Biznis u evrozoni godinama priželjkivao slabiji evro, sada žale

Poslovna zajednica evrozone godinama je priželjkivala slabiji evro. Sada kada je konačno tu, složni su - nije mogao doći u gorem trenutku.

Valuta je samo ove godine pala 12 odsto u odnosu na dolar, te je prvi put u dve decenije otišla na nivoe ispod pariteta. Pad vrednosti evra povećava troškove uvoza i pogoršava rast cena energije i rekordnu inflaciju.

Sve je to pogubno za marže, a nemački preduzetnici u utorak su upozorili da se suočavaju još uvek sa veoma visokim cenovnim pritiscima. Takođe, potrošačka inflacija u evrozoni već je blizu devet odsto i utiče na potrošnju, što će se odraziti na prodaju i dobit.

Pad vrednosti evra doprinosi porastu inflacije u Evropi

Prema Madison Faller iz JPMorgan Private Bank, pad ispod pariteta simbol je većih rizika za privredni rast Evrope.

"Evropske akcije trguju sa velikih 30 odsto popusta u odnosu na američke akcije, što odražava te rizike i rast privlačnosti energetskog i finansijskog sektora", rekla je.

Nemački model

Zabrinutost raste i zbog kursa, s obzirom na to da su investitori uvereni kako će on Evropskoj centralnoj banci ograničiti prostor za zaoštravanje monetarne politike, što će dovesti do još većeg zaostajanja u odnosu na agresivnu dinamiku kojom Federalne rezerve povećavaju kamatne stope. Taj jaz kamatnih stopa pogoduje dolaru. Prema Bloombergovom indeksu, evro je prema korpi globalnih valuta blizu nivoa na kojima je bio 2015. godine.

U igri je i velika strukturna kriza jer energetska kriza Nemačku prisiljava da razmotri svoj dugoročni industrijski model koji je u srži privrede. Taj model, koji strateg ING-a Chris Turner ukratko opisuje kao "uvoz jeftine energije, iskorištavanje globalizacije, dodavanje vrednosti i izvoz proizvoda širem sveta", izgubio je temelj.

"Kad vidite da su evro i dolar u paritetu, pomislite da je evro superjeftin", rekao je. "Zapravo, vrednost evra je nagrizena energetskom krizom i ne može se isključiti da će još pasti."

Drugi analitičari se slažu da je veliki rizik od daljeg gubljenja vrednosti te evropske valute. Morgan Stanley predviđa da će evro u ovom tromesečju pasti na 0,97 dolara, na nivo na kojoj je poslednji put bio početkom ove decenije. JPMorgan očekuje da će u drugoj polovini godine dostići i 0,95 dolara, a takav scenario očekuje i glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez.

"U vrlo kratkom roku, moguće je da će evro naći uporište na nivou 0,9800 prema dolaru. S tog nivoa potencijalno će pasti prema 0,95. Međutim, u jednom trenutku u fokusu Feda biće privredna aktivnost, a jak dolar tu dodatno komplikuje situaciju", rekao je Knez u utorak.

U poslednjem padu, evro je dosegnuo najniži nivo na kojima nije bio od 2002. godine. Najnižu vrednost imao je 2000. godine kada je pao ispod 0,85 dolara. Otada je valuta ojačala, u proseku je tokom finansijske krize i posledične dužničke krize u evrozoni iznosila 1,30 dolara. Tada su se preduzetnici i političari žalili da snažan evro škodi izvozu i ekonomiji. 

Sada se situacija ponovo preokrenula.

Deprecijacija je za neke evropske kompanije zbog konverzijskih razlika značila porast prihoda sa stranih tržišta. Kompanije obuhvaćene evropskim indeksom Stoxx 600 više od pola svojih prihoda generišu izvan Evrope, a SAD je jedno od njihovih najvećih tržišta.

Padom eura, dionice izložene američkom tržištu izvrsno kotiraju

Za kompaniju poput Airbusa, koja avione prodaje u dolarima, a prihode beleži u evrima, fluktuacija evra i dolara na godišnjem nivou znači rast dobiti od 130 miliona evra, prema računici Bloomberga.

Unilever je zbog jačanja dolara, brazilskog reala i indijske rupije u odnosu na evro u prvoj polovini godine ostvario 1,3 milijardi evra dobitka na konverziji, dvostruko više nego prošle godine.

Međutim, konverzijske prednosti vrlo lako "pojedu" troškovi, pogotovo ako se materijali i sirovine plaćaju u dolarima.

"Slabi evro šteti profitnoj marži kompanije zbog viših ulaznih troškova u dolarima", rekao je Kenneth Broux, direktor korporativnih istraživanja i tržišta valuta u kompaniji Société Générale.

"Ako slabi i domaća, odnosno globalna potražnja zbog toga što na realne prihode i potrošačku potrošnju utiču rastući troškovi energije i globalno smanjenje potražnje, prodaja i dobit kompanije takođe će biti pogođeni."

-- U članku pomogli Libby Cherry, Alexandra Muller, Allegra Catelli, Deirdre Hipwell, Blaise Robinson, Jana Randow, Charlotte Ryan i Nikolina Oršulić

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar