barela dnevno, spustivši ga na najniži nivo od 2018. godine.

Iako je, zaključno sa avgustom, IEA pustila u promet 320 od ukupno 400 miliona barela, čije je oslobađanje najavljeno u martu, ova najveća operacija puštanja strateških rezervi nafte u istoriji IEA neće uspeti da ublaži zabrinutost u vezi sa snabdevanjem, budući da sada dolazi do fizičkog manjka nafte na tržištu, jer je od početka američko-izraelskog bombardovanja Irana prošlo šest meseci, što je prosečno vreme za put nafte tankerima od proizvođača do globalnih kupaca širom sveta.

Posledice po svetsku ekonomiju

Kada je reč o ponudi, podaci IAE ukazuju da je globalna proizvodnja nafte u avgustu opala za 1,6 miliona barela dnevno, spustivši se nešto iznad 100 miliona barela dnevno, pri čemu se procenjuje da će ukupna ponuda nafte ove godine opasti za 5,7 miliona barela dnevno.

Manjak nafte na tržištu je pogurao cenu prerađenih naftnih derivata nagore, što je uticalo na smanjenu potražnju za naftom, jer će su osetljivi na cenu smanjili potrošnju.

Bloomberg

Statistički podaci pokazuju da je korelacija između stope rasta globalnog realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) i godišnje stope potrošnje nafte izuzetno visoka i iznosi oko 85 odsto, tako da se očekuje da ova energetska kriza direktno utiče i na rast svetske privrede. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i nekoliko energetskih instituta, ako zastoji u snabdevanju smanje potrošnju podigne cene nafte preko 100 ili 120 dolara po barelu, rast svetske ekonomije se može usporiti za 0,5 do 1,5 procentnih poena.

Nedavna ekonomska analiza Pitersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju (PIIE) ukazala je da bi skok cena nafte na 120 dolara po barelu bila veliki udar na globalni rast i poljoprivredu, pri čemu bi najviše bile pogođene zemlje u razvoju.

U analizi posledica dešavanja na Bliskom istoku, ovaj ekonomski institut razmatra dva scenarija. U prvom predviđa skok cene sirove nafte na oko 120 dolara po barelu tokom perioda od godinu dana, uz oštar rast cena tečnog prirodnog gasa (LNG) i rafinisanih naftnih derivata, kao i uz jak udar na poljoprivredu zbog nestašice i skupih veštačkih đubriva, za čiju se proizvodnju dopremaju sirovine sa Bliskog istoka.

Prema drugom scenariju, visoke cene nafte mogle bi da potraju čak tri godine, pri čemu bi najveći ekonomski udar osetio region Bliskog istoka i severne Afrike, uz galopirajuću inflaciju i pad BDP-a za najmanje 12 odsto. Međutim, talas krize bi se brzo prelio i na ostatak sveta, kako na Evropu, SAD i Kinu, čiji bi BDP pao za 1,2 do 1,8 odsto, tako i na Indiju, Vijetnam i Tajland, čiji bi rast bio srezan za oko tri odsto njihovog BDP-a.

Bloomberg

 

Skok cena nafte i naftnih derivata deluje kao "globalni porez" na celokupnu svetsku privredu, a posledicu su novi talas inflacije što pojačava pritisak na centralne banke da podignu referentne kamatne stope. Evropska centralna banka (ECB) i američki Fed već su primorani da drže visoke referentne kamatne stope kako bi suzbili ovaj cenovni šok, a da pritisak jača, svedoči i nedavna odluka Frankfurta da u evrozoni podigne referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena na 2,5 odsto.

Visoke kamate znače skuplje kredite za građane i biznise, što direktno usporava privredni rast, a visoke cene naftnih derivata povećavaju troškove transporta i time dodatno podižu cene robe i poljoprivrednih proizvoda. I dok velike logističke i e-commerce kompanije već uvode klijentima "doplate za gorivo", što direktno uvećava krajnju cenu proizvoda na policama prodavnica, uporedo raste cena struje i prirodnog gasa, čija se cena na mnogim tržištima, uključujući i Srbiju, obračunava po takozvanoj "naftnoj formuli". Zbog toga skok nafte automatski povlači i drastično poskupljenje gasa, što stvara ogroman pritisak na privredu i državne budžete pred nastupajuću zimu.

Iako pojedini analitičari smatraju da bi kao dugoročna pozitivna nuspojava produženog perioda skupe nafte mogao da bude okretanje kompanija i potrošača na električna vozila i obnovljive izvore energije kako bi smanjili zavisnost od Bliskog istoka, malo je onih koji sumnjaju da svet može da izbegne veliku krizu.

Vakhshouri: Ulazimo u novi energetski sistem i novi način razmišljanja O stanju na tržištu nafte Bloomberg Adria TV razgovarala je sa predsednicom SVB Energy Internationala Sarom Vakhshouri. Na pitanje koliko zatvaranje saudijskog naftovoda Istok-Zapad menja procenu sigurnosti snabdevanja iz Persijskog zaliva, Vakhshouri kaže da tržište sada ulazi u novu realnost, u kojoj ni alternativni pravci više nisu van rizika. "Od početka rata tržište je uglavnom bilo fokusirano na Ormuski moreuz i protok nafte kroz njega. Saudijski naftovod Istok-Zapad je ključna infrastruktura za globalnu energetsku bezbednost i pristupačnost energenata, jer omogućava alternativni pravac izvoza. Međutim, sada je i taj naftovod pogođen i zatvoren, što tržištu pokazuje da čak i alternativne izvozne rute mogu biti meta napada i oštećene. Zato je ključno zaštititi takvu infrastrukturu, posebno naftovod Istok-Zapad, jer su to strateška sredstva za globalne lance snabdevanja i stabilnost cena", objašnjava Vakhshouri. Ona upozorava da tržište trenutno nema mnogo mogućnosti da nadoknadi eventualni pad snabdevanja iz regiona. "Ne postoji mnogo alternativnih izvora koji već nisu došli na tržište. Jedan od faktora koji je prethodnih meseci pomogao tržištu bila je smanjena kineska potražnja za naftom. Kina je smanjila uvoz i potrošnju, što je omogućilo tržištu da donekle zadrži ravnotežu i ne uđe u krizni režim. Međutim, kineski uvoz sada ponovo počinje da raste. Istovremeno, zalihe nafte su veoma niske, tako da nemamo mnogo prostora za dodatne poremećaje." Vakhshouri dodaje da problem nije samo u sirovoj nafti, već i u preradi, jer su napadi pogodili i rafinerije u Saudijskoj Arabiji i Rusiji. "Tržište naftnih derivata je globalno još zategnutije jer rafinerijski kapaciteti ne mogu u potpunosti da funkcionišu kao ranije. Zato nije ključno samo obezbediti protok nafte, već i zaštititi kritičnu infrastrukturu, uključujući rafinerije, ukoliko želimo sigurnu i adekvatnu ponudu nafte i derivata", ističe. Na pitanje koliko bi ovakav poremećaj mogao da ugrozi globalni ekonomski rast, s obzirom na to da je cena nafte iznad 100 dolara već počela da se preliva na inflaciju, Vakhshouri kaže da je teško odrediti tačnu granicu, ali da će posledice biti šire od samog energetskog tržišta. "Više cene nafte direktno utiču na inflaciju i globalnu ekonomsku sigurnost. Međutim, posledice neće biti iste za sve zemlje i regione, već će zavisiti od njihove zavisnosti od snabdevanja iz ovog regiona i otpornosti njihovih privreda. Ovo će imati uticaj ne samo na ekonomsku, već i na prehrambenu sigurnost, jer veliki deo đubriva prolazi kroz Ormuski moreuz ili nastaje kao nusproizvod energetskih operacija u regionu. Više cene energije istovremeno podižu troškove transporta i hrane", upozorava. Prema njenim rečima, aktuelna kriza dugoročno će promeniti način na koji države i kompanije posmatraju energetsku bezbednost. "Ne očekujem da ćemo se vratiti na stanje kakvo je bilo pre krize. Ulazimo u novi energetski sistem i novi način razmišljanja. Zemlje širom sveta sada su opreznije kada je reč o ulaganjima u region, ali i o zavisnosti od uvoza energije. Sve više će se tražiti domaći izvori, alternativna goriva, obnovljivi izvori energije, ali i alternativni pravci kojima bi se zaobišla zavisnost od snabdevanja kroz Ormuski moreuz."

(Dopunjeno izjavama Vakhshouri i propratnim videom.)