.webp){kind=icon}
Član Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB) Francois Villeroy de Galhau rekao je da bi kamatne stope mogle da se vrate iznad nule ove godine ako ekonomija evrozone ne pretrpi dodatni udarac.
On je u govoru u Parizu rekao i da bi ECB u junu trebalo da okonča svoj program otkupa obveznica, što je, kako je rekao, neophodan preduslov za podizanje kamatne stope na depozite sa sadašnjih -0,5 odsto.
"Po mojoj proceni, ispunjena su tri uslova za ,našu najavu daljeg kretanja kamatnih stopa. Ako ne bude novih šokova, mislim da je razumno da se do kraja godine vratimo na pozitivne kamatne stope", rekao je on.
Tržišta novca već računaju na julsku promenu kamatne stope od 25 baznih poena i spekulišu o dva takva poteza ECB do oktobra. Prinosi na nemačke dvogodišnje obveznice su već porasli.
Villeroy nije želeo da sasvim precizima vreme povećanja kamatne stope, ali neki drugi članovi Izvršnog odbora ECB, poput Finca Olli Rehn, sugerišu da bi do prve promene moglo doći na julskom sastanku.
Neki su ipak malo oprezniji. Član Izvršnog odbora ECB Fabio Paneta smatra da ne bi bilo mudro donositi odluku pre 29. jula kada budu objavljeni podaci o ekonomskim kretanjima u drugom kvartalu.
Zbog globalnih inflatornih trendova, Banka Engleske i američki Fed podigli su kamatne stope ove nedelje, čineći ECB skoro izolovanom u svom pristupu sporih promena. Tačno je da centralne banke Japana i Švajcarske takođe nisu podigle kamatne stope, ali se ove zemlje suočavaju sa znatno nižom inflacijom od evrozone.
Zasad, ECB brani svoj oprezan pristup tvrdnjom da se SAD i Evropa suočavaju sa različitim okolnostima inflacije.
Za razliku od SAD, inflaciju su uglavnom izazvali šokovi na strani ponude, dok su, za razliku od Velike Britanije, u eurozoni na sceni i fiskalni podsticaji kako bi se kompenzirali pritisci cena na potrošače.
