Elizabeth II još će dugo živeti - barem na novcu

Nedugo nakon smrti kraljice Elizabeth II u četvrtak, osmog septembra, Banka Engleske objavila je saopštenje sa porukom da novac sa njenim likom "ostaje legalno sredstvo plaćanja". Slična su saopštenja objavile Banka Kanade, Banka rezervi Australije, Banka Novog Zelanda i Monetarni autoritet Kajmanskih ostrva. Međutim, mediji su gotovo istovremeno počeli najavljivati visok trošak u vezi sa izmenom državnih obeležja, pa i kovanica, odnosno novčanica. Ipak, ako će novac sa njenim likom ostati legalno sredstvo plaćanja, koliko će ta izmena biti temeljna i sveobuhvatna, odnosno koliko će kratkoročno ili dugoročno koštati i značiti korisnicima tih valuta?

Trebalo je da prođe više stotina godina nakon pada rimske Britanije i dolaska Anglosasa pre nego su se iznova počele kovati kovanice s likovima monarha na Britanskom ostrvu, kad su iz prve polovine sedmog veka sačuvane þrymse kentskog kralja Eadbalda. Međutim, prvi peni, preteča savremenog britanskog novca, kovan je za vreme mersijskog kralja Offe u drugoj polovini osmog veka. No, značajno, nakon konsolidacije heptarhije i ujedinjenja Engleske pod Alfredom Velikim oko 886. godine, gotovo je svaki engleski monarh kovao novac s vlastitim likom. Jedini izuzetak su bili monarsi koji su mahom vladali kraće od godinu dana, pa je poslednji takav slučaj bio upravo sa Elizabethinim stricem Edwardom VIII.

Što se novčanica tiče, Elizabeth II bila je prvi monarh na britanskoj funti, pa će Charles III očekivano biti tek drugi monarh s novčanim portretom na sterlingu, ali njeni su se prethodnici još od Victorije pojavljivali na novčanicama od Kanade, preko Britanske Istočne Afrike, do Australije i Novog Zelanda.

Bloomberg

Novac u opticaju

Smrt kraljice Elizabeth II utiče na valutu 13 suverenih zemalja, ali i čitav niz autonomnih područja. Novac s likom kraljice isključivo je u opticaju u područjima kojima je ona bila suveren, a može se razdeliti na monetarnu politiku pet velikih banaka: britanske, kanadske, australijske, novozelandske i američke.

• Sterling valute

Sa izuzetkom britanske funte sterlinga, u Velikoj Britaniji kruže novčanice Severne Irske i Škotske, na kojima, osim komemorativnih izdanja, nema ni portreta kraljice. Međutim, pored funte sterlinga, preko Atlantika kruže lokalne funte sa portretima monarha. Tako Kanalska ostrva Džersi, Gernzi i Olderni, pored britanskih, međusobno prihvataju sopstvene dizajne novčića i novčanica. Slično je i u Gibraltaru, koji pored britanskih koristi i sopstvene novčane dizajne, dok je sopstveni dizajn Ostrva Men primaran, a na nekim mestima se može zameniti samo za ekvivalentnu funtu sterlinga uz proviziju. Na Foklandskim ostrvima i pridruženoj Južnoj Džordžiji, odnosno na Svetoj Jeleni i pridruženom ostrvu Vaznesenje, pored britanskog automobila i Foklandske, odnosno svetohelenske funte. Preostale teritorije pod britanskom jurisdikcijom uglavnom koriste britansku funtu, ili američki ili novozelandski dolar, ali izdaju svoje numizmatičke kovanice.

• Američke valute

Posebnu grupu kovanica sa portretom monarha predstavljaju američke valute čiji je kurs uglavnom fiksiran za američki dolar. Najveće tržište za takvu valutu je istočnokaripski dolar, koji koriste male ostrvske države Antigva i Barbuda, Dominika, Grenada, Sveti Kits i Nevis, Sveta Lucija i Sent Vinsent i Grenadini i dve britanske prekomorske teritorije Angvila i Monserat. Svaki od njih izdaje i svoj numizmatički dolar iste vrednosti, a kurs za sve njih je fiksiran na 2,7 američkih dolara. Centralnoamerička država Belize i britanska Kajmanska ostrva koriste svoje sopstvene dolare fiksne na dva, odnosno 1,2 američka dolara, dok na Bermudskim ostrvima, pored sopstvenog, slobodno cirkuliše i ekvivalentan američki dolar. Od 1970. godine jedina američka kraljevska valuta sa slobodnim kursom je kanadski dolar.

• Okeanske valute

Grupu kraljevskih valuta u opticaju čine okeanske valute uglavnom vezane za australijski ili novozelandski dolar. Ekvivalentni tuvaluanski dolar je vezan za australijski dolar, dok je novozelandski dolar vezan za ekvivalentan dolar slobodno pridruženih Kukovih ostrva. Konačno, Solomonov dolar je trenutno najmanja nezavisna valuta sa likom kraljice.

• Valute Komonvelta

Preostale zemlje koje imaju kralja kao suverena na svom novcu u opticaju nemaju monarha. Nakon nezavisnosti 1966. godine, Bahami su prestali da emituju novac sa likom kraljice, iako je izašao iz opticaja tek 1977. Slično, nakon prelaska sa svoje funte na dolar 1969. godine, Jamajka je napustila imidž kraljice. Samo Papua Nova Gvineja, posle nezavisnosti i odustajanja od australijskog dolara, nikada nije stavila kraljičin portret. Ostatak Komonvelta, kojim kraljica (više) nije bila suveren, uglavnom je napustio dizajn sa njenim portretom nakon nezavisnosti, napuštanja kolonijalizma ili usvajanja sopstvene valute. Jedini izuzetak je fidžijski dolar, koji je napustio kraljičin lik tek nakon izmene ustava 2013. godine. Međutim, svi članovi Komonvelta kojima je kraljica vladala povremeno izdaju prigodne kovanice sa njenim likom.

Jedina oblast van Komonvelta koja još uvek koristi valutu sa kraljičinim likom je Hongkong, koji po povratku u Kinu više nije izdavao novac sa kraljičinim portretom, ali ga istovremeno nije izbacio iz opticaja, iako je danas mnogo ređi nego noviji dizajni.

Promena portreta

Sav se novac s likom kraljice štampa i kuje u samo trima državama: Velikoj Britaniji, Kanadi i Australiji. Pritom valja uzeti u obzir kako je izrada kovanog novca znatno manje isplativa od izrade papirnatog, pa ćemo za potrebe analize u obzir uzeti samo tri kraljevske kovanice.

U Britaniji se kuju sve sterling valute i deo novozelandskog dolara. Od stupanja na presto do smrti, Elizabeth II je na sterling funti izmenila pet portreta, poslednji 2015. godine.

U Kanadi se kuju sve američke valute i ostatak novozelandskog dolara. Kanadski i istočnokaripski dolari prošli su kroz četiri kraljičina portreta, poslednji 2003, odnosno 2002. godine. Kajmanska ostrva i Bermuda takođe su prošli kroz četiri portreta koji su zadnji put izmenjeni još 1999. godine, a Belize je prošao samo kroz dva portreta, i to drugi još davne 1990. godine.

Novi Zeland i Kukova ostrva pratili su kanadske kovnice i poslednji, četvrti portret takođe zamenili 1999. godine. Australija je rekorder po broju portreta kojih je za 70 godina kraljičine vladavine zamenjeno čak šest, poslednji tek 2019. U Australiji kovani solomonski dolar zadnji je put ažuriran četvrtim portretom 2012. godine, a Tuvalu je treći portret na svom dolaru uveo već davne 1994.

Pogledavši godišnje izveštaje triju relevantnih kovnica novca, nigde ne iskače znatno povećanje volumena proizvodnje određene valute u korelaciji s uvođenjem novog kraljičina portreta. Za meru je uzet celovit volumen kovanih opticajnih apoena, s jedinom razlikom u broju starih i novih portreta. Izveštaj britanske Kraljevske kovnice ne razlikuju izdate kovanice po dizajnu, ali između 2013. i 2014, kao i 2014. i 2015, razdoblja zamene starog dizajna Iana Rank-Broadleya s novim dizajnom Jodyja Clarka, volumen novih kovanica porastao je za relativno malenih 16 odsto. U Kanadi su još 2002. kovali dizajne Arnolda Machina, ali su 2003. posve prestali s njihovom izradom. Tako je 2002. izdato preko 300 puta više kovanica s novim dizajnom Susanne Blunt, ali je u odnosu na 2001. ukupno iskovano svega 0,16 odsto više kovanica, dok je 2003. ukupan broj kovanica čak opao za 24 odsto. Konačno, Australija je 2018–2019. iskovala za 18 puta manje kovanica s novim dizajnom Jodyja Clarka i za čak 22 odsto manje kovanica u odnosu na 2017–2018. Iduće je fiskalne godine i dalje izdano pet puta više kovanica sa starim dizajnom Iana Rank-Broadleya, ali je ukupan broj kovanica ostao nepromenjen, da bi tek prošle godine bilo iskovano osam puta više novih dizajna, uz porast ukupnog broja kovanica od 33 odsto. Sve u svemu, volumen kovanog novca naizgled pre svega zavisi od kapaciteta određenih kovnica, pa su tako, na primer, kako je 2012. izvestila Australijska kraljevska kovnica, Solomonsa ostrva tek nakon povećanja kapaciteta kovnice od nje mogli naručivati kovanje vlastite valute, što je dovelo i do ažuriranja portreta na njihovu novcu.

Decimalizacija

Za razumevanje opticajnog novca sa kraljičinim likom, ključno je razumevanje decimalizacije - prelaza valuta sa nedecimalnog na decimalni sistem. Takav su proces prošle mnoge zemlje. Na primer, Habzburškoj monarhiji, odnosno Austrougarskoj je do 1857. temeljna jedinica florin bila podeljena na 60 krajcara, kad je decimalizovana na 100 krajcara. U Osmanskom carstvu je temeljna novčana jedinica pijaster bila podeljena na 40 para, odnosno 120 akča, a kad je 1844. uvedena zlatna lira vredna 100 pijastra, niže su denominacije ostale u opticaju, stvorivši izuzetan delimično decimalni sistem.

Valuta Ujedinjenog Kraljevstva je sve do 1971. održavala kompleksan nedecimalni sistem u kom je funta bila podeljena na 20 šilinga, odnosno 240 penija, uz niz sekundarnih valuta poput farthinga vrednog četvrtinu penija, florina vrednog dva šilinga, krune vredne četvrt funte i gvineje vredne 21 šiling. Nakon decimalizacije su iz opticaja izbačene sve sekundarne valute i svi tzv. stari peniji koji su zamenjeni "novim penijem", koji je otad bio stoti deo funte.

Bloomberg

Budući da je kraljica Elizabeth II na vlast došla za vreme nedecimalnog sistema, većina korisnika funte sterling se ni ne seća dizajna sa drugim monarsima. U suštini su do 1971. slobodno cirkulisale kovanice i s likom kraljice Victorije. Na primer, budući da se dizajn izuzev monarhovog portreta nije znatno menjao, svaki je peni od smanjenja s prečnika od 34 milimetra na 30,8 milimetara 1860. godine bio legalno platno sredstvo. Isto je važilo za sve kovanice kojima se oblik i veličina nisu znatno menjali, tako da su do 1971. slobodno cirkulisale kovanice s portretima pet monarha. I nakon decimalizacije su sve do smanjenja prečnika kovanica pet penija 1990. slobodno cirkulisale kovanice jednog šilinga koje su, teoretski, mogle nositi prvi portret kraljice Victorije, budući da su standardizovane davne 1838. godine.

Sličan su proces decimalizacije prošla i sva druga područja s kraljičinim portretom, izuzev Kanade, koja se do kraja decimalizovala još 1871. godine, i Belizea, koji se kao Britanski Honduras decimalizovao još 1885. Tako je britanski zapadnoindijski dolar, preteča istočnokaripskog dolara, decimalizovan 1955. Druge su države prelaskom s vlastite funte na vlastiti dolar takođe sprovele decimalizaciju, Australija 1966, Novi Zeland 1967, a Bermuda 1970. godine. Tim su postupcima sve te države iz opticaja defakto izbacile kovanice s portretima starih monarha, a neke su, poput Jamajke 1969. godine, prelaskom sa nedecimalne funte na decimalni dolar posve napustile dizajn s kraljicom.

Povlačenje novčanica i kovanica

Budući da su novčanice u vreme decimalizacije denotirale isključivo funte, u Velikoj Britaniji nisu odmah povučene iz opticaja jer im se vrednost nije promenila, na primer, novčanica treće serije jedne funte redovno se štampala od 1960. do 1978. Međutim, kako je kraljica Elizabeth bila prvi monarh čiji se portret pojavio na novčanicima funte sterling, nije pre uvođenja četvrte serije novčanica 1971. godine nije bio dizajn sa drugim monarsima. Britanski zapadnoindijski dolar je pak pre 1952. štampao novčanice s dizajnom kralja Georgea VI, pa su one i nakon decimalizacije 1955. nastavile slobodno cirkulisati zajedno s novčanicama s likom kraljice Elizabeth II i cirkulisale su sve do ukidanja monetarne unije 1965.

Druga su područja decimalizacijom promenila naziv valute, pa tako u pravilu izdala nove dizajne novčanica, ali su, slično kao i zapadnokaripski dolar, pre toga redovno koristile novčanice s portretima i do triju monarha, na primer u Australiji, gde su do decimalizacije 1966. istovremeno cirkulisale novčanice s portretima Georgea V, Georgea VI i Elizabeth II. Kanada je sa svakom novom serijom novčanica iz opticaja izvlačila starija izdanja, pa nikad nije duže vreme u opticaju imala novčanice s dvama monarsima, a slična je i monetarna politika Velike Britanije, gde stare serije novčanica cirkulišu još godinu dana nakon uvođenja nove serije, ali one se menjaju od apoena do apoena, pa se, na primer, sedma serija novčanica od pet funti koristi od 2016. godine, a ista serija novčanica od 50 funti tek od 2021. Na tom je području moguća spekulacija u vezi s budućnošću funte jer se dizajn generalno ne menja nakon manje od jedne decenije. Međutim, pogledamo li nedecimalna izdanja zapadnoindijskog ili bermudskog dolara, možemo videti kako se nakon smrti Georgea VI na novčanicama jedino promenio portret, pa bismo slično mogli očekivati i sada.

Chris Ratcliffe/Bloomberg

Od decimalizacije su kovanice funte sterling povlačene samo u slučajevima redizajna. Najveća su takva povlačenja bila početkom 1990-ih. Prvo je 1990. iz opticaja povučena velika kovanica pet penija (i jednako velika kovanica istovrijednog šilinga), nakon smanjenja promera s 23,59 na 18 milimetara. Zatim je 1992. iz opticaja povučena velika kovanica deset penija (i takođe jednako velika kovanica dvaju šilinga), takođe nakon smanjenja prečnika sa 28,5 na 24,5 milimetra. Slično je nakon redizajna kovanice funte 2017. iz opticaja izbačena stara okrugla kovanica i zamenjena novom dodekagonalnom te je u novije vrijeme još krenulo tiho povlačenje kovanica pet i deset penija kovanih pre 2011. Naime, tih godina su počeli da se proizvode od jeftinijeg čelika, a ne više od bakronikla. Čak i pre decimalizacije, određeni novčići su malo ili uopšte kružili jer su zbog visokog udela srebra (po kome su i dobili ime) postali vredniji od svoje nominalne vrednosti. Međutim, preostali novčići su redovno sredstvo plaćanja od 1971. godine, a u Velikoj Britaniji trenutno kruže četiri portreta kraljice.

Najzad, možda najznačajniji trag o sudbini kraljičinog portreta može se videti na kanadskim novčićima. Poslednji značajniji redizajn imali su davne 1911. godine, kada su svedeni na sadašnje dimenzije za vreme vladavine Georgea V. Međutim, kako su novčići Georgea V uglavnom bili srebrni, a poslednji su kovani 1936. godine, nestali su iz opticaja. Ali novčići od nikla Georgea VI kovani od 1937. do 1952. i danas se retko mogu naći u opticaju. Naravno, Kanada ne planira tako skoro da menja vekovni dizajn svojih kovanica, pa je očekivano da će George VI i Elizabeth II u opticaju skoro da se pridruži Charlesu III.

Novi dizajn

Iako se kovanice Edwarda VIII nikada nisu izdale, za njega su napravljeni probni kalupi koji nisu ispoštovali suštinski dizajn savremenog novca – smer u kom monarh gleda. Naime, od pada Kromvelove republike 1660. godine i ustoličenja Charlesa II, svaki naredni monarh na novčiću je gledao u suprotnom smeru od svog prethodnika. U srednjem veku monarsi su gledali napred, a pre republike kovani su novčići iz oba smera za života monarha. Tako se, posle smrti Georgea V, očekivalo da će njegov sin Edward VIII na novčićima gleda udesno. Međutim, kako je Edward mislio da mu leva strana lica izgleda bolje, napravio je kalupe od njega ponovo gledajući ulevo. Međutim, kako novčići nisu ušli u opticaj, George VI je, poštujući pretpostavljeni desni pravac Edvardovih neizdatih kovanica, dao izraditi novčiće na kojima je takođe okrenut nalevo. Zato je Elizabethin portret gledao udesno, a posle 70 godina gledanja udesno, očekuje se da portreti Charlesa III ponovo gledaju ulevo.

Bloomberg

Kralj Charles III pojavio se kao princ Charles na kovanicama od 1978. godine, kada je izdat novčić sa njegovim likom povodom pete godišnjice nezavisnosti Bahama. Nakon toga se javlja gotovo isključivo na numizmatičkim kompletima raznih članica Komonvelta, ali i šire, na primer na prigodnim kovanicama Demokratske Republike Kongo i Liberije. Jedini opticajni novac na kojem se do sada pojavljivao bila je kovanica od 50 australijskih centi izdata povodom njegovog venčanja sa Dianom Spenser 1981. Pojavljivao se skoro isključivo sa njom na standardnom levom profilu, dok je sam uglavnom bio prikazano okrenuto udesno ili van profila. Samo u ranim komemorativnim brojevima ostrva Turks i Kaikos iz 1979. godine prikazan je u očekivanom standardnom levom profilu, dok je u poslednjim prigodnim izdanjima britanske funte iz 2018. prikazan u desnom profilu. Međutim, nepisano je pravilo da se na svakih nekoliko godina prave probni reljefi za prestolonaslednike u slučaju iznenadnog stupanja na presto, pa bi već mogao da bude gotov novi dizajn sa njegovim likom.

Međutim, neki od već iskovanih opticajnih kovanica sa Elizabethinim likom još nisu izdati, pa će tržište novca u narednom periodu biti snabdeveno i novim novčićima sa njenim likom. U stvari, komemorativni numizmatički novčići za kinesku godinu zeca već su izdati u šest zemalja sa portretom Elizabeth i 2023. Dakle, novčići Charlsa III najranije što možemo očekivati je sledeće godine.

Stvarna cena

Na kraju krajeva, ostaje pitanje stvarnih troškova promene portreta monarha. Prethodni portret kraljice Elizabethe za britansku funtu 2015. godine napravio je Jody Clark, graver zaposlen u kraljevskoj kovnici, dok je, na primer, poslednji dizajn reversa kovanice od jedne funte na javnom tenderu 2017. godine nastao od tada 15-godišnjeg David Pearce, čime je zaradio nagradu od 10.000 funti. Clark je takođe kreirao najnoviji portret kraljice u Australiji iz 2019. godine, dok je kanadska portretista Susanna Blunt nagrađena sa 10.000 kanadskih dolara za kanadski dizajn kraljice iz 2003. godine. Sve u svemu, novi dizajn će predstavljati jednokratni ili čak očekivani trošak za kovnice novca.

Pošto nije najavljeno novo povlačenje kovanog novca, odnosno, naprotiv, izdata su uveravanja o daljoj validnosti opticajnih apoena, ne mogu se očekivati dodatni troškovi od povećanog tiraža kovanog novca, jer se obim proizvodnje nije povećao čak ni tokom prethodnih ažuriranja portreta. Što se tiče cene novih kalupa, kovnice novca su notorno tajnovite oko troškova njihove proizvodnje, ali uvek napominju da je proizvodnja kovanog novca isplativa, pa se i to, takođe jednokratno, tradicionalno pokriva. Međutim, nedavno je fluktuacija na tržištu metala dovela do drugačije slike u pogledu isplativosti kovanja novca.

Svi novčići u opticaju sa kraljičinim likom izrađeni su od bakra, cinka, kalaja, nikla, aluminijuma i čelika ili njihovih legura (bronza, mesing, bakronikl). Kanada je, na primer, prestala da kuje jedan cent 2012. godine zbog inflacije, dok su Solomonska ostrva iste godine zbog cene prestala da kuju kovanice od bronze i bakronikla, zamenivši ih mesinganim. U aprilu je "Guardian" izvestio da je rast cene metala učinio neisplativom proizvodnju australijskih kovanica od bakronikla do 20 centi. Iako sve kovnice otkupljuju materijal po šestomesečnim fjučersima, produženje krize snabdevanja i inflatorne krize moglo bi da počne značajno da narušava njihovu profitabilnost, što bi u srednjem roku najviše moglo da utiče na cene i politiku proizvodnje novih kovanica.

Vladajuća Laburistička partija Australije, nakon pobede na izborima u maju 2022, stvorila je mesto pomoćnika ministra za Republiku, čime se nada da će Australiju transformisati u republiku tokom dva mandata, koja bi se pridružila dugom nizu republika da su od SAD 1776. do Barbadosa 2021. kraljevi i kraljice zamenili predsednicima. I dok bi ovo verovatno uklonilo sve figure monarha iz opticaja, na obim novca u Australiji će pre toga sigurno više uticati neizvesno tržište metala. Ali i tada, sve dok bar jedna od preostalih 14 država odluči da ostane ustavna monarhija, verovatno će se na bar nekoliko novčića naći mesta za nekoga iz vindzorske loze, a svakako i za kraljicu Elizabeth II.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar