Nafta bi mogla da skoči na 150 dolara ako SAD uvedu blokadu Ormuskog moreuza

Cene nafte trebalo bi da budu znatno više od trenutnih nivoa ukoliko Sjedinjene Američke Države sprovedu planiranu pomorsku blokadu Ormuskog moreuza, ocenio je iskusni izvršni direktor sa tržišta nafte.

Brent nafta je u ponedeljak skočila iznad 103 dolara po barelu, nakon što pregovori između Vašingtona i Teherana tokom vikenda nisu doveli do dogovora, čime je dodatno produbljena globalna energetska kriza koja potresa tržišta. Američke snage će započeti sprovođenje blokade, koja se odnosi na sve brodove koji ulaze ili izlaze iz iranskih luka, u ponedeljak u 10 časova po njujorškom vremenu.

 

"Broj koji smo jutros videli - 103 dolara, rast od osam odsto - uopšte ne odražava ono što bi moglo da se desi ako SAD zaista odluče da sprovedu ovu zabranu", rekao je direktor kompanije Onyx Capital Group, Jorge Montepeque, za Bloomberg Television. "To zaista nema smisla. Cena bi trebalo da bude 140, 150 dolara."

                      

Globalne akcije izgubile su čak 12 biliona dolara u martu, što predstavlja najveći mesečni pad u istoriji. Šta je obeležilo kretanja na berzama i koje lekcije investitori mogu da izvuku iz ovog turbulentnog perioda – analizirala je Marija Jevtić sa investicionim savetnikom i brokerom iz Optim Tradera, Ivanom Stojanovićem. Mart je bio izrazito turbulentan, ističe Stojanović, dodajući da se ovaj mesec pokazao značajne razlike među sektorima, ali se nekoliko njih jasno izdvojilo kao najveći gubitnici. "Sektor potrošačkih dobara beleži pad od oko 7,5 odsto, dok na nivou poslednja tri meseca gubitak ide i do 9 procenata. Zdravstveni sektor je takođe među najpogođenijima, sa padom od oko 6 odsto od početka godine, dok je na kvartalnom nivou u minusu oko 3,5 procenata. Finansijski sektor prati ovaj negativan trend, sa padom od oko 7 odsto od početka godine. S druge strane, energetski sektor je bio najveći dobitnik, što nije iznenađenje imajući u vidu dešavanja na tržištu energenata. Ostvario je rast od oko 30 procenata u odnosu na ostale sektore. Pored energije, pozitivan učinak zabeležili su i komunalni sektor, nekretnine, industrija i materijali, koji su kvartal završili u plusu. Ukupno gledano, mart je još jednom pokazao koliko su sektorske razlike izražene u uslovima pojačane neizvesnosti na tržištu", kaže Stojanović.  Kada su u pitanju predikcije do kraja godine, on tvrdi da trenutne projekcije ukazuju na rast zarada kompanija iz S&P 500 indeksa od oko 17 procenata, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na ranije procene koje su iznosile oko 13 odsto. "Važno je napomenuti da su ove procene obično konzervativne, pa se u praksi često dešava da konačni rezultati budu i bolji od očekivanih, nakon objave kvartalnih izveštaja. Ukoliko se takav trend nastavi i ne dođe do novih, trenutno nepredvidivih makroekonomskih poremećaja, postoji realna osnova da S&P 500 indeks do kraja godine dostigne nivo blizu 8.000 poena. Ipak, ključni rizici ostaju geopolitičke tenzije i potencijalni inflatorni pritisci, ali u ovom trenutku osnovni scenario i dalje podrazumeva nastavak rasta, podržan solidnim korporativnim rezultatima", zaključuje Stojanović za Bloomberg Adriu.

  

Prema njegovim rečima, američka blokada bi regionalni sukob mogla da pretvori u potencijalno globalni, uz gubitak ponude do 12 miliona barela dnevno. Trgovci su ocenili da je "previše ludo" da obe strane moreuza budu blokirane, zbog čega su reakcije cena tokom azijske sesije bile relativno mirne, dodao je.

"Ovo je, jednom rečju: suludo", rekao je Montepeque u intervjuu sa Haslindom Amin. "Ono što SAD rade nema smisla, jer su toliko fokusirane na Iran da gube iz vida kakve posledice izazivaju u svetu. A najveći udar trpi Azija, trpi Južni Pacifik, trpi svako ko zavisi od nafte."

 

Cene nafte mogle bi da se zadrže oko 100 dolara po barelu do kraja godine ukoliko Donald Trump ublaži deo svojih poteza, zaključio je Montepeque.

- Ažurirano kroz tekst.